Сјеница — разлика између измена

Сјеница се налази на западу [[Рашка област|Рашке области]] или Санџака. Налази се на путу [[Нови Пазар]] - Сјеница - [[Нова Варош]] који спаја Ибарску магистралу са Златиборском магистралом па има добре саобраћајне везе са истоком и западом Санџака. Овој општини припада највећи део Сјеничко-пештерске висоравни. Граничи се са шест општина, и то Новим Пазаром, Тутином, Бијелим Пољем (Република Црна Гора), Пријепољем, Новом Вароши и Ивањицом. Површина општине је 1056 км². Као посебне мање природно-географске целине истичу се [[Пештерска висораван]] и [[Сјеничка котлина]]. Нижи део Пештерске висоравни је Пештерско поље по којем је некада текла понорница Бороштица па је и по томе ово поље слично крашким пољима. Просечна надморска висина Пештерске висоравни је између 1.100 и 1.200 метараm. Сјеничку у котлину чине њен обод и Сјеничко поље које има нижу надморску висину за 100 до 150 метараm од Пештерске висоравни. У овом делу се налази градско насеље. Најнижи делови ове општине су Куманица на обали Лима 480 метараm, граница сјеничке и новопазарске општине у Белим водама 520 метараm и у ушће реке Кладнице у [[Увац]] 905 метараm надморске висине. Цео простор је скоро ограђен планинама [[Голија (Србија)|Голијом]], [[Јавор]]ом, [[Златар (планина)|Златаром]], [[Јадовник]]ом, Гиљевом, Жилиндаром, Нинајом, Тројаном, Сухаром. Највише тачке су: Јанков камен 1.833 м, Катунић на Јадовнику 1.734 м, Озрен 1.680, Златар 1.627, Јеленак на Гиљеви 1.617, Жилиндар 1.616, Ограђеник на Јавору 1.445, Хомар 1.461, Жабрен на Сухару 1.416 и Велика Нинаја 1362 метараm. Читав овај изванредан природни амбијент има све карактеристике крашких површи у којој преовлађују кречњачке стене и правим примерима крашког рељефа. Познате су Тубића, Ледена, Баждарска пећина као и кањон реке Увац.