Храст лужњак — разлика између измена

Без промене величине ,  пре 2 године
м
(→‎Станиште: слика три храста лужњака)
Храст лужњак не иде високо као китњак, али у појединим деловима ареала досеже 1100 (у [[Апенини]]ма) до 1200 м н.в. (у [[Пиринеји]]ма) па и више (у [[Алпи|Централним Алпима]]). Има дуг вегетациони период. расте обично у равницама и долинама. Захтева дубока, [[глина|глиновита]] или [[песак|песковита]], плодна, свежа и влажна [[тло|земљишта]]. Расте и на земљиштима која на површини нису плодна, али у дубљим слојевима садрже довољно хранљивих материја и воде. Теже подноси кисела земљишта, али може да поднесе извесну концентрацију соли. Зато га има и на [[Слатина (земљиште)|слатинама]] и у степским подручјима на [[црница (педологија)|чернозему]]. Подноси повремена [[Поплава|плављења]] и висок ниво [[подземне воде|подземних вода]]. Не успева на плитком и сувом земљишту. Зато су његова станишта претежно на [[Алувијална раван|алувијалним земљиштима]], низијским или благо брежуљкастим теренима. Осетљив је на касне мразеве, али подноси високе температуре. Отпоран је према ветру и диму.<ref name=vukicevic />
 
=== Шуме лужњака у Србији ===
[[Датотека:Tri Hrasta Luznjaka, Bare, Barajevo 01.jpg|250px|мини|лево|Споменик природе Три храста лужњака селу Шиљаковац, општина Барајево (Београд)]]
=== Шуме лужњака у Србији ===
У Србији храст лужњак покрива површину од укупно 32.400 ха. Установљене су две семенске регије. Посавско-подунавска регија храста лужњака која обухвата подручје Војводине, околину Београда, Обреновца, као и шуме у сливу Дунава на подручју Смедерева, Пожаревца и Великог Градишта. Друга семенска регија обухвата средишњу Србију у којој храст лужњак расте у долинама река, највише око [[Велика Морава|Мораве]] и њених [[притока]]. Највеће површине под шумама храста лужњака налазе се у [[Срем]]у.<ref>{{cite journal|last1=BALLIAN|first1=Dalibor|last2=MEMIŠEVIĆ|first2=Mirzeta|last3=BOGUNIĆ|first3=Faruk|last4=BAŠIĆ|first4=Neđad|last5=MARKOVIĆ|first5=Miroslav|last6=KAJBA|first6=Davorin|title=MORFOLOŠKA VARIJABILNOST HRASTA LUŽNJAKA (Quercus robur L.) NA PODRUČJU HRVATSKE I ZAPADNOG BALKANA|journal=Šumarski list|date=2010|volume=7-8|pages=371-386}}</ref><ref name="vukicevic" /> Низиjскe шумe лужњaкa у дoњeм тoку рeкe [[Сава (река)|Сaвe]] у [[Срем|Срeму]] излoжeнe су нeгaтивним утицајимa, кaкo прирoдних, тaкo и [[Антропогени стресни фактори|aнтрoпoгeних фaктoрa]]. Знaчај вoдe као eкoлoшкoг фaктoрa, кaкo [[Биоценоза|биoцeнoзe]], тaкo и [[биoтoп]]a, oглeдa сe у oбликoвaњу низиjских шумa чиjим прoмeнaмa сe нaрушaвa eкoлoшкa рaвнoтeжa и њихoвa стaбилнoст.<ref>{{cite book|last1=Николић|first1=Весна|title=Утицај режима влажења на карактеристике станишта храста лужњака (Quercus robur L.) у Равном Срему|date=2016|publisher=Универзитет у Београду, Шумарски факултет|location=Београд|edition=NaRDuS - National Repository of Dissertations in Serbia|url=http://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/7732|accessdate=18. 5. 2018}}</ref>