Тоза Марковић (предузеће) — разлика између измена

Фабрику је основао родоначелник цигларства и црепарства на овим просторима Михаел Бон [[1866.]] године. Он је [[1880.]] године створио концерн „Бон и компанија” у чијем саставу су биле и фабрике у [[Будимпешта|Будимпешти]], [[Бекешчаба|Бекешчаби]], [[Винковци]]ма и [[Нови Бечеј|Новом Бечеју]]. Оно је било највеће предузеће у Угарској и највеће индустријско постројење у Банату чији су власници били Немци. Крајем XIX века почиње прелазак са мануфактурне производње на израду цигле и црепа уз помоћ парних преса. Производили су се модели црепова 253 и 272. На почетку фабрика браће Бон производила је 17 милиона црепа и 3 милиона цигала и сав асортиман је био распродат. Фабрика је [[1900]]. године добила добила златну медаљу за цреп на Светској изложби у [[Париз]]у.<ref name="политика">{{cite web|title=Век и по „Тозе Марковића”|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/366874/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%92%D0%B5%D0%BA-%D0%B8-%D0%BF%D0%BE-%D0%A2%D0%BE%D0%B7%D0%B5-%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0|website=politika.rs|accessdate=17. 5. 2018}}</ref><ref name="toza" />

Концерн се 1907. године распао а Бону су припале циглане у Жобољу[[Жобољ]]у, Великој [[Кикинди]], Светом Хуберту, [[Бекешчаба|Бекешчаби]] и Шарлевилу (данас [[Банатско Велико селоСело]]). Након [[Први светски рат|Првог светског рата]] Бонове фабрике су се нашле у три различите државе, али то му није сметалсметало одада настави посао. Повукао се [[1920]]. године из посла и циглане поделио синовима. Стефан Бон постао је власник циглане у Кикинди. МИхаелМихаел Бон је умро [[1930.]] године, алали ијеје циглана наставила дапослуједа добропослује успешно све до почетка Другог светског рата.<ref name="toza">{{cite web|title=150. godina fabrike "Toza Marković"|url=http://toza.co.rs/wp-content/uploads/2017/02/Binder1.pdf|website=toza.co.rs|accessdate=17.5.2018}}</ref>