Патријаршијска катедрала (Пицунда) — разлика између измена

| јурисдикција = [[Абхазијска православна црква]] (дефакто) <br /> [[Грузијска православна црква]] (дејуре)

| посвећен = [[Андрија Првозвани | Андрији Првозваном]]

| држава = {{застава|Абхазија}} (дефакто) <br /> {{застава|Грузија}} (дејуре)

'''Катедрала светог апостола Андреја''', такође позната као '''Патријаршијска катедрала''' ({{јез-гру|ბიჭვინთის ტაძარი}}) је [[Грузијска православна црква|грузијска православна]] [[саборна црква|катедрала]] која се налази у [[Пицунда|Пицунди]], у [[Дистрикт Гагра|дистрикту Гагра]] у [[дефакто]] независној [[Абхазија|Абхазији]], међународно признатом делу [[Грузија|Грузије]]. Катедралу тренутно као своје седиште користи [[Абхазијска православна црква]], иако је то коришћење оспорено од стране Грузије и сматра се нерегуларним од стране [[Православна црква|православне]] заједнице.

Катедралу у Пицунди је изградио у 10-ом. веку краљ [[Баграт III од Грузије]]. Била је седиште [[Грузијска православна црква|Грузијске православне цркве]] до краја 16-ог. века када је Абхазија пала под [[Османско царство|османском]] влашћу. Према француском путописцу из 17-ог. века [[Жан Шарден|Жану Шардену]], католику, који није дуго живео у Пицунди, једном годишње је катедралу посећивала свита епископа и принчева ради освећења мира.<ref name = "akak">Акты собранные Кавказскою Археографическою Комиссиею (''Acts of Caucasian Archeographic Commission''), v. 5, pp. 1069-10701069–1070, cited by {{cite book |title= По обе стороны Большого Кавказа. Сборник документов (1-я половина XIX века). Том II. |last= Экзеков|first= Мусса|year= 2012|publisher= Питер|isbn= 9785459008906|pages= 574–575}}</ref> Катедрала је реконструисана 1869. године када је Абхазија постала део Руске Империје.<ref name = "akak"/>

Основа катедрале је правоугаоник проширен полукружним апсидама. Позната је по импресивној величини, висока је 29 м (укључујући куполу), дугачка 37 м и широка 25 м, зидови су дебљине до 1.5 м. Грађевина се ослања на тешке плоче сивог пешчара; зидови се састоје од наизменичних редова камена и цигли, што представља типичну технику [[Византијска архитектура|византијске архитектуре]]. Катедрала садржи трагове фрески из 13-ог и 16-ог. века. Грузински рукопис Четири јеванђеља из 12-ог. века пронађени су у катедрали 1830. године, данас се чувају у Националном центру за рукописе у [[Тбилиси]]ју.

== Тренутно стање ==

== Референце ==