Музеј анатомије човека Медицинског факултета у Београду — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
мНема описа измене |
||
Ред 21:
| кустос =
}}
'''Музеј анатомије човека [[Медицински факултет Универзитета у Београду|Медицинског факултета у Београду]]''' један је од малобројних медицинских музеја у Србији укључен у укључен у велику Заједницу музеја града Београда. Основан је [[9. децембра]] [[1980]]. године, великим ангажовањем проф. др Вере Драганић.<ref name="1." >{{cite web|title=Музеј анатомије човека|url=http://www.mfub.bg.ac.rs/sr/o_fakultetu/muzej_anatomije_coveka.dot|publisher=Медицински Факултет, Универзитет у Београду|accessdate = 17. 4. 2018}}</ref>
== Предуслови ==
Полазећи од тога да је хумана анатомија битна област у оквиру природних наука, указала се потренба за оснивањем музеј анатомије човека, који је трбао да посолужи у редовној, последипломској и докторској настави студената медицине, али и студената других факултета и виших школа и као такав потом је треба да буде укључен у Заједницу музеја града Београда.
Ред 39:
Највећи део изложеног материјала су дисековани препарати органа и делова тела, збирка костију (права реткост је зуб мамута) и серија пресека главе и тела. Посебну групу чине корозиони препарати крвних судова феталног и адултног материјала.<ref name="1." />
=== Збирка цртежа професора Ника Миљанића ===
Збирка оригиналних цртежа професора [[Нико Миљанић|Ника Миљанића]] је јединствена и вредна колекција медицинских илустрација каква не постоји на другим медицинским факултетима. Њен оснивач који је уједно био и оснивач Одсека за анатомију, ушао је у историју српске медицине као стручњак који је први одрћао предавање у Свечаној сали капетана Миђиног здања, 9. децембра 1920. године на дан Св. Алимпији Столпник.{{напомена|Овај дан се обиљежава као Дан медицине Медицинског факултета.}}
Она је данас, део сталне изложене поставке музеја, размештене по зидовима остеолошких сала Института за анатомију. Састоји од 36 цртежа великог формата, укупне површине од 99,7 метара квадратних. {{цитат|Цртежи су рађени у комбинованој техници пастела, акварела и туша. Подлога је дебљи натрон папир каширан на платно. Током времена, због сталне изложености директном утицају влаге, светла, прашине и додиривања, панои су добили жути тон и постали крти, као и платно у подлози, што им даје посебну патину старина.<ref name="1." />|}}
| |||