Прабугари — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 47:
Међу [[Стари Словени|Словене]] на доњодунавској плочи су дошле многе групе становништва [[Туркијски народи|туркијског порекла]], а најпре Прабугари.
То је био азијски народ, сродан [[Хуни]]ма, [[Евроазијски Авари|Аварима]], [[Кумани]]ма и [[Печенези]]ма. Напустившки Азију заджали су се на [[Волга|Волги]], где су основали државу [[Стара Велика Бугарска|Велике Бугарске]], а затим и [[Поволшка Бугарска|Поволшку Бугарску]]. Један део ових Прабугара се је поновно одселио према југозападу и после многих пустоловина и дужег боравка на левој обали [[Дунав]]а населио се на другој обали ове реке где је основао
У првом периоду своје историје, од 681. године до [[Борис I|цара Бориса I]] (владање 852-889), Прабугари су господарили судбином ове заједнице, под кановима [[Аспарух]]ом, [[Тервел]]ом, [[Кормесиј]]ом, [[Севар]]ом, [[Кормисош]]ом, [[Винех]]ом, [[Телец]]ом, [[Савин]]ом, Умором, [[Токту]]ом, Паганом, [[Телериг]]ом, [[Кардам]]ом, [[Крум]]ом, [[Омуртаг]]ом, [[Маламир]]ом и [[Персијан]]ом. Покорени Словени нису имали никаква удела у државним пословима. Превласт Прабугара, већ увелико пословењених, осећа се и после смрти [[Симеон I|цара Симеона I]]; за време малолетства његовог сина [[Петар I Бугарски|Петра I Бугарског]] је управљао Прабугарин Сурвусул. Најезда Кумана и Печенега у 11. веку је мало изменила словенско-прабугарску мешавину. Они су се раширили чак и западно од реке [[Искар]]е, у један део од шопских крајева. Године [[1048]]. је печењешки [[кан Кеген]] (или Келен) са 20 тисућа војника примио [[хришћанство]] и настанио се у сред Славо-Прабугара, у околини [[Силистра|Силистре]]. Године [[1064]]. Кумани пређу Дунав и око 60.000 од њих се насели у Северној [[Бугарска|Бугарској]] и у околини [[Пловдив]]а и [[Једрене|Једрена]]. Многи су се Кумани раширили по [[Добруџа|Добруџи]], Северна Бугарска је било скоро покумањена, и [[слив]] реке [[Марица|Марице]] су испунили Кумани. Примивши [[хришћанство]] Кумани и Печенези су се полако пословењавали. За време бугарских царева [[Власи (Балкан)|влашког]] порекла, [[Јован Асен I|Јована Асена I]] и [[Петар IV|Петра IV]] (владар 1185-1197), још увек држали у компактним масама и чинили велики део бугарске војске. Чак и [[1206]]. године је бугарска војска цара [[Калојан]]а била састављена готово једино од Кумана. Десељени Кумани су били врло моћни још и у 13. веку. Један од њихових вођа, [[Ђорђе I Тертер]], крунисан је [[1280]]. године за [[Списак бугарских владара|бугарскога цара]]. Али други претенденти, помогнути од Татара [[Златна хорда|Златне хорде]] продрли су у Бугарску и цар [[Ђорђе I Тертер]] је био приморан да уда своју [[кћер]] за сина [[Ногај|хана Ногаја]] и да плаћа данак (1285) У ово време, 1290. године<ref>F.Chandalon:''Jean Comnene et Manel I Comnene'' (Pariz, 1912). стр. 48-51,324</ref><ref>K.Jiriček:''Einige Bemerkungen uber die Uberreste der Petchenegen und Kumanen,sowte uber die Volkerschaften der sog. Gagauzi und Šurgači'' (Praga 1889)</ref><ref>G.Songeon:''Historie de Bulgarie'' (Pariz 1913),p. 247</ref>, бојар [[Михајло III Шишман|Шишман]], куманског порекла, основао је видинску краљевину и постао Михајло III Шишман.
| |||