Снежна сова — разлика између измена

136 бајтова додато ,  пре 1 године
нема резимеа измене
 
== Систематика ==
Снежна сова била је једна од многобројних врста птица коју је [[Карл Лине|Лине]] описао у својој сада већ чувеној 10. едицији ''-{[[Systema Naturae]]}-'' из 1758. године,<ref name="COSEPAC">{{Cite web|url=http://www.cosewic.gc.ca/fra/sct1/searchdetail_f.cfm?id=380&StartRow=1&boxStatus=All&boxTaxonomic=All&location=All&change=All&board=All&commonName=harfang&scienceName=&returnFlag=0&Page=1|title=Harfang des neiges|author=Comité sur la situation des espèces en péril au Canada (COSEPAC)|year=2009|website=COSEPAC|access-date =12. 4. 2010}}</ref> у којој јој је дао биноминално име ''-{Strix scandiaca}-''.{{sfn|Linnaeus|1758|p=92}} Врста је потом пребачена у засебни монотипски род ''-{Nyctea}-''. Међутим, студије из 2002. године, које су упоређивале [[Секвенца нуклеинских киселина|секвенце]] цитохрома б [[митохондријска ДНК|митохондријске ДНК]] (-{mtDNK}-)<ref>{{harvnb|Olsen|Wink|Sauer-Gurth|Trost|2002|pp=223–231}}</ref> потврдиле су да је снежна сова веома слична припадницима рода ''-{Bubo}-'', па је монотипски род ''-{Nyctea}-'' припојен роду ''-{Bubo}-''.<ref>{{Cite book|author1=Wink, M.|author2=Heidrich, P.|year=1999|chapter=Molecular evolution and systematics of the owls (Strigiformes)|title=Owls: A guide to owls of the World|publisher=Yale University Press|location=New Haven, Connecticut|pages=39-57}}</ref> Ипак, неки научници оспоравају ову класификацију, преферирајући и даље биноминално име ''-{Nyctea scandiaca}-''.<ref name="Potapov and Sale 2013">{{harvnb|Potapov|Sale|2013|pp=}}</ref>
 
Данас не постоје подврсте снежне сове, међутим, изумрла, робуснија снежна сова, са око 2 % дужим и 6 % дебљим костима од данашње снежне сове, позната је на основу глацијалних наслага на југу Француске, а описана је као ''-{Nyctea scandiaca gallica}-''.<ref name="Voous1989">{{Cite book|last1=Voous|first1=H.|title=Owls of the Northern Hemisphere|year=1989|publisher=MIT Press|location=Cambridge|pages=}}</ref>
 
=== Географске варијације ===
Варијација је мала широм холарктичког ареала распрострањења, вероватно због номадских навика и дисперзивности ове птице. Генетичка анализа популације није открила није открила филогеографске структурне промене у три различита географска региона — [[Скандинавија|Скандинавији]], источном [[Сибир]]у и северним деловима Северне Америке, нити високе нивое протокепротока гена у скорашњој прошлости и садашњости.<ref>{{cite journal|last1=Marthinsen|first1=G.|last2=Wennerberg|first2=L.|last3=Solheim|first3=R.|last4=Lifjeld|first4=J. T.|title=No phylogeographic structure in the circumpolar Snowy Owl (Bubo scandiacus)|journal=Conservation Genetics|date=2009|volume=10|issue=4|pages=923-933}}</ref>
 
=== Сродне врсте ===
Ова крупна сова је веома лако уочљива. Као и код свих сова, и код ове врсте је мужјак нешто ситнији од женке. Одрасла јединка је висока од 52 до 71 [[центиметар]]а, са распоном крила 125—150 центиметара. Женке су у просеку велике 63, а мужјаци 58 центиметара, док просечна тежина снежне сове варира између 1,6 и 3 [[килограм]]а, с тим да је просечна тежина мужјака 1.700 грама, док је женка тешка у просеку 2.100 грама.
 
[[Датотека:Bubo scandiacus OR Nyctea scandiacus.jpg|210px|мини|лево|Мужјак снежне сове са јасно израженим чекињама]]
Постоје значајне варијације у обојености перја у зависности од пола, старости и индивидуалне јединке,<ref>{{cite journal|last1=Josephson|first1=B.|title=Aging and sexing Snowy Owls|journal=J. Field Ornithol.|date=1980|volume=51}}</ref> тако да прекривеност црним тачкама и шарама може да варира у распону 0—50 %.<ref>{{cite journal|last1=Bortolotti|first1=G. R.|title=Natural selection and coloration: protection, concealment, advertisement, or deception?|journal=Evolution|date=2006|volume=2|publisher=Harvard University Press|location=Cambridge, MA}}</ref> Ова појава је, поред снежне сове, уочена једино код [[Kukuvija|кукувије]], док се код осталих врста сова не јавља.<ref>{{cite journal|last1=Roulin|first1=A. R.|last2=Richner|first2=H.|last3=Ducrest|first3=A. L.|title=Genetic, environmental, and condition-dependent effects on female and male ornamentation in the Barn Owl Tyto alba|journal=Evolution|date=1998|volume=52}}</ref> Ипак, одрасли мужјак је углавном чисто беле боје, чиме се савршено стапа с околином, док женка и птићи имају поједине делова [[перо|перја]] који су нијансе црне и сиве боје. Код младих, тамна обележја у виду тачака могу чак да доминирају. Међутим, без обзира на пол, лице, врат и горњи део груди су снежнобеле боје, а фацијални диск је код женке изражен, док је код мужјака слабо видљив и стапа се са остатком тела.<ref name="Bortolotti et al. 2011">{{cite journal|last1=Bortolotti|first1=Gary R.|last2=Stoffel|first2=Marten J. |last3=Galvan|first3=Ismael |title=Wintering Snowy Owls Bubo scandiacus integrate plumage colour, behaviour and their environment to maximize efficacy of visual displays|journal=IBIS, The International Journal of Avian Science|year=2011|volume=153|issue=1|pages=134-142}}</ref> Премда није уочљив, фацијални диск показује карактеристичне адаптације на средину у којој ова сова живи. Бројне и дуге чекиње и ситно перје вире из фацијалног диска, што утиче на смањење одсјаја, пошто је код свих јединки глава чисте беле боје. Ова особина није примећена код других врста северних сова које су такође изложене снегу и ниским температурама, али живе у шумама.<ref name="Bortolotti et al. 2011" />
 
Снежна сова има густо перје са ногама прекривеним дугачким белим перјем које је штити од хладне северне климе. Глава снежне сове је крупна и заогругљена, са очима златножуте боје. Занимљиво је да је и црни кљун прекривен паперјем. За разлику од осталих сова, перје на ушима није толико изражено и подигнуто. Просечан животни век у дивљини износи десет година.<ref>National Geographic Society. [http://animals.nationalgeographic.com/animals/birds/snowy-owl.html "Snowy Owl"].</ref> Снежна сова је једна од највећих, а у Северној Америци је и у просеку најтежа врста сова.
 
Снежна сова стоички подноси хладноћу и нетек тражипонекад никакавтражи заклон од мраза и јаких ветрова. Перје је тако ефикасно штити да одрасла јединка може да поднесе и температуре од 40 степени испод нуле.<ref name="Gessaman1972">{{cite journal|last1=Gessaman|first1=J. A.|title=Bioenergetics of the Snowy Owl (Nyctea scandiaca)|journal=Arctic Alpine Res.|date=1972|volume=4}}</ref> Научници кажу да је снежна сова подједнако добро заштићена од хладноће као [[поларна лисица|поларне лисице]].
 
<gallery mode="packed" heights="180" widths="180">
Снежна сова насељава ширине између 60⁰ и 82⁰ СГШ, што је најчешће повезано са распрострањеношћу леминга, мада понекад и са другим врстама сисара и морских птица. У Северној Америци се може наћи на западним [[Алеутска острва|Алеутима]] и острву [[Хол (острво)|Хол]], као и од северне [[Аљаска|Аљаске]], преко [[Канадски Арктички архипелаг|Канадског Арктичког архипелага]] северно до острва [[Елсмир (острво)|Елсмир]], јужно до обалског дела западне Аљаске, северног [[Јукон]]а<ref>{{cite journal|last1=Sinclair|first1=P. H.|last2=Nixon|first2=W. A.|last3=Eckert|first3=C. D.|last4=Hughes|first4=N. L.|title=Birds of the Yukon Territory|date=2003|publisher=UBC Press|location=Vancouver}}</ref> и [[Макензи]]ја, јужног [[Кивејтн (Минесота)|Кивејтна]], североисточне [[Манитоба|Манитобе]], северног [[Квебек]]а и [[Лабрадор (регион)|Лабрадора]].<ref>{{cite journal|last1=Todd|first1=W. E. C.|title=Birds of the Labrador Peninsula and adjacent areas: A distributional list|date=1963|publisher=University of Toronto Press|location=Toronto}}</ref>
 
Места за размножавање нису увек заузета током целе године, а разлог за то је флуктуација хране и саме номадске навике ове сове. Вероватно прво гнездо икада забележено у Северној Америци, од стране недомородаца, било је лоцирано у [[Гринел Лен]]ду, Елсмир, на at 82⁰ 40' СГШ 20. јуна 1876.<ref name="Bent1938">{{cite journal|last1=Bent|first1=A. C.|title=Life histories of North American Birds of Prey (Part 2). Orders Falconiformes and Strigiformes|journal=Bull. U.S. Nat. Mus.|date=1938|volume=170|issue=8|pages=482}}</ref>
 
==== Ареал зимовања ====
Када је хране у изобиљу, снежна сова је једна од ретких птица грабљивица која је способна да издржи арктичке зиме, било у копненој, било морској средини, па је тако било забележено да је једна јединка зимовала на чак 82⁰ СГШ.<ref name="Gessaman1972" /><ref>{{cite journal|last1=Gessaman|first1=J. A.|title=Body temperature and heart rate of the Snowy Owl|journal=Condor|date=1978|volume=80|pages=243-245}}</ref><ref name="Hart 1880">{{cite journal|last1=Hart|first1=H. C.|title=Notes on the ornithology of the British Polar Expedition, 1875-6.|journal=Zoologist|date=1880|volume=4|pages=121-129}}</ref><ref name="Manning et al. 1956">{{cite journal|last1=Manning|first1=T. H.|last2=Höhn|first2=E. O.|last3=Macpherson|first3=A. H.|title=The birds of Banks island|journal=Natl. Mus. Can. Bull.|date=1956|volume=143}}</ref> Премда у стању да зимује на географским ширинама на којима се гнезди, снежна сова се током зиме неретко виђа јужно све до јужне Канаде и северних делова Сједињених Држава, мада је права реткост видети је јужно до централне Калифорније, Колорада, Флориде, Џорџије, Кентакија, Луизијане, Неваде, Оклахоме, Јужне Каролине, Тексаса и Јуте.<ref name="Bent1938" />
 
На Бермудама је виђена два пута 1843. године, а након тога је једна јединка забележена тек 2013. године.<ref name="Bent1938" /> Фебруара 1886. године, јединка снежне сове слетела је на пароброд [[Нова Шкотска|Нове Шкотске]] под називом ''-{Ulunda}-'' на самој ивици [[Гранд Банк]]а, преко 600 kmкилометара далеко од најближег копна. Била је заробљена, а касније сачувана у [[Музеј Нове Шкотске|Музеју Нове Шкотске]].<ref>Conlin, Dan (2. 10. 2013). [http://marinecurator.blogspot.ca/2013/10/an-owl-oddity.html "An Owl Oddity"], Maritime Museum of the Atlantic</ref>
 
Јануара 2009. године, снежна сова се је појавила у [[Спринг Хил (Тенеси)|Спринг Хил]]у, [[Тенеси]], што је прво забележено виђење ове врсте у Тенесију још од 1987. године.<ref>[https://stylingowlish.com/blogs/news/snowy-owl-appears-in-middle-tennesse "Snowy Owl Appears in Middle Tennesse."] The Styling Owlish. 24. 1. 2009}}</ref> Такође су значајне и масовне зимске миграције током 2011. и 2012. године, када је хиљаде снежних сова забележено на разним локацијама у Сједињеним Државама. Забележена су јата широм атлантске и пацифичке обале, у 35 унутрашњих држава САД и у свим јужним канадским провинцијама, укључујући јединке виђене јужно чак до Арканзаса, Оклахоме, Тексаса, Јуте и Северне Каролине.<ref>Zuckerman, Laura (28. 1. 2012). [https://www.reuters.com/article/2012/01/28/us-owls-migration-idUSTRE80R0MP20120128 Snowy owls soar south from Arctic in rare mass migration]. Reuters</ref> Ово је потом било праћено знатно већом миграцијом 2013. и 2014. године, када је снежна сова први пут виђена на [[Флорида|Флориди]].<ref>{{cite web|last=Leung|first=Marlene Leung|title=Snowy owl invasion: Birds spotted as far south as Florida |url=http://www.ctvnews.ca/sci-tech/snowy-owl-invasion-birds-spotted-as-far-south-as-florida-1.1618624|publisher=CTV News|date=5. 1. 2014}}</ref><ref>{{cite web|last=Schwartz|first=John|title=SInflux of Snowy Owls Thrills and Baffles Birders|url=https://www.nytimes.com/2014/02/01/us/influx-of-snowy-owls-thrills-and-baffles-birders.html|publisher=New York Times|access-date=31. 1. 2014}}</ref> Такође, крајем 2014, снежна сова је виђена у Беркли Тауншипу, Њу Џерзи.<ref>[http://www.nj.com/ocean/index.ssf/2014/12/snowy_owl_search_causing_increased_dune_trampling_at_island_beach_state_park_officials_say.html#incart_m-rpt-1 "Snowy owl search causing increased dune trampling at Island Beach State Park, officials say"]. ''NJ.com''.</ref>
У дивљини, снежна сова се често може приметити како треби своје тело од паразита и инсеката и то чини тако што своје перје пропушта кроз кљун.<ref name="Parmelee1992" /> Користи своје ноге за чешање и чишћење лица, главе и кљуна, а такође и за брисање кљуна након јела, а забележено је и да користи снег за потоње. Често протеже крила и ноге, а купа се углавном у гнезду.<ref name="Tulloch1968" /><ref name="Tulloch 1969">{{cite journal|last1=Tulloch|first1=R. J.|title=Snowy Owls breeding in Shetland|journal=British Birds|date=1969|volume=62|issue=1|page=33-36}}</ref> Када је реч о младунцима, махом их женка треби, и то њихов потиљак, где они сами не могу да дохвате, мада су забележени и случајеви када се младунци међусобно требе.<ref name="Holt et al. 2015" />
 
За разлику од [[Јаребице (потпородица)|јаребица]] из рода ''-{[[Lagopus]]}-'', снежна сова се не закопава у снег како би се заштитила од арктичке зиме, мада се честоповремено крије иза различитих објеката, како би се склонила од ветра или олуја.<ref name="Holt et al. 2015" />
 
=== Спавање и одмарање ===
Током дана, активности на којима троши време се разликују од годишњег доба, времена, густине плена и од тога да ли је сезона гнежђења или не. Генерално, током зиме лови увече,<ref name="Saxby 1863" /> ујутру и поподне,<ref name="Manniche 1910">{{cite journal|last1=Manniche|first1=A. L. V.|title=The terrestrial mammals and birds of east Greenland; biological observations|journal=Medd. Grønland|date=1910|volume=45|page=1-200}}</ref> или чак током целог дана, али је мање активна око поднева.<ref name="Watson1957" /> Период активности почиње у сумрак и наставља се до дубоко у ноћ.<ref name="Hohn 1973">{{cite journal|last1=Hohn|first1=E. O.|title=Winter hunting of Snowy Owls in farmland|journal=Canadian Field-Naturalist|date=1973|volume=87|issue=4|page=468-469}}</ref><ref name="Weir 1973">{{cite journal|last1=Weir|first1=R. D.|title=Snowy Owl invasion on Wolf Island, winter 72|journal=Ont. Field Biol.|date=1973|volume=27|page=3-17}}</ref><ref name="Young 1973">{{cite journal|last1=Young|first1=C. M.|title=The Snowy Owl migration of 1971-1972 in the Sudbury region of Ontario|journal=American Birds|date=1973|volume=27|issue=1|page=11-12}}</ref>
 
У Бароуу, Аљаска, спроведена је студија у којој је током поларног дана посматрано 8 јединки у дивљини и 11 у заточеништву. Истраживања су касније настављена након што је сунце почело да залази у августу, а све како би се упоредила њихова дневна активност.<ref name="Shields 1969">{{cite journal|last1=Shields|first1=M.|title=Activity cycles of Snowy Owls at Barrow, Alaska|journal=Murrelet|date=1969|volume=50|issue=2|page=14-16}}</ref> Јединке у заточеништву су ималиимале континуирано обезбеђену храну, док су оне у дивљини морале да лове како би се храниле. Током поларног дана, неслободне јединке имале су цикличне периоде активности од 21 до 8 сати, док су јединке у дивљини биле активне током читавог дана. Међутим, када је сунце у августу почело да залази, и дивље и јединке у заточеништву су биле знатно активније у сумрак и током ноћи. Такође, јединке у дивљини су током кише своје активности сводиле на дремање и спавање.<ref name="Shields 1969" />
 
Близу Калгарија, Алберта, 15 јединки је посматрано током 138 часова током две зиме, како би се уочили обрасци активности и начини на које проводе време.<ref name="Boxall and Lein 1989">{{cite journal|last1=Boxall|first1=P. C.|last2=Lein|first2=M. R.|title=Time budgets and activity of wintering Snowy Owls|journal=Journal of Field Ornithology|date=1989|volume=60|issue=1|page=20-29}}</ref> Бихејвиоралне категорије укључивале су опрезност, одмарање, требљење и друго, а птице су посматране од 8 до 18 часова, пошто их је након сумрака било тешко пратити због обимне активности током ноћи и смањене видљивости. Утврђено је да је снежна сова била активна (опрезност и летење) у периодима 8—10 и 16—18, док је од 10 до 16 часова одмарала. Све у свему, 98% времена сова је проводила на одмаралишту и била је више у стању опрезности него што је одмарала, а такође се је дошло и до закључка да се обрасци активности снежне сове поклапају са обрасцима активности њеног плена (малих сисара).<ref name="Boxall and Lein 1989" />
На интраспецијску комуникацију у великој мери утичу фактори попут старости, пола, социјалног статуса и фактора средине. Мужјаци, на пример, имају специфично парадирање приликом успостављања и одржавања територије, које се може уочити и на неколико стотина метара. Током овог парадирања, мужјак се приликом испуштања сваког дозива нагиње напред и подиже реп. Овакво парадирање се ретко јавља након што је територија успостављена, тако да се најчешће јавља током маја и почетком јуна, а након тога је ретко.<ref name="Taylor 1973" />
 
У случају опасности, снежна сова спушта свој предњи део тела и истеже своју главу ка напред, са делимично отвореним крилима и подигнутим перјем на глави, леђима и слабинама.<ref name="Watson1957" /> И младунци, као и јединке у заточеништву користе ово понашање, само га знатно преувеличавају када су сатеране у ћошак. У крајњем случају, снежна сова леже на леђа и креће да удара канџама и кљуном. У гнезду је обично мужјак тај који овако реагује, иако су му, док хуче, обично крила и перје мање подигнути. Женка такође може реаговати на овај начин, било у гнезду, било ван њега, али у знатно блажој верзији. У крајњем случају, уколико је уљез неуморан, снежна сова леже на леђа и креће да удара канџама и кљуном.<ref name="Holt et al. 2015" />
 
=== Територијалност ===
Територије су примарно ексклузивне, али повремено може доћи до окршаја око територије, мада су у тим случајевима конспецијски мужјаци толерантни по питању граница територија. Премда превасходно кружне, неке територије могу имати и линијски изглед или бити неправилног облика и представљати комбинацију више различитих форми.<ref name="Holt et al. 2015" /> Територије могу да се мењају сезонски или годишње, у зависности од густине плена и топографских карактеристика. Величина територије и успешност гнежђења су директној вези са бројношћу [[леминг]]а, па су тако у сезони мале бројности леминга територије знатно веће, а успешност гнежђења мања.<ref name="Wiklund and Stigh 1986">{{cite journal|last1=Wiklund|first1=C. G.|last2=Stigh|first2=J.|title=Breeding density of Snowy Nyctea scandiaca in relation to food, nest sites and weather|journal=Ornis Scandinavica|date=1986|volume=17|page=268-274}}</ref> Поред тога, може се чак десити да одрасли преместе младунце у подручје где је храна присутнија, како би их лакше хранили. Тако је у периоду великог броја леминга у Бероуу на свега 213 квадратних километара забележено чак 54 гнезда, док током сезоне малог броја леминга није забележено ниједно гнездо на тој територији.<ref name="Pitelka 1955a" /> У [[Манитоба|Манитоби]] просечна удаљеност између гнезда износи 3,2 километара, док је у Бероуу забележена просечна густина од пет јединки на 1,6 квадратних километара, с удаљеношћу од 1,6 до 3,2 километара међу паровима и територијама у распону 5,2—10 километара. Најближи забележени парови у Америци били су удаљени свега ~800—1.600 метара.<ref name="Hart 1880" /><ref name="Pitelka 1955a" /> У [[Нунавут]]у је просечна густина јединки по квадратном километру износила 1/26 када леминга није било, у поређењу са 1/2,6 када их је било у великим количинама.<ref name="Manning et al. 1956" /><ref name="Parker 1974a">{{cite journal|last1=Parker|first1=G. R.|title=A population peak and crash of lemmings and Snowy Owls on South Hampton Island, Northwest Territories|journal=Canadian Field-Naturalist|date=1974|volume=88|issue=2|page=151-156}}</ref>
 
Током зиме је ситуација знатно другачија — мужјаци су углавном били номадски и често се селилиселе у потрази за храном, док су женке ималеимају ексклузивне територије и спремно их бранилебране од уљеза. У просеку су се мужјаци на једном месту задржавализадржавају око 6 дана, док су женке проводилепроводе и до 80 дана на истој територији која је у просеку ималима површину од 154 до 266 хектара, премда је било и оних које су се чешће селилеселе, али незнатан број у односу на укупну популацију.<ref name="Boxall and Lein 1982b">{{cite journal|last1=Boxall|first1=P. C.|last2=Lein|first2=M. R.|title=Possible courtship behavior of Snowy Owls in winter|journal=Wilson Bull.|date=1982|volume=94|page=79-81}}</ref> Током зиме такође може да дође и до дељења тетиторије, односно заједничког живота, када већи број сова живи на малој територији, а удаљеност између јединки је чак мања од 20 метара.<ref name="Holt and Zetterberg 2008" />
 
=== Систем парења ===
 
=== Предација ===
У близини гнезда, птице и сисари који могу да представљају претњу снежној сови укључују орла, сокола, јастреба, поморника, галебовагалеба, гаврановагаврана, лисицалисицу, вуковавука и медведа. Одрасла снежна сова има свега неколико природних непријатеља и ретко кад је убијана од стране других предатора,<ref name="Bent1938" /><ref name="Campbell and Preston 2009">{{cite journal|last1=Campbell|first1=R. W.|last2=Preston|first2=M. L.|title=Wildlife Data Centre: Snowy Owl|journal=Wildlife Afield|date=2009|volume=6|page=173-255}}</ref> док гнездо редовно нападају вукови и медведи.<ref name="Holt et al. 2015" />
 
Када је реч о одговору на претње, мужјак је током сезоне гнежђења углавном у близини гнезда, тако да је увек на опрезу. Одбрана гнезда укључује терање из или одвраћање од гнезда, упозоравајућаупозоравајућу вокализацијавокализацију, махање крилима и директан напад. Иако мужјак у већини случајева брани гнездо, и женка може преузети тај посао на себе уколико мужјака нема у близини.<ref name="Holt et al. 2015" /> ПаСходно такоовоме, снежна сова агресивно напада ескимске псе, ирвасе, лисице, вукове, медведе, галебове, птице грабљивице и друге животиње које се превише приближе гнезду. Током зиме је забележено да чак и убија друге грабљивице.<ref name="Parmelee1992" />
 
Однос снежне сове према људима варира од стидљивости до изузетне агресивности, зависно од доба године. Забележено је више напада на људе који су завршени са озбиљним повредама, а већинавећину напада иницирали су људи својом близином гнезду са младунцима, што указује на то да снежна сова готово свако биће близу гнезда сматра уљезом.<ref name="Sutton1956" /><ref name="Barth 1950">{{cite journal|last1=Barth|first1=E. K.|title=Efter fjallugglor pa Hardangervidda|journal=Fauna och Flora|date=1950|volume=1950|page=235-242}}</ref> Напади могу да се десе већ када се уљез налази на 50—100 метара од гнезда, али су много свирепији када се странци приближе до самог гнезда, поготово ако су у њему млади птићи који још увек немају способност летења.<ref name="Holt et al. 2015" />
 
Прва линија одбране код женке представља узрујаност и махање крилима, које почиње одмах након што опази опасност, што може бити чак и на удаљености од 380—415380 до 415 метара.<ref name="Wiklund and Stigh 1983">{{cite journal|last1=Wiklund|first1=C. G.|last2=Stigh|first2=J.|title=Nest defence and evolution of reversed sexual size dimorphism in Snowy Owls Nyctea scandiaca|journal=Ornis Scandinavica|date=1983|volume=14|page=58-62}}</ref> Након тога углавном следи „лајање” (у 65% случајева), „врисак” (15%) и одвраћање пажње (14,3%). Женка такође повремено може и хучати (<1%) и напасти уљеза (4,5%), мада то знатно чешће раде мужјаци, који хуче у 20% случајева опасности, а нападају у 21% ситуација, док се знатно мање оглашавају вриском (3%) и одвраћају пажњу (7,6%), али подједнако често „лају” (78%).<ref name="Holt et al. 2015" /> Мужјак и женка се често могу удружити у одбрани гнезда, заузимајући агресивни одбрамбени став са спуштеном главом, раширеним крилима и подигнутим перјем на глави, леђима и слабинама, повремено се тако крећући ка опасности. Након успешне одбране гнезда, мужјак и женка убрзо настављају са нормалним родитељским активностима.<ref name="Watson1957" /><ref name="Tulloch1968" />
 
Када је реч о понашању младунаца у присуству опасности, они се шћућуре, сакрију или беже ако су угрожени. Уколико је претња директна и непосредна, они често почињу да машу крилима, љуљајући тело лево—десно, слично осталим совама. Уколико се претња настави, младунци неретко лежу на леђа и крила, нападајући непријатеља канџама и кљуном.<ref name="Watson1957" /><ref name="Holt et al. 2015" />
С обзиром да су арктичка лета веома кратка, младунци имају изузетно мало времена да се осамостале и науче да лове, па је због тога морталитет међу младим птицама изузетно велики и успешност гнежђења варира од године до године, а углавном се заснива на присуству леминга — омиљене хране ове птице. Када је број леминга релативно велики, величина станишта једног пара износи у просеку два квадратна километра, што је довољно велика површина да се подигну сви птићи. Након подизања младунаца, неке јединке остају на истом месту, док друге мигрирају, тражећи простор са више хране или област у којима нема других снежних сова, пошто ова птица, ван сезоне гнежђења, води релативно самачки живот.<ref name="Holt et al. 2015" /><ref name="Pitelka 1955a">{{cite journal|last1=Pitelka|first1=F. A.|last2=Tomich|first2=P. Q.|last3=Treichel|first3=G. W.|title=Ecological relations of jeagers and owls as Lemming predators near Barrow, Alaska|journal=Condor|date=1955|volume=57|pages=3-18}}</ref>
 
<center><big>'''Младунчад снежне сове'''</big></center>
<gallery mode="packed" heights="180" widths="180">
Bubo scandiacus chick Flickr.jpg
 
== Животни век ==
Премда не постоји довољан број дугорочних студија гнежђења, животни век се може одредити на основу студија зимовања, који знатно варира у зависности од тога да ли снежна сова живи у дивљини или заточеништву. Забележени су примерци у заточеништву који су живели и по 28<ref>{{cite journal|last1=Schenker|first1=A.|title=Höchsalter europaischer Vögel im Zoologischen Garten Basel|journal=Ornithol. Beob.|date=1978|volume=75|pages=96-97}}</ref> и 30 година, па чак и сносили плодна јаја до своје смрти. Са друге стране, у дивљини је просечан животни век снежне сове између 15 и 20 година, с тим да су забележени изузеци, односно примерци који су незнатно старији од 20 година.<ref name="Holt et al. 2015">{{cite journal|last1=Holt|first1=Denver W.|last2=Larson|first2=Matt D.|last3=Smith|first3=Norman|last4=Evans|first4=Dave L.|last5=Parmalee|first5=David F.|title=Snowy Owl (Bubo scandiacus)|date=2015|journal=The Birds of North America|publisher=Cornell Lab of Ornithology|editor=P. G. Rodewald|location=Ithaca, New York, USA}}</ref> Неке студије, које су се бавиле овом тематиком, наводе да између 85 и 92 % јединки доживи старост већу од 3 године.<ref name="Therrien2011" />
 
== Природне претње ==
 
=== Популациони статус ===
Процене из 2004. године показале су да укупан број јединки снежне сове износи око 290.000,<ref name="Birdlife" /> док је према подацима из 2006. године, процењени број јединки снежне сове на подручју Северне Америке износио 72.000, од чега је 30 % (око 22.000 јединки) младунаца.<ref>{{cite journal|last1=Millsap|first1=B. A.|last2=Allen|first2=G. T.|title=Effects of falconry harvest on wild raptor populations in the United States: Theoretical considerations and management recommendations|journal=Wildlife Society Bulletin|date=2006|volume=34|issue=5|pages=1392-1400}}</ref> Последња процена бројноси снежне сове урађена је 2013. године и она наводи да у свету тренутно живи око 200.000 јединки, од чега 100.000 у Северној Америци.<ref>{{cite web|title=Partners in Flight Science Committee (PIFSC)|url=http://pif.birdconservancy.org/PopEstimates/|accessdate=22. 10. 2017|date=2013}}</ref>
 
== Хибриди ==
<gallery mode="packed" heights="190" widths="190">
Датотека:Nyctea scandiaca MWNH 0627.JPG|Јаје снежне сове, колекција у музеју [[Висбаден]]
Датотека:Bubo scandiacus OR Nyctea scandiacus.jpg|Снежна сова на поду
Датотека:Snowy owl landing.jpg|У тренутку полетања
Датотека:Snowy Owl Barrow Alaska.jpg