Слободан Минић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
{{ВуД у Србији подржан од Министарства културе
|институција=[https://www.muzej-jugoslavije.org/ Музеју Југославије]
|програм стажирања=[[Википедија:Википедијанац стажиста/Музеј Југославије 2018|програма стажирања]]}}
{{Херој М
| дидаскалија=СЛОБОДАН МИНИЋ
Линија 15 ⟶ 17:
| служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]
| године службе=[[1941]] – [[1944]].
| народни херој=[[9. октобар|9. октобар]] [[1953]].
}}
'''Слободан Минић''' ([[Бања (Аранђеловац)|Бања]], код [[Аранђеловац|Аранђеловца]], [[16. јануар]] [[1920]] – [[Врбица (Аранђеловац)|Врбица]], код [[Аранђеловац|Аранђеловца]], [[10. фебруар]] [[1944]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]].
 
== Биографија ==
Слободан Минић се родио у селу [[Бања (Аранђеловац)|Бања]], код [[Аранђеловац|Аранђеловца]], [[16. јануар]]а [[1920]]. године у сиромашној сељачкој породици. Постао је члан [[Комунистичка партија Југославије|Комунистичке партије Југославије]] [[1940.]]. године када се повезао са лево оријентисаним омладинцима. Након слома државе у [[Априлски рат|Априлском рату]] одмах је ступио у партизане и за кратко време постао комесар 8. чете [[Први шумадијски партизански одред|Првог шумадијског партизанског одреда]]. Учествовао је у свим борбама које је овај одред водио у [[Шумадија|Шумадији]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=562}}{{sfn|Српски биографски речник|2014|p=742}}
Када су се партизанске снаге повукле према [[Санџак]]у, Слободан се вратио у свој крај и ту са групом бораца наставио политички рад окупљен око Окружног комитета КПЈ за Крагујевац. Успостављањем везе са Покрајинским комитетом Слободан је постао секретар Среског комитета Партије за орашачки срез. Истакао се у борби против [[Југословенска војска у отаџбини|четника]] у селу [[Душковци]] код [[Пожега|Пожеге]] у новембру 1941. године када је разбијен четнички одред „Кораћ”. Учествовао је у обнављању 1. шумадијског партизанског корпуса „Милан Благојевић” на [[Букуља|Букуљи]]. Са одредом се борио против [[љотићевци|љотићеваца]] у [[Рабровац|Рабровцу]], [[недићевци|недићеваца]] у [[ДаросавaДаросава|Даросави]] и немачких војника, жандарма и бјелогардејаца у [[Трешњевица|Трешњевици]]. Када је 1. шумадијска бригада отишла за Санџак у новембру 1943. године, Слободан је остао да ради на спровођењу закључака војнополитичког саветовања на Букуљи и учвршћивању партијских руководстава по срезовима.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=562}}{{sfn|Српски биографски речник|2014|p=742}}
Погинуо је 10. фебруара у селу [[Врбица (Аранђеловац)|Врбица]] где се скривао са Милићем Радовановићем и Милорадом Илићем. Убијен је у изненадном нападу четника и љотићеваца.