Википедија

Патин кувар — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м додана категорија Српска кухиња помоћу геџета HotCat
наставак чланка
Ред 30:
}}
 
'''Патин кувар''' је збиркакулинарска одкњига са 4000 испробаних [[Кулинарство|кулинарских]] рецепата и различитих савета за вођење домаћинства. То је један од првих и најпознатијихвероватно приручниканајпознатији закулинарски кулинарске вештинеприручник објављен у Србији. Објављен је 1939. године и остао је непревазиђен приручник за кулинарске вештине, дијететику, негу болесних, исхрану деце и старијих, за припремање окупљања и слава, као и ненаметљиви грађански бонтон за трпезом. Написала га је [[Спасенија Пата Марковић]], једна од првих школованих домаћица и школованих жена уопште у Србији у првој половини 20. века.<ref name="Велики Људи">{{cite web|last=Поповић|first=Петар Пеца|title=Ауторка српске кулинарске библије|url=https://velikiljudi.rs/inspiracija/autorka-srpske-kulinarske-biblije/|website=Велики Људи|accessdate = 7. 5. 2018}}</ref>
 
На основу ''Патиног кувара'' издавачко предузеће ''[[На­род­на књи­га]]'' објавило је 1956. године ''Велики народни кувар'' који је до почетка 21. века доживео 24 издања,<ref name="Vreme">{{cite journal|last1=Mirković|first1=Tijana|title=Patin (i moj) kuvar|journal=Vreme|date=21. 1. 2016|url=https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1358410|accessdate=14. 5. 2018}}</ref> а преведен је и на неколико светских језика. У уводу овог издања пише: ''„Ова књига рађена је према познатој књизи 'Мој кувар' који је пре рата издала 'Политика', а средила Спасенија-Пата Марковић”''.<ref name="Велики народни кувар">{{harvnb|Велики народни кувар|1959|p=1}}</ref> Ве­ли­ки на­род­ни ку­вар са­др­жи све ре­цеп­те пред­рат­ног из­да­ња по­ме­ну­те књи­ге, уз још не­ке са­ве­те.<ref name="Политика">{{cite journal|last=Јокић-Стаменковић|first=Драгана|title=Забрањени кувар зачет на страницама „Политике”|journal=Политика|date = 4. 3. 2018|issue=он-лајн издање|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/399397/Drustvo/Zabranjeni-kuvar-zacet-na-stranicama-Politike|accessdate = 7. 5. 2018}}</ref>
 
== Спасенија Пата Марковић ==
{{главни чланак|Спасенија Пата Марковић}}
Спасенија Пата Марковић била је
Неки историчари сврставају је међу прве учене жене у Србији, које су се бориле за изједначавање права жена и мушкараца. Школовала се у Бечу, где је за­вр­ши­ла чу­ве­ну шко­лу за до­ма­ћи­це и по­ста­ла вр­сна ку­ва­ри­ца,<ref name="Политика" /> а поред вештине вођења домаћинства стекла је и врхунске манире комуницирања у друштву.<ref name="Велики Људи" /> Била је управитељица Домаћичког течаја [[Београдско женско друштво|Београдског женског друштва]] и Женске занатске школе, у ко­јој је ши­ри­ла сво­је ста­во­ве и иде­је до­не­те из Бе­ча.<ref name="Политика" /> Водила је и јединствену мензу у којој се сваког дана хранило сто особа, претежно школске деце. Била је и активна чланица [[Коло српских сестара|Кола српских сестара]].<ref name="Велики Људи" />
 
Као јед­на од малобројних уче­них и мо­дер­них же­на у Ср­би­ји то­га до­ба Па­та Мар­ко­вић је сво­ју пр­ву збир­ку ре­це­па­та ''Ку­вар и са­вет­ник'' из­да­ла још 1907. године.<ref name="Велики Људи" /> Током двадесетих и тридесетих година 20. века редовно је, једном недељно, излазила и ''Патина читанка за домаћице''.<ref name="Опанак">{{cite web|title=Тужна судбина најшколованије српске домаћице: “Патин кувар” и данас чувају многе куће не знајући какво благо поседују|url=http://www.opanak.net/spasenija-pata-markovic-sudbina-prve-srpske-ucene-domacice/|website=Опанак|accessdate=9. 5. 2018|date=20. 2. 2018}}</ref> Године 1937. почиње у дневном листу ''[[Политика (новине)|Политика]]'' да уређује колумну за домаћице, од које је две године касније, 1939. настала нјена чувена књига „Мој кувар”, који је врло брзо постао познат као „Патин кувар”.<ref name="Политика" />
 
== Настанак ''Патиног кувара'' ==
<!--
Чувени кулинарски приручник ''Мој кувар'' или, како га је народ касније прозвао, ''Патин кувар'' представља збирку са више од 4000 испробаних, сређених и несумњиво одличних рецепата, сачињених у сарадњи са најбољим куварицама, познаваоцима домаће и стране кухиње, гурманима и петорицом у то доба врсних лекара. Објављен 1939. године на 800 страна великог формата ''Патин кувар'' до данашњих дана остао непревазиђен приручник за кулинарске вештине, дијететику, негу болесних, исхрану деце и старих особа, за припремање породичних окупљања и слава, као и ненаметљиви грађански бонтон за трпезом.<ref name="Велики Људи" />
 
Седамдесетих година 20. века Патина ћерка Љубица Ристић (тада запослена у [[Народна библиотека Србије|Народној библиотеци Србије]]) наставила је мајчино дело, па је преуредила Кувар, модернизовала је рецепте и прилагодила количине и састојке савременом животу.<ref name="Revija Kolubara">{{cite web|last=Ranković|first=Larisa|title=Zanimljive žene familije Nenadović|url=http://revija.kolubara.info/sh/nova/tekst/2817/Zanimljive-%C5%BEene-familije-Nenadovi%C4%87.htm|website=Revija Kolubara|accessdate = 7. 5. 2018|date = 30. 12. 2015}}</ref> ''Патин кувар'' користи се и као стручна литература у кулинарској бранши.<ref name="Велики Људи" /> Године 1956. издавачко предузеће ''[[На­род­на књи­га]]'' објавило је, како је било наведено „због великог интересовања” нову верзију овог ''Патиног кувара'' под називом ''Велики народни кувар''.<ref name="Политика" />
<!--
По­пу­лар­ност сти­че де­ле­ћи сво­је ку­вар­ске са­ве­те у на­шем ли­сту, где је 1937. го­ди­не уре­ђи­ва­ла по­пу­лар­ну ру­бри­ку, на­зва­ну „До­бра куј­на до­брих до­ма­ћи­ца”.
 
Упу­ће­ни ка­жу да је у 20. ве­ку ово де­ло би­ло чест и по­же­љан по­клон ко­ји се но­сио на поклон мла­дим брач­ним па­ро­ви­ма,<ref name="Политика" /> а ова „кулинарска библија”, како га још називају,<ref name="Велики Људи" /> и данас се у српским кућама преноси с колена на колено.<ref name="Vreme" />
 
=== Забране и цензуре књиге са кулинарским рецептима ===
До почетка [[Други светски рат|Другог светског рата]], Пата је много радила и у том периоду објавила је три Велика народна кувара и 15 свезака разних рецепата. После рата Пата је, као жена из богате породице, ухапшена као издајник, а имовина јој је национализована. Снажан утицај који је име Спасеније Пате Марковић имало међу народом довео је до тога да је прогласе за особу која шири буржоаске идеје и забрањено јој је да се потписује пуним именом.<ref name="011info">{{cite web|last1=Radojičić|first1=Ivan|title=Spasenija Pata Marković – Autorka legendarnog Patinog kuvara|url=https://www.011info.com/bilo-jednom-u-beogradu/spasenija-pata-markovic--autorka-legendarnog-patinog-kuvara|website=011.info|accessdate=14. 5. 2018}}</ref> Сви кувари који су њено ауторско дело, а објављени су од 1945. до 1990. године (скоро 20 година после њене смрти) потписани су са „СМ“.<ref name="Велики Људи" /> Овом забраном по­ку­ша­но је спре­ча­ва­ње ути­ца­ја на­пред­не, обра­зо­ва­не и оштро­ум­не Срп­ки­ње на ко­му­ни­стич­ку омла­ди­ну.<ref name="Политика" />
 
Али није само ''Патин кувар'' сметао актуелним властима. Пата Марковић створила је дело које се самом појавом, а још више садржајем, разликовало и од предратне реторике, па је засметала многим припадницима српске конзервативне струје, јер је као жена ширила напредне идеје.<ref name="Велики Људи" /> Тако је у време [[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]] (6. јануар 1929 — 3. септембар 1931) забрањен и њен недељник ''Патина читанка за домаћице'' која је тада, као једино штиво које је излазило без цензуре, постала својеврсно опозиционо гласило.<ref name="Опанак">{{cite web|title=Тужна судбина најшколованије српске домаћице: “Патин кувар” и данас чувају многе куће не знајући какво благо поседују|url=http://www.opanak.net/spasenija-pata-markovic-sudbina-prve-srpske-ucene-domacice/|website=Опанак|accessdate=9. 5. 2018|date=20. 2. 2018}}</ref>
 
== Вредност ''Патиног кувара'' ==
<!-- У ''Патином кувару'', објављеном 1939, четири године након Пелапратовог, једноставно – постоји све. С разлогом се може сумњати да су "артишоке" биле курентна роба на Каленцу тридесетих година прошлог века, премда их Пата обрађује на седам начина. Можемо сумњати и да су наше домаћице саме справљале коантро, "бољи од куповног, француског", да се служио "мадридски консоме" пре коњака у пудингу од гушчје јетре, да је српске трпезе красио клецн-брот са сиром од дуња и лангуст. Нешто је лакше поверовати да се парадајз пре рата сушио на сунцу, али је тешко суочити се са чињеницом да су после рата редактори овог кувара сун-дриед томато избацили из одељка "Зимница" као превазиђен у ери замрзивача. Патин кувар није ни народни, ни српски. Његово прво издање се зове Мој кувар. Он је можда "њен", али на полици у мојој кухињи постаће "мој". То је Пата знала и дубоко веровала да савремена Српкиња не заостаје или бар не би требало да заостаје за савременом Францускињом. Наша народна, свакодневна јела подразумевају се у овом кувару. И то без лажних дилема и расправа о томе да ли су аутентично српска или су у ствари аустријска, грчка, византијска или турска. Пату то не занима. Чињеница је да се у Србији једе и штрудла с орасима и самса, и проја и савијача, и ноклице, и флекице, и урмашице, и мантије, добош торта и татлије, да сва ова јела из просторно удаљених крајева у којима смо живели постоје, те да стога треба да имају своје место у кувару. Ако је еклектика судбина Балкана, зашто онда у њој видимо ману а не предност? Као добре мајке и супруге, Патине читатељке треба да знају састав хране и калоријске вредности њених састојака, које су најбоље дијете и шта значи економично вођење домаћинства.
 
НЕ РАДИ СЕ САМО О ХРАНИ: Све је то Пата схватила, пронашла, написала, систематизовала и објавила. Још у времја оно. И начинила један корак више (по свему судећи судбоносни, који ће јој донети оспоравања, губитак имена и признања): веровала је да српска домаћица и мајка, као културна, образована и васпитана особа, препознаје, увиђа и разуме јела свих других народа света. Дакле, можда нису ни јеле ни кувале "мале корњаче у паприкашу", али су као паметне и модерне жене без предрасуда, знале да то постоји. То је било важно. Јер не ради се само о храни; ради се о томе како треба да мислимо и како и у ком духу треба да одгајамо и васпитавамо децу. Бар је тако Пата веровала. У томе је њена величина и допринос нашој култури. Упркос томе што ће из имена кувара бити прогнана тако сугестивна присвојна заменица "мој", а Патино лично име заменити иницијали С.М., и што ће од модерног и "буржоаског", светског и грађанског, постати велики и народни, овај кувар, како год га назвали, не само да није изгубио на значају, него са свим својим анахронизмима ("узети нишесте брашна за два динара") није изгубио ни на актуелности.
док је по­сле об­ја­вљи­ва­ња у „По­ли­ти­ци”, 1939. го­ди­не иза­шла но­ва ку­ли­нар­ска књи­га, на­зва­на „Мој ку­вар”, а на­род га је вре­ме­ном про­звао „Па­тин ку­вар”. Вре­ме и за­бра­не му ни­су мо­гле ни­шта. „Па­тин ку­вар” се и да­ље штам­па, ко­ри­сти и пре­но­си с ко­ле­на на ко­ле­но. <ref name="Политика" />-->
 
Што се тиче Пате, стигла ју је судбина коју је, као негда Дис са Утопљеним душама или Егзипери са Малим принцом, сама предосетила: "Најбоље књиге које постоје, то су кувари. Већину осталих није требало ни писати. Штета што су писци кувара обично непознати" – цитирала је Хенрика Ибзена у уводу кувара.
 
Данас купујемо куваре, можда нешто по њима и кувамо, али некако је тешко отргнути се утиску да смо у кулинарском смислу тамо где смо били пре готово сто година. У психологији је познато да се неразрешени конфликти, они гурнути под тепих, упорно враћају, чак кроз генерације. Можда је кључ у томе да се стварно и критички поново осврнемо на сопствену традицију. Да вратимо, на пример, Пати име и достојанство. Или да поменемо аутора првог српског романа, Атанасија Стојковића. Роман се зове Аристид и Наталија. Или оне Вукове савременике који су се стицајем околности и лоше процене нашли на погрешној страни, па сад још увек са увелим цвећем своје поезије чаме као покисли на маргинама српске културе. Можда и неко сокаче, не мора у центру, понесе Патино име. Уз Страшка Пинџура, на пример...<ref name="Vreme" />
 
<!--
 
-->
 
 
 
 
 
 
<!--
 
 
 
Велики београдски хроничар Бранислав Нушић доживео је Пату овако:
 
„Министарска ћерка била је прва учена домаћица, са дипломом најпризнатије Бечке школе за вођење домаћинства. Знање које је стекла у царском граду, одлучила је да искористи за опште добро својих сународница. Желела је да наше даме научи како да им трпеза буде укусна и разноврсна, на који начин да воде кућу и да схвате због чега је потребно да домаћица постане угледно занимање. Желела је да Србију приближи свету и свет Србији. Већ 1907. године, по принципима бечких и мађарских домаћинстава, објавила је први – „Кувар и саветник’“.
 
 
 
 
Патин кувар објављен је 1939. године и остао је непревазиђен приручник за кулинарске вештине, дијететику, негу болесних, исхрану деце и старијих, за припремање окупљања и слава, као и ненаметљиви грађански бонтон за трпезом.
 
 
 
Тако је настао чувени „Патин“ или „Мој кувар“, збирка од преко 4.000 испробаних, сређених и несумњиво одличних рецепата сачињених уз сарадњу најбољих куварица, познавалаца наше и стране кухиње, гурмана и петорице врсних лекара. На осам стотина страница великог формата, „Мој кувар“ објављен је 1939. године и до данашњих дана остао непревазиђен приручник за кулинарске вештине, дијететику, негу болесних, исхрану деце и старих особа, за припремање породичних окупљања и слава, као и ненаметљиви грађански бонтон за трпезом. Ауторка је сматрала да се лепи манири стичу за столом. Тако је и живела.
 
Патин кувар
 
Начинила је дело које се самом појавом, а још више садржајем, разликовало од тадашње реторике. Тиме је засметала многим припадницима српске конзервативне струје, јер је ширила идеју да је модерна Србија могућа. А, била је „само“ жена. Признање и оспоравање, у наизменичним таласима, биће њена судбина до краја живота.
 
 
„Од када уђете у њен дом – пише Нушић – видите да је то дом учене, српске даме у коме ничега не мањка. Помислио би човек да у њему борави каква краљица и да има бар туце послуге. Међутим, госпођа Марковић има само једну служавку, са којом ради исте послове по кући. Када видите да се у маниру велике даме понаша као да је њен дом Двор, док не прозборите са њом не бисте ни поверовали у њену скромност и ведар дух којим она зрачи.“
 
 
До почетка Другог светског рата, Пата је радила веома марљиво и у том периоду објавила је три Велика народна кувара и 15 свезака разних рецепата. После рата била је ухапшена као издајник иако је скривала и хранила јеврејску децу. Све јој је национализовано, а име било изопштено из јавног живота. Међутим, како је била једина школована домаћица, пустили су је да ради, да води школе за младе, неуке партизанке и учи их лепом понашању, манирима за столом и основама грађанске кухиње, прилагођене „радном свету“. Сви кувари, објављени после 1945. године, па до 1990. године у њеном ауторству, потписани су са „СМ“.
 
Кућни посао је тежак, али он је као и сваки други посао, двоструко тежак за жену која га обавља без извесног знања и спретности
 
 
 
 
Пата Марковић била је храбра жена, борбеног духа и вулканске енергије. Беспоштедни борац за савремени начин живота у складу са прихваћеним начелима медицине и хигијене, а нарочито за ослобађање жена из „кухињског ропства“ и за њихово увођење у токове модерне Србије и Југославије.
 
Дело Спасеније Марковић и њено виђење боље Србије, коју је она у својим куварима покушала да направи, изнад је сваког заборава. Као стручна литература у кулинарској бранши може да нам служи на понос. Јер мало који народ на свету сличну поседује.
 
„Патин кувар“ остао је библија сваке праве домаћице. <ref name="Велики Људи" />-->
 
<!-- Спасенија Пата Марковић
 
Пата је била управитељица Женске занатске школе у Бранковој улици. Ученице су доносиле рецепте од куће а Пата их је испробавала, сортирала и дорађивала. Све сакупљено и обрађено издано је у првом кувару 1939.
 
Пата је била врсна домаћица и сјајна куварица. Давала је куварске савете на радију и у Политици.
 
Седамдесетих година двадесетог столећа, њена кћер Љубица, модернизовала је рецепте прилагодивши количине и састојке савременом животу.
 
Спасенија Пата Марковић умрла је 1974. у својој 94. години.
 
Спаснијина ћерка Љубица удала се за Ваљевца др. Момчила Ненадовића, са којим је добила троје деце, међу њима и Ружицу, од које је наша прича и кренула.Љубица је у послератном периоду поново приредила и модернизовала „Патин Кувар.“
 
Љубица Ристић
 
Ћерка Спасеније Пате Марковић.
 
Рођена 1902. године.
 
Студирала медицину у Прагу, али је студије прекинула и завршила књижевност.
 
Удала се за др. Момчила Ненадовића и с њим имала троје деце:
 
Веру, рођену 1925. умрлу 4.4.1990.
 
Ружицу, рођену 1933. умрлу 31.12.2014. и
 
Ђорђа, рођеног 27.7.1935. који живи у Београду.
 
Љубица је у рату остала без супруга и брата, те се из Пожаревца где је Момчило био лекар, вратила у Београд. Тамо је до пензионисања радила у Народној библиотеци.
 
Наставила је рад своје мајке па је уредила и модернизовала кувар.
 
Умрла је у Београду, 1986. године. <ref name="Revija Kolubara" /> -->
 
<!-- Забрањени кувар зачет на страницама „Политике”
Дело Спасеније Пате Марковић, с више од 4.000 рецепата, објављено је две године после појављивања њене сталне рубрике у нашим новинама
 
Ре­цеп­ти ста­рих до­ма­ћи­ца из ку­ва­ра ко­ји је сем по сво­јој по­пу­лар­но­сти и ква­ли­те­ту по­знат и по то­ме што је пр­во за­бра­ње­но шти­во те вр­сте на ов­да­шњим про­сто­ри­ма об­ја­вљи­ва­ни су сва­ко­днев­но пре осам де­це­ни­ја у „По­ли­ти­ци”. Реч је о чу­ве­ном „Па­ти­ном ку­ва­ру”, по­де­бе­лој књи­зи Спа­се­ни­је Мар­ко­вић, зва­не Па­та, с ви­ше од 4.000 ре­це­па­та, ко­ја се и да­нас чу­ва у го­то­во сва­кој до­ма­ћин­ској ку­хи­њи. А по­ред пре­по­ру­ке до­брих је­ла, тра­ди­ци­о­нал­ни срп­ски ку­вар обо­га­ћен је и с по­не­ким Па­ти­ним са­ве­том о бо­љем жи­во­ту, ко­ји је до­не­ла из на­пред­ни­јег све­та...
 
Упу­ће­ни ка­жу да је у про­шлом ве­ку ово де­ло би­ло чест и по­же­љан по­клон ко­ји се но­сио мла­дим брач­ним па­ро­ви­ма, па и не чу­ди он­да што је за­бра­ном по­ку­ша­но спре­ча­ва­ње ути­ца­ја на­пред­не, обра­зо­ва­не и оштро­ум­не Срп­ки­ње на ко­му­ни­стич­ку омла­ди­ну.
 
Јед­на од де­сет уче­них и мо­дер­них же­на у Ср­би­ји то­га до­ба Спа­се­ни­ја Па­та Мар­ко­вић је сво­ју пр­ву збир­ку ре­це­па­та из­да­ла још 1907. го­ди­не под на­зи­вом „Ку­вар и са­вет­ник”, док је по­сле об­ја­вљи­ва­ња у „По­ли­ти­ци”, 1939. го­ди­не иза­шла но­ва ку­ли­нар­ска књи­га, на­зва­на „Мој ку­вар”, а на­род га је вре­ме­ном про­звао „Па­тин ку­вар”. Вре­ме и за­бра­не му ни­су мо­гле ни­шта. „Па­тин ку­вар” се и да­ље штам­па, ко­ри­сти и пре­но­си с ко­ле­на на ко­ле­но.
 
 
По­ред Па­ти­ног пред­ло­га је­лов­ни­ка за тај дан, „По­ли­ти­ка” је у он­да­шње до­мо­ве сва­ко­днев­но до­но­си­ла и ре­цеп­те до­ма­ћи­ца из ра­зних де­ло­ва Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је. Го­спо­ђа Да­да Јо­ва­но­вић из Ба­нат­ског Дво­ра пре­по­ру­чи­ва­ла је „Ке­чи­гу по­су­ту пар­ме­за­ном”, док је, на при­мер, чи­та­тељ­ка Лу­кре­ци­ја По­ли­тес, са Ста­рог гра­да, ви­ше го­ти­ви­ла „Ов­чи­ји бут са сар­де­ла­ма”. Па­та је то­га ав­гу­ста ну­ди­ла ре­цепт за „Крем од ле­шни­ка”, а на кра­ју је, ве­ро­ват­но по угле­ду на за­пад­ни свет, са­ве­то­ва­ла до­ма­ћи­ца­ма да уз крем из­не­су „је­дан та­њир сит­них ко­ла­ча и слу­же го­сте уз ви­но”. Вре­дан рад Спа­се­ни­је Па­те Мар­ко­вић остао је за­бе­ле­жен у „По­ли­ти­ки­ној” ар­хи­ви где се, на са­да већ ра­ри­тет­ним не­га­ти­ви­ма ко­ји су ра­ђе­ни на ста­кле­ним пло­ча­ма, из­ме­ђу оста­лог, чу­ва и ње­на фо­то­гра­фи­ја на ко­јој са сво­јим по­ма­га­чи­ма би­ра пи­сма чи­та­тељ­ки с нај­бо­љим ре­цеп­ти­ма.
 
Ме­ђу­тим, из­да­вач­ко пред­у­зе­ће „На­род­на књи­га”, ка­ко је би­ло на­ве­де­но „због ве­ли­ког ин­те­ре­со­ва­ња” 1978. го­ди­не из­да­је твр­до­у­ко­ри­че­ни, там­но цр­ве­ни „Ве­ли­ки на­род­ни ку­вар”, на чи­јим ре­цеп­ти­ма су од­га­ја­не но­ви­је ге­не­ра­ци­је „По­ли­ти­ки­них” но­ви­на­ра. У ње­му пи­ше: „Ова књи­га ра­ђе­на је пре­ма по­зна­тој књи­зи ’Мој ку­вар’, ко­ји је пре ра­та из­да­ла „По­ли­ти­ка”, а сре­ди­ла Спа­се­ни­ја Па­та Мар­ко­вић. Ве­ли­ки на­род­ни ку­вар са­др­жи све ре­цеп­те пред­рат­ног из­да­ња по­ме­ну­те књи­ге, уз још не­ке са­ве­те.
 
Ме­ди­ји бе­ле­же да је Па­ту по­зна­вао, ве­о­ма це­нио и по­хвал­но о њој као оли­че­њу бе­о­град­ске да­ме го­во­рио Бра­ни­слав Ну­шић, ко­ји је де­це­ни­ја­ма пре ње та­ко­ђе пи­сао за наш лист.<ref name="Политика" />
-->
== Види још ==
* [[Српска кухиња]]
* [[Пелагићев народни учитељ]]
 
== Референце ==
Линија 158 ⟶ 73:
 
== Литература ==
* {{cite book|last1=Марковић|first1=Спасенија-Пата|title=Мој кувар|date=1939|publisher=Политика а.д.|location=Београд}}{{COBISS|ID=187267852}}
* {{Cite book|ref= harv|title=Велики народни кувар|date=1959|publisher=Народна књига|location=Београд|edition=2.}}{{COBISS|ID=233088775}}
 
== Спољашње везе ==
* {{cite web|last1=Đokić|first1=Milica|title=PRVI SRPSKI KUVAR|url=http://cakedobrogkuvanja.com/zanimljivosti/prvi-srpski-kuvar/#more-672|website=Cake dobrog kuvanja|accessdate=14. 5. 2018|date=22. 7. 2016}}
 
[[Категорија:Кулинарство]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Патин_кувар”