Непознати кнез — разлика између измена

 

За разлику од доласка [[Хрвати|Хрвата]], за које [[Константин VII Порфирогенит|Порфирогенит]] спомиње да су се приликом насељавања на Балкан сукобили са [[Евроазијски Авари|Аварима]], о Србима таквих записа нема. То наравно није значило да уопште није било сукоба, али великог рата Срба и Авара у време сеобе вероватно није било. Да је другачије, Порфирогенит би то записао.{{sfn|Логос|2016|p=43}} Сеоба Срба на Балкан се догодила око 631.{{sfn|Логос|2016|p=34-35. Притисак [[Франци|Франака]] могао је бити један разлог да неки Срби одлуче да напусте подручје око реке [[Лаба|Лабе]]. Пораз [[Франци|Франака]] и придруживање [[Дерван|Дрвана]] [[Само|Саму]], тј. већем савезу [[Словени|Словена]], умањило је опасност од странаца и потребу Срба да се сеобом удаље од ње после 631/32. Други разлог за сеобу вероватно је била жеља сваког од двојице браће (вероватно [[Дерван|Дрвана]] и легендарног Селимира, који су наследили оца владара Северних Срба, да самостално влада. Успех пресељавања Хрвата на југ такође је охрабривао Србе на сеобу. На крају потицај за сеобу били су и позиви Ираклија и обећања да ће уступити досељеним Србима земљу за насељавање}}

 

[[Датотека:Doseljavanje Srba na Baklansko Poluostrvo (vodjenje nepoznatog kneza).png|240px|мини|десно|Вођење непознатог кнеза кроз Балкан.<ref name="automatski generisano1">{{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|year=2002|title=Јужни Словени под византијском влашћу (600-1025)|url=https://books.google.rs/books?id=oE-gAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Историјски институт САНУ, Службени гласник}}</ref>]]