Википедија

Авет — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
ознака: додавање потенцијално проблематичних линкова
Ред 1:
'''Авет''' је митолошко биће, ноћно страшило, приказа. Може се схватити као општи назив заиз [[духМитологија|митологије]]а, а[[Јужни срећеСловени|Јужних сеСловена]]. уВјеровање устаљенимо погрднимпостојању изразимаовог ("Идимитолошког одатле,бића аветињоје једна!")раширено или у поређењима ("Мршава ко авет").међу Јавља се у веровањимастановницима у [[шумадија и западна Србија|западној Србији]] ([[Шумадија]], [[Шумадија и западна Србија|Шумадијизападна Србија]], и [[Војводина|Војводини]]), у [[Црна Гора|Црној Гори]], (гдеу се[[Босна користии Херцеговина|Босни и називХерцеговини]], ''авијес'')у и[[Хрватска|Хрватској]] (у околини [[Дубровник]]уa) и у [[Република Македонија|Македонији]]<ref name = SMR/><ref name = SMER/>.
 
== ТумачењеЕтимологија назива и порекла ==
Постоје различита тумачења назива ''авет''. НекеПостоје претпоставке да овај назив потиче од [[Арапски језик|арапске]] ријечи ''хајалет'' ({{јез-арап|[[транслитерација|тр.]] hayalet}}) што значи ''привиђење''<ref name = SMR/><ref name = SMER/>, или [[Турски језик|турске]] ријечи ''афет'' ({{јез-тур|afet}}) што значи ''несрећа'' или ''чудо''<ref name = SMR/><ref name = SMER/>. Међутим, неке паралеле указују на могућност извођења назива из [[Словени|словенске]] основе са значењем „видети“, што би био [[синоним]] распрострањеним називима ''привиђење,'' и ''приказа''. ПретпостављаУ сестароруском даи супраславенском аветијезику прераносе умрлепојављује особеизраз (слично''авити'' [[вилашто (митологија)|вилама]],значи [[Русалка''јавити/јавити (митологија)|русалка]]масе'' иили њима''показати/показати сроднимсе''<ref бићима),name [[самоубиство|самоубице]]= иSMR/><ref разнеname врсте= грешникаSMER/>.
 
У неким крајевима се могу пронаћи и други називи за авет, као што су: ''аветиња'', ''аветот'' (у [[Македонски језик|македонском језику]]), ''авијес'' (код [[Ускоци (племе)|Ускока]]) и хаветиња<ref name = SMR>{{cite book |autor = Шпиро Кулишић, Петар Ж. Петровић, Никола Пантелић |title = Српски митолошки речник |year = 1970 |url = https://www.scribd.com/doc/204003750/Srpski-Mitoloski-Recnik-Grupa-Autora |chapter = Дрекавац |location = Београд |publisher = [[Нолит]] |pages = 119}}</ref><ref name = SMER>{{cite book |autor = Светлана M. Толстој, Љубинко Раденковић |title = Словенска митологија: енциклопедијски речник |year = 2001 |url = https://www.scribd.com/document/13218091/Slovenska-Mitologija-Enciklopedijski-Recnik |chapter = Дрекавац |location = Београд |publisher = Zepter Book World |id = ISBN 86-7494-025-0 |pages = 103}}</ref>.
О њиховом пореклу од „нечистих“ покојника иде у прилог и народно веровање да се најчешћевиђају ноћу у време Некрштених дана. У [[Демонологија|демонолошким предавањима]], при сусрету с људима изазивају страх: "''Ја стукну назад, а старац са белом брадом до појаса полако ми приђе''" (запис из [[Гружа|Груже]]). Појављују се и као мртваци покривени белим покровом, некад и у облику [[слепи мишеви|слепог миша]].▼
 
== Опис авети у митологији и народним предањима ==
Ради заштите често се користио [[бели лук]]. Од авети (као и од вила) које ноћу краду женама одећу из сандука, [[Срби]] у [[Сарајево|Сарајеву]] су се штитили тако што су у сандук стављали тисовину, а у [[Крагујевац|Крагујевачкој]] Јасеници жене су увече везивале ношене чарапе и сукње да их авети не би облачиле. У христијанизованом облику заштита се постиже обраћањем [[Бог]]у ("Помози Боже!").▼
Претпоставља се да су авети прерано умрле особе (слично [[вила (митологија)|вилама]], [[Русалка (митологија)|русалка]]ма и њима сродним бићима), [[самоубиство|самоубице]] и разне врсте грешника. Може се схватити као општи назив за [[дух]]а, а среће се у устаљеним погрдним изразима ("Иди одатле, аветињо једна!") или у поређењима ("Мршава ко авет").
 
▲О њиховом пореклу од „нечистих“ покојника иде у прилог и народно веровање да се најчешћевиђају ноћу у време Некрштених дана. У [[Демонологија|демонолошким предавањима]], при сусрету с људима изазивају страх: "''Ја стукну назад, а старац са белом брадом до појаса полако ми приђе''" (запис из [[Гружа|Груже]]). Појављују се и као ноћно страшило, приказе, мртваци покривени белим покровом, некад и у облику [[слепи мишеви|слепог миша]].
== Литература ==▼
 
* Ј. Павловић, „Завезивање одела“, Караџић, 1901, 3;
▲Ради заштите често се користио [[бели лук]]. Од авети (као и од вила) које ноћу краду женама одећу из сандука, [[Срби]] у [[Сарајево|Сарајеву]] су се штитили тако што су у сандук стављали тисовину, а у [[Крагујевац|Крагујевачкој]] Јасеници жене су увече везивале ношене чарапе и сукње да их авети не би облачиле. У христијанизованом облику заштита се постиже обраћањем [[Бог]]у ("Помози Боже!").
* П. Петровић, ''Живот и обичаји народни у Гружи'', Бг 1948;
* С. М. Толстој, Љ. Раденковић, ''Словенска митологија''. ''Енциклопедијски речник'', Бг 2001.
 
== Види још ==
* [[Дрекавац (митологија)|Дрекавац]]
* [[Стара словенска вера|Словенска митологија]]
* [[Списак словенских митолошких бића]]
 
== Спољашње везе ==
{{ССВ}}
* [https://obogatisvojrjecnik.wordpress.com/2017/01/13/авет/ Авет - ОбогатиСВОЈРјечник]
 
▲== Литература ==
[[Категорија:Српска митологија]]▼
* {{Cite book |ref = harv |last = Павловић |first = Ј. |title = Завезивање одела |year = 1901}}
* {{Cite book |ref = harv |last = Петровић |first = П. |title = Живот и обичаји народни у Гружи |year = 1948 |location = Београд}}
* {{Cite book |ref = harv |last = Кулишић |first = Шпиро |last2 = Петровић |first2 = Петар Ж. |last3 = Пантелић |first3 = Никола |title = Српски митолошки речник |year = 1970 |publisher = [[Нолит]] |location = Београд}}
* {{Cite book |ref = harv |last = Вујаклија |first = М. |title = Лексикон страних ријечи и израза |year = 1980 |publisher = Просвета |location = Београд}}
* {{Cite book |ref = harv |last = Толстој |first = Светлана М. |last2 = Раденковић |first2 = Љубинко |title = Словенска митологија: енциклопедијски речник |year = 2001 |publisher = Zepter Book World |location = Београд |id = ISBN 86-7494-025-0}}
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
{{Словенска митологија}}
 
[[Категорија:Словенска митологија]]
[[Категорија:Митолошка бића]]
▲[[Категорија:Српска митологија]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Авет”