Сентеш — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne ispravke |
|||
Ред 1:
{{bez_izvora}}
{{Град у Мађарској
| грб = Szentes Coat of Arms.jpg
| назив = Сентеш
| изворни_назив = {{јез-мађ|Szentes}}
Ред 12:
| срез = [[Сентешки срез]]
| статус = град
| површина = 353.25 <!-- engleski nacin zapisivanja -->
| становништво = 29444
| година_становништво =
| густина = 83,35
Линија 33 ⟶ 31:
== Историја ==
У Сентешу се 1837. године одржавају три годишња вашара: 24. априла, 22. јуна и 21. септембра.<ref>"Сербска пчела", Пешта 1837. године</ref> У Сентешу је 1867. године товарена лађа "Ђула" власника Копача, са 6102 мерова жита. Товар који је вршио трговац Хајдук ишао је за Сисак, реком Савом.<ref>"Земунски гласник", Земун 1867. године</ref>
Грци трговци "из Македоније" нису под царицом Маријом Терезијом, могли да носе зарађени новац у завичај. Понуђено им је да се населе у Угарској, где су у 18. веку на пример у Сентешу и Кечкемету, своје православне цркве подигли.<ref>"Србски дневник", Нови Сад 1861. године</ref> Грчка православна црквена општина у Сентешу, је приликом канонске поделе 1868. године пришла Румунима, и ушла у састав Румунске митрополије.<ref>"Rasprava ugarskog sabora 1868 god. o zakonskom predlogu u stvari istocno-pravoslavne crkve", Pešta 1868.</ref>
Сентешка општина је била дужна Текелијином фонду 6300 ф. али вратила је 1874. године без судског спора.<ref>"Летопис Матице српске", Нови Сад 1876. године</ref>
== Срби у Сентешу ==
По државном шематизму православног клира у Угарској из 1846. године у Сентешу је било равно 500 православних житеља. Парохија се налази у Арадском протопрезвирату, Арадске епархије. Ту су припадале и бројне парохијске филијале околних мањих места: Оросхаз, Сарваш, Сенаш, Магоц, Банфалу, Кун Сент Мартон, Чибахаза, Чонград и Чипа. Православно парохијско звање је основано и црквене матрикуле се воде од 1786. године. У месту је 1846. године православна црква посвећена Св. Николи, а порох је Румун, поп Мојса Грошеско.
Постоји народна школа 1846. године коју похађа осам ученика, које учи Јован Рено учитељ. У Сентешу постоји 1846. године при цркви и "Фондација за васпитање сиромашне деце", коју су установили месни парохијани: Јован Хаџи, Коста Хаџи, Јован Ђурица, Емануил Хариш, Коста Кало, Георгије Кало, Михаил Џамбал, Бајче Хариш, Димитрије Пап, Јован Рожа, Димитрије Хаџи, Еварија Жижић и Никола Серхатли - све трговци у Сентешу. У храму Св. Николе се данас налази један надгробни споменик и епитаф исписан на грчком језику.
| |||