|
'''Мехмед-паша Соколовић''', познат и као '''Мехмед Високи''' ({{јез-осм|سوکلو محمد پاشا}}, {{Јез-тур|Sokollu Mehmed Paşa}}; [[Соколовићи]], {{цирка}}. [[1506]] — [[Истанбул]], [[11. октобар]] [[1579]]), био је [[Османско царство|османски]] државник.
Рођен је у селу [[Соколовићи]] код данашњег [[Рудо|Рудoг]]г у [[Срби|српској]] [[Православље|православној]] породици, Мехмед је одведен у раном добу као део османског ''[[Данак у крви|девиршме]]'' система сакупљања [[хришћанство|хришћанских]] дечака који ће бити одгајани да служе као [[јањичари]]. Ови дечаци ће бити приморана да пређу у [[ислам]], одгајани су и образовани као војници и верници, али ће заузврат добити прилику да се укључе и напредују у [[Османско царство|Османском царском]] систему, Мехмед-паша Соколовић је био један од бројних који су направили завидне каријере доспевши до положаја [[Велики везир|Великог везира]].
Мехмед-паша Соколовић у Османском царском систему налазио се на разним положајима као заповедник царске гарде ([[1543]] — [[1546]]), адмирал морнаричке флоте ([[1546]] — [[1551]]), гувернер-генерал [[Румелија|Румелије]] ([[1551]] — [[1555]]) , трећи везир ([[1555]] — [[1561]]), други везир ([[1561]] — [[1565]]), а као велики везир ([[1565]] — [[1579]]) служио је за време три султана: [[Сулејман Величанствени|Сулејмана Законодавца]], [[Селим II|Селима II]] и [[Мурат III|Мурата III]]. Убијен је [[1579.]]. године чиме се завршава његова 15-годишња владавина као ''де факто'' владар Османског царства.
== Биографија ==
=== Детињство и младост ===
Соколовић је пореклом [[Срби]]н из [[Херцеговина|Херцеговине]]. Рођен је као '''Бајица Ненадић''' у селу [[Соколовићи (Рудо)|Соколовићи]] близу [[град]]ића [[Рудо]]. Отац му се звао Димитрије, док име мајке није познато — помињу се имена Добрина, Анђелија или Марија.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:477064-Kako-se-zaista-zvala-majka-Mehmed-pase-Sokolovica Како се заиста звала мајка Мехмед-паше Соколовића („Вечерње новости“, 6. фебруар 2014)]</ref> Као дечак школовао се у [[манастир Милешева|манастиру Милешева]].<ref>{{Cite web|url=http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=16&status=jedna&datum=2010-01-15&feljton=4952&title_add=|title=MIT I STVARNOST — MEHMED-PAŠA SOKOLOVIĆ|author=Ismet Kočan}}</ref> У „[[Данак у крви|Данку у крви]]" одведен у [[јањичари|јањичаре]] када му је било око 15 година. Школован у Једренском сарају где остаје 13 година.
=== Јањичарски ред ===
Јањичари су попуњавали своје редове путем девиршме (сакупљање) познат у народу још као данак у крви. Овај систем је озакоњен у 17. веку и припадао је општем феномену преторијанске војске. У периоду од три, пет и седам година купљени су здрави, лепо грађени дечаци и момци, углавном хришћанског порекла, бистре памети, стари између осам и двадесет година. Јањичари су били стрелци-пешадинци али дисциплином, обуком и оружјем су били оспособљени за неупоредиво теже борбене задатке од мак којих стрелаца тог времена на Западу и Истоку. Уз лук, стрелу, потом и пушку, имали су и оружје за борбу из близа — копље, хелебарду, мач и сабљу. Били су подвргнути двострукој дисциплини, војничкој и монашкој, добро обучени и дисциплиновани представљаће узор за формирање првих стајаћих европских армија. Јањичари су носили доламу и обично плаве чакшире. Деца одабрана за јањичарски ред добијала су строго војничко, верско и физичко васпитање у тзв. аџеми оџаку у Истанбулу. На чело јањичарског корпуса налазио се јањичарски ага, који је био истовремено и старешина истанбулске полиције. Најбољи међу васпитаницима остајали су у дворској служби, а остали су постајали јањичари у Истанбулу и провинцијским гарнизонима.
[[Датотека:OttomanJanissariesAndDefendingKnightsOfStJohnSiegeOfRhodes1522.jpg|мини|лево|200п|Млади јањичари се боре са [[МускетaМускета|мускетама]] против витезова [[Хоспиталци|Хоспиталаца]] током опсаде тврђаве Родос [[1522.]]. године. Османска минијатура око [[1558.]]. године.]]
[[Датотека:Imperial Gate Topkapi Istanbul 2007 002.jpg|мини|десно|200п|Царска капија, једна од три церемонијалне капије комплекса [[Палата Топкапи|Топкапи палате]] (Сарај). Налази се наспрам [[Аја Софија|Аја Софије]]. Од [[1541.]]. Мехмед-паша је био главни чувар капија изван двора (шеф дворске страже)]]
Године [[1520.]]. за новог Султана у Истанбулу бива постављен млади Сулејман који већ наредне године креће у војни поход на Угарску и после опсаде [[Пад Београда (1521)|осваја тада пограничну тврђаву Београд]] коју је бранило унутар зидина око хиљаду храбрих војника. Претходно су османлије, након неуспешне [[Опсада Београда (1456)|прве опсаде Београда 1456. године]], проширили тврђаву [[Жрнов]], која се налазила на оближњој доминантној планини [[Авала|Авали]] са које су могли да стално осматрају гребен на ушћу [[Сава (река)|Саве]] у [[Дунав]] на коме је смештен утврђен Београд. Следеће године Сулејман [[Опсада Родоса (1522)|осваја тврђаву на острву Родос]]. Због ова два војна успеха млади Султан понеће титулу гази-победник. Око [[1521.]]. године млади Мехмед-паша након успешно завршене школе, ступа као јањичар због свог стаса и показане физичке спреме у службу код Скендера Челебија, који убрзо по именовању [[Ибрахим-паша Паргалија|Ибрахим паше]] (1523-1536), који је [[Грци|грчког]] порекла са острва [[Крф]], за великог везира постаје финансијски саветник (дефтердар) Султана Сулејмана. Скендер Челеби је млетачког порекла док званични представник [[Млетачка република|Млетачке републике]] код Султана постаје Алвисе Гриди коме ће отац, у исто време, бити постављен за дужда у Венецији. Због добрих односа и интереса Ибрахима и Гридија османска политика ће постати про-млетачка а више анти-хабзбуршка. Ово се јасно огледа у војним походима [[1523.]].,[[1526.]]. и [[1532.]]. године против Угарске која се налази на путу према [[Беч]]у. Као млад јањичар Мехмед Соколовић учествује, тада у служби код Челебија, у [[Мохачка битка|Мохачкој бици]] [[1526.]]. године и првој [[Опсада Беча (1529)|Опсади Беча]] [[1529.]]. године у којима су се највише истакли управо јањичари.
Након што је увидео 1530-тих да није у стању да нанесе одлучујући пораз Хабзбурзима и Сафивидима (персијанцима, данашњи Иран), Сулејман се окренуо новој стратегији; династичким законима (канунима) који ће постати примарни инструмент моћи царског двора. Ови закони ће произвести у последње две деценије његове владавине настанак бирократског и административног апарата широм царства.
[[Датотека:Istanbula1.jpg|мини|лево|Чесма коју је подигао Мехмед-паша у свом дворишту у Цариграду]]
Након војног похода на Беч Мехмед-паша Соколовић је доведен у [[:en:Edirne Palace|царски двор у Једрене]]. Пошто је учествовао и у освајању Ирака [[1534.]]. године под дефтердаром (главни финансијски службеник) Скендером Челебијом, могуће да је већ тада први пут постављен за нижег великодостојника. Након опсаде и освајања [[Багдад]]а [[1534.]]. године долази до разлаза између великог везира Ибрахим паше и Скендер Челебија. Сулејман на основу оптужби Ибрахим паше доноси наредбу да се Скендер Челеби погуби. Сулејманов дефтердар Скендер Челеби био је веома способан, изузетно богат, и као такав утицајна особа али је очигледно да га све то није могло да спаси од погубљења. Услед сукоба интереса између њега и великог везира он је нестао преко ноћи. Ово показује да утицајне породице без обзира колико су моћне да ако немају везу са кључним центром моћи у датом тренутку тешко да могу да осигурају своју егзистенцију. Међутим, значајна промена се десила за време владавине Султана Сулејмана која ће трајати све до средина 15. века — политички утицај оличен у жени из царског харема. Сулејман је први Султан након дужег времена који је имао легалну жену. Сулејман поред тога што је оженио миљеницу Хурем наложио је да се пресели царски харем из Старе палате у Топкапи палату (забрањен султанов град унутар зидина Истанбула) где је царева жена учествовала у самом центру државних послова. Након смрти Скендер Челебија [[1534.]]. године Мехмед је послат у Топкапи палату у Истанбулу, где се убрзо нашао у близини Султана Сулејмана.
[[Датотека:İstanbul, Topkapı Palace, Hagia Irene, Hagia Sophia, Sultan Ahmed Mosque - Oct 2014.jpg|мини|десно|180п|Топкапи сарај и величанственaвеличанствена Аја СофијaСофија, било као црква или џамија, налазе се близу обале [[Босфор]]а.]]
Од [[1520.]]. до [[1560.]]. године Султан Сулејман је предузео низ грађевинских радова у оквиру Топкапи комплекса стално проширујући стара и градећи нова здања. Главни архитекта током тог периода је био персијанац Ацем Али. Топкапи сарај је био изолован град од остатка света. Састојао се из четири мања града који су били раздвојени високим зидинама. Као такав налазио се унутар зидина Истанбула. Прелаз из једног града у други се вршио преко масивних капија. Читав комплекс је прадстављао град за себе који је био оспособљен да функционише самостално. У Топкапи комплексу живело је 2-4 хиљаде људи. Међу њима владали су строги протоколи и дисциплина који су били најбоље видљиви током великих церемонија. Ту је била смештена султанова резиденција као и сам трон. У посебном делу је било смештено везирско веће-диван. Постојала је строга хијарархија, а у читавом забрањеном граду мећу становницима владала су строга правила. Обезбеђење забрањеног града, унутар и изван њега, вршили су јањичари, која је као војничка заједница припадала бекташчијском дервишком реду, а примали су плату из државне благајне. Дисциплина међу њима била је најбоље видљива током дворских церемонија када су у одређеној пози стајали мирно више сати у потпуној тишини што је посебно остављало упечатљив утисак на западне хроничаре који су их описивали да више личе на статуе него на људе. Соколовић од доласка у Топкапи напредује у дворској хијарархији прво као носач, потом као чувар одаје, носилац мача и главни пробач -дегустатор. Тачне године сваког његовог унапређења током службе унутар и изван двора нису познате. Мехмед након овог полаже испит за дворског пажа. Након 20 година проведених у јањичарској служби положио је испит унутар двора [[1541.]]. године. Те исте године постаје главни чувар капија што је била четврто место у хијарархији изван двора.
== Везир ==
=== Трећи везир ===
[[Датотека:Česma Mehmed Paše Sokolovića (1).jpg|мини|десно|200п|Чесма Мехмед-паше Соколовића из [[1578.]]. године у [[Београдска тврђава|Београду]]. ([https://www.youtube.com/watch?v=qMb5WndgCbc Каравансарај са Бедестаном у Београду на Дорћолу тада Церак — 3Д Анимација])]]
[[Датотека:Sokollu Mehmed Pasha and Feridun Ahmed Beg.jpg|мини|лево|200п|Велики везир Соколовић (десно) и Фередун бег његов лични секретар од кога добија вест о смрти Сулејмана I. Османска минијатура око [[1568.]]. године. (Види још: [[Пиротски ћилим]])]]
Први високи положај Мехмед-паше је био командант-адмирал (капудан-паша) Османске флоте. На том месту заменио је [[Хајрудин Барбароса|Хајрудина Барбаросу]] након његове смрти [[1546.]]. године. За разлику од Барбаросе, Мехмед-паша није пловио морима, већ је остао у Истанбулу током читаве службе на том положају што је било веома важно за његову будућу каријеру и везе које је направио са фамилијом у Босни. Године [[1549.]]., гувернер-генерал ([[беглербег]]) [[Румелија|Румелије]] [[Семиз Али-паша]] постао је трећи везир, а његово место у Софији је преузео Мехмед-паша. Ово унапређење се може сагледати кроз призму његове способности показане до тада током његове каријере, као и кроз његово порекло. Пограничне земље између Османске и Хабсбуршке царавине током овог периода улазе у турбулентан период узроковане намером [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанда Хабзбурга]] да припоји [[Трансилванија|Трансилванију]] којом је управљао Сулејманов вазал [[Јован II Жигмунд Запоља|Јован Жигмунд]], син покојног краља Угарске [[Јован Запоља|Јована Запоље]]. На обе стране границе српска популација је била бројна и избор Мехмед-паше Соколовића за команданта у предстојећем рату није био случајан. Намера је била да се привуче што је могуће више српских војника у османлијску војску што се на крају и десило током војне кампање [[1551.]]. године када су српске чете подржала османлијска освајања неколико тврђава. Међутим, Мехмед-паша Соколовић није успео да освоји [[Темишвар]] након чега се повукао у Београд како би прово ту зиму. Иако је био поражен Мехмед-паша је успео да задржи положај гувернер-генерала Румелије. Наредне године, [[1552.]]., кампању је наставио [[:en:Kara Ahmed Pasha|Кара Ахмед паша]], други везир, као командант (сердар) а Темишвар је коначно био освојен. Разлог Соколовићевог именовања, задржавања на том положају и његово даље напредовање може се сагледати само кроз чињеницу да је био фаворит царског двора. Период који је провео на положају гувернер-генерала поклапа се са великим везирством [[Рустем-паша Опуковић|Рустем-пашом Опуковићем]] (1544-1553, 1555-1561); обојица су истог порекла и говорили су истим језиком. Они су били више него добри сарадници. С обзиром на велики ривалитет етничких фактора у османлијском политичком животу. Очигледно да је Мехмед-паша имао више него значајну подршку великог везира Рустем-паше. Међутим, подршка Мехмед-паши није долазила само од великог везира већ и од жене из царског харема, посебно од жене Султана Сулејмана, [[Рокселана|Хурем (Рокселана)]] и њене кћерке [[Султанија Михримах|Михримах]], Рустем-пашине жене. Млетачки (Венецијски) дипломата о Соколовићу је написао:
{{цитат|Његова промоција се догодила онда када је захваљујући снажној конституцији спасио од утапања султанију Хурем када се њен брод био насукао. Захвална краљица се од тада постарала за његово нагло напредовање од чувара дворске капије па све до положаја великог везира.}}
[[Датотека:Велики господар Соколовић и Селим.jpg|мини|десно|200п|Велики везир Мехмед-паша Соколовић и Султан Селим II током пријема [[Западна Европа|европског амбасадора]]. Османска минијатура око [[1575.]]. године.]]
Одмах након завршетка сукоба на северној граници Османског царства [[1553.]]. године Мехмед-паша је позван на исток у [[Токат]], у рат против Сафивида са румелијских снагама. Сукоб је одложен због побуне Сулејмановог старијег сина [[Принц Мустафа|Мустафе]] који ће убрзо бити ликвидиран по наређењу свог оца. Соколовић је провео зиму у Токату чекајући наредну ратну сезону. Јуна [[1554.]]. године Соколовић ће се истаћи са румелијским снагама у маршу од [[Ерзурум]]а до [[Нахчиван (град)|Нахчивана]] и у освајању неколико [[Грузија|грузијских]] тврђава. На повратку са фронта, у [[:en:Amasya|Амасију]], султан Сулејман поставља Мехмед-пашу Соколовића за трећег везера. Соколовић овим постављењем ступа у царско веће-диван. Од тог тренутка Соколовић се суочава са најтежим изазовима од којих је један заштита царског трона. Прво искушење за Мехмед-пашу је била побуна Дузем Мустафе. Наиме, [[1555.]]. године, појавила се особа у Добруџи која је тврдила да је легитиман син султана Сулејмана. Наводни син се предао Мехмед-паши који је наредио да се обеси. Године [[1558.]]., анимозитет између Сулејманових синова, Бајазита и Селима, достиже црвену линију. Иако султанија Хурем, Сулејманова жена, у сарадњи са њеном кћерком Михрамах изазива отворен сукоб између принчева али није дочекала да види његову завршницу јер је преминула исте године. Млађи син Бајазит је био охрабрен да захтева да буде признат за легитимног наследника трона. Султан Сулејман је послао војску под командом Мехмед-паше Соколовића против Бајазита који се налазио утврђен у Кони. Након што је био поражен Бајазит је побегао у Персију од које је касније откупљен а потом и погубљен [[1561.]]. године. Мехмед-паша је интервенисао у борби у име султана и Селима чиме је очувао јединство царевине а самим тим је за себе обезбедио унапређење и признање будућег султана Селима II.
=== Други и први везир ===
[[Датотека:Bajraklidzamija.jpg|мини|лево|180п|[[Бајракли џамија у Београду|Бајракли џамија]] из [[1575.]]. године у Београду. Иако Соколовић није саградио ову џамију она је свакако из времена када је он управљао Царством.]]
[[Датотека:Sokullu Mehmed Paşa Türbesi.jpg|мини|десно|200п|Маузолеј (турбе) Мехмед-паше Соколовића на Ејуп гробљу у Истанбулу.]]
Након смрти великог везира Рустем-паше [[1561.]]. године, други везир Семиз Али-паша именован је за првог, а Мехмед-паша је постао други везир. Након четири године проведених на том положају Семиз Али-пашу је заменио Мехмед-паша Соколовић што је било природно очекивано постављење за великог везира. Самим тим био је последњи велики везир којег је именовао султан Сулејман који је умро [[1566.]]. године. Мехмед-паша Соколовић је на почетку свог службовања успео да изведе глатку примопредају трона са Сулејмана на његовог сина Селима II, што је довело великог везира у центар османлијске моћи, где ће остати на том положају наредних осам година током читаве наводне владавине Селима II.
[[1545]]. године постаје заповедних Османске флоте а [[1551]]. бива унапређен у [[румелија|румелијског]] [[беглербег]]а. Исте године креће у поход на [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршку монархију]] а већ следеће осваја [[Темишвар]]. Под његовим утицајем [[1557]]. издат је [[берат (ислам)|берат]] којим се дозвољава обнова [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]], и на патријаршијски престо постављен [[Патријарх српски Макарије|Макарије Соколовић]], његов ближи сродник. Султан [[Сулејман Величанствени|Сулејман I]] Величанствени га проглашава за [[Велики везир|Великог везира]] [[Висока порта|Порте]] [[28. јун]]а [[1565]]. Године ÷1566. са султаном креће у нови поход у Угарску. Опседају утврђени град [[Сигет]] међутим у ноћи између [[5. септембар|5.]] и [[6. септембар|6. септембра]] [[1566]], само дан пре освајања града, султан Сулејман I изненада умире. Плашећи се да ће његова смрт негативно утицати на морал војске Соколовић је прикрива све до [[24. септембар|24. септембра]] када је у [[Београд]]у проглашен наследник, Селим II. Нови султан се показао као прилично неспособан владар и дословно је све послове у царству препуштао Соколовићу, као великом везиру, тако да је овај имао практично неограничену моћ у царству. Селим II умире [[12. децембар|12. децембра]] [[1574]]. и на престол долази његов син [[Мурат III]] који се још мање интересовао за вођење државних послова али за разлику од оца није имао великог поверења у Соколовића чија моћ полако почиње да опада иако је остао на свом положају Великог везира. Увече у [[Истанбул|Цариграду]] [[11. октобар|11. октобра]] [[1579]]. Соколовића у [[atentat|атентату]] убија извесни суманути дервиш.
{{refbegin|2}}
* [http://www.etd.ceu.hu/2012/dakic_uros.pdf The Sokollu Family Clan and the Politics of Vizierial Households in the Second Half of Sixteenth Century by Uroš Dakić, Central European University, Budapest, 2012.]
* {{cite book|title=The Ottoman Age of Exploration: Sokollu Mehmed Pasha and the Apogee of Empire 1561-1579|year=2010|publisher=Oxford University Press|isbnid=0199798796ISBN 0-19-979879-6|url=https://books.google.rs/books?id=Xf3h3Z1YQtIC&pg=PA117&dq=Sokollu+Mehmed+Pasha+and+the+Apogee+of+Empire&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjz796gjIzUAhUJqxoKHVSvDdIQ6AEIJjAA#v=onepage&q=Sokollu%20Mehmed%20Pasha%20and%20the%20Apogee%20of%20Empire&f=false|author=Giancarlo Casale}}
* {{cite book|title=The Sultan and the Queen:The Untold Story of Elizabeth and Islam|year=2016|publisher=Viking|isbnid=0525428828ISBN 0-525-42882-8|url=https://www.amazon.fr/Sulan-Queen-Untold-Story-Elizabeth/dp/0525428828#top|author=Jerry Brotton}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Pickles|first=Tim|title=Malta 1565: Last Battle of the Crusades|url=http://books.google.com/books?id=0LuvbRQ78sIC|year=1998|publisher=Osprey Publishing|isbn=978-1-85532-603-3}}
* [http://hunghist.org/index.php/component/content/article/83-articles/260-2014-3-molnar A Forgetten Brigehead between Rome, Venice, and the Ottoman Empire: Cattaro and the Balkan Missions in the Sixteenth and Seventeenth Centuries by Antal Molnár, 2014]{{refend}}
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија}}
* [http://www.kiefer.de/auktion_artikel_details.aspx?KatNr=6225&Auktion=82 Аукција графике Мехмед-паше Соколовић из 1603. године] ▼
* [http://onsoruda.blogcu.com/on-soruda-sokollu-mehmet-pasa/2686533 10 soruda Sokolu Mehmed Pasa], 2001 (турски магазин о Мехмед-паши Соколовићу) ▼▲*[http://www.kiefer.de/auktion_artikel_details.aspx?KatNr=6225&Auktion=82 Аукција графике Мехмед-паше Соколовић из 1603. године]
* [http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1278131 Правда за Великог везира], Време бр. 1262, 12. март 2015. ▼▲*[http://onsoruda.blogcu.com/on-soruda-sokollu-mehmet-pasa/2686533 10 soruda Sokolu Mehmed Pasa], 2001 (турски магазин о Мехмед-паши Соколовићу)
▲*[http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1278131 Правда за Великог везира], Време бр. 1262, 12. март 2015.
* [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:277475-Ponosan-na---korene „Мит и стварност — Мехмед — паша Соколивић“], Исмет Кочан, Вечерње новости, фељтон, 11 наставака, 11 — 21. децембар 2005.
* [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=867 Велики везир од Соколовића („Вечерње новости“, фељтон, децембар 2014)]
* [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:690150-TURSKE-ARHIVE-O-OSMANSKOJ-OKUPACIJI-SRBIJE-Tri-veka-vladalo-pravo-pa-dva-veka-zulumcari Турске архиве о османској окупацији Србији: Три века владало право па два века зулмћари], Д. Матовић, Вечерње новости, 11. октобар 2017.
{{низ
|пре= [[Семиз Али-паша]]
| 