'''Збирка''' најчешће означава штампану [[Књига песама|књигу песама]] једног [[Аутор|аутора.]] Иако се и у ранијим временима, пре појаве штампе, примећује тенденција сакупљања песама појединих стваралаца, према некаквом [[концепт]]<nowiki/>у, збирка постаје важан књижевни и културни чинилац посебно од доба [[Романтизам|романтизма]].
== Историјат ==
[[Лирске баладе Ворсворд и Колриџа|''Лирске баладе'' Ворсворда и Колриџа]] представљају важан допринос у стварању новог типа [[Поезија|песништва]] и [[романтичарски манифест.]] Збирке песама ''Цвеће зла'' Шарла Бодлера (1857) и [[Влати траве В.Витмен|''Влати траве'' В.Витмена]] (1855) имале су изузетан значај у развоју [[Књижевност|књижевностикњижевност]]и.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/823031942|title=Rečnik književnih termina|last=Tanya.|first=Popovic,|isbn=9788673600642|edition=II izdanje|location=Beograd|oclc=823031942}}</ref>
== Облици збирке ==
Распоред песама у збирци може почивати на хронолошком мерилу (такав распоред у романтизму је био пожељан будући да представља уметникову [[Исповест|исповест,]] [[Аутобиографија|аутобиографију]]) или може бити начињен према некој уметничкој замисли (тематски или жанровски критеријуми). Неке збирке садрже и прозни текст, нарочито интониран:он може представљати поетику и програм, а може се дати и у облику осећања, мемоара (нпр.''Итака'' ''и коментари'' Милоша Црњанског).
Данас збирка јесте најважнији, владајући облик представљања нечијег песничког опуса.<ref>{{Cite book|title=Речник књижевних термина|last=Стамболић|first=Милош|publisher=Нолит|year=1985.|isbn=|publication-place=Београд|pages=|type=}}</ref>
