Википедија

Иља Глазунов — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 16:
| деца = Иван и Вера, такође, остварени уметници.
| награде = '''[[Народни уметник Русије]]'''
 
}}
'''Иља Глазунов''' (''{{јез-ру|Илья Глазунов''}}: 10. Јунјун 1930. -— 9. Јулјул 2017.) био је Рускируски уметник пореклом из [[Санкт Петерсбург|Петрограда]] . Оснивач је Руске академије сликарства, вајарства и архитектуре у Москви (руски: ''{{јез-ру|Российская академия живописи, ваяния и зодчества''}}) где је, такође, имао службу ректора све до своје смрти. Носилац је титуле: [[''Руски народни уметник'']].
 
Слике Иље Глазунова садрже, углавном, историјске и религијске теме. Позната дела улључују: ''Русија вечно'', ''Мистерија двадесетог века'', ''Рушење храма на ускршну ноћ'' и илистрације ликова дела [[Фјодор Михајлович Достојевски|Фјодора Михајловича Достојевског]].
 
==Биографија==
Иља Глазунов је рођен у [[Лењинград|Лењинграду]], данас [[Санкт Петербург]] од оца Сергеја Фјодоривича Глазунова и мајке Олге Константиновне Глазунове (née Flug).<ref name='bio'>[http://glazunov.ru/en/biography Biography] at the official website</ref> Оба родитеља су припадали [[Руско племство|Руском племству]].<ref>''Ilya Glazunov (2004)''. Crucified Russia. — Moscow: Olymp, {{ISBN|5-7390-1317-8}}</ref> Његов отац је био историчар.<ref>[http://www.zavtra.ru/cgi/veil/data/zavtra/09/798/81.html Илья Глазунов: «ЖИТЬ В РОССИИ»] {{webarchive|url=https://www.webcitation.org/69yvcWaut?url=http://www.zavtra.ru/cgi/veil/data/zavtra/09/798/81.html |date=2012-08-17 }}</ref> Као дете похађао је основну школу уметности, а затим средњу уметничку школу у историјској [[Санкт Петербург|Петроградској области]].
 
Током [[Велики отаџбински рат|Великог отаџбинског рата]] преживео је [[ опсада Лењинграда|опсаду Лењинграда]] . Његови отац, мајка и други рођаци то нису преживели. Године 1942. са непуних једанаест година транспортован је из опкољеног [[Лењинград|Лењинграда]] ''путем живота'' . Остао је у селу Гребло у [[Novgorod|Новгородској]] регији. Године 1944. се вратио у Лењинград и учио у ''лењинградској средњој школи (гимназија) уметности''. Од 1951.год до 1957.год студирао је уметност на [[Иља Рјепин |Иље Репина Институт живописи, ваяния и архитектуры]] под руководством [[Boris Ioganson|професора Бориса Логансона]].<ref name='bio' />
 
Године 1956. оженио се Нином Виноградова-Беноа. Лик Нине је насликао у пуно својих радова. Нина Александровна je potomak Беноа породице [[Benois family]], познате у историји уметности. Њен стриц је био уметнички директор oпере [[Миланска скала|''La Scala'']] у Милану 30 година. Дана 24. мај 1986. Нина Виноградова-Беноа је извршила самоубиство, само неколико дана пре отварања изложбе свога мужа у Москви [[(московски Велики мањеж)]]. Њихова деца, Иван и Вера, су обоје постали остварени уметници.
 
Успех Иље Глазунова, на интернационалном такмичењу младих уметника у Прагу, подстакао је отварање његове прве самосталне изложбе у Москви 1957. године. Убрзо након 1960.год отпутовао је у Италију, по први пут, да слика портрете многих глумаца и глумица, укључијући [[Ђина Лолобриђида|Ђину Лолобриђиду]] и [[Анита Екберг|Аниту Екберг]]. Такође је насликао портрете многих политичких вођа, укључијући [[Индира Ганди|Индиру Ганди]], [[Леонид Брежњев|Леонида Брежњева]], [[Јури Лушков|Јурија Лушкова]] и [[Андреј Громико|Андреја Громикова]]. Године 1978. Иља Глазунов почиње да предајае на ''Московский университет искуств''.Године 1987. оснива:'' Российская академия живописи, ваяния и зодчества'' [[:ru:Российская академия живописи, ваяния и зодчества|Russian Academy of Painting, Sculpture and Architecture]].
 
Иља Глазунов је био познат по свом активном политичком ставу заснованом на његовим патриотским, монархистичким и антидемократским погледима.<ref>[http://russia-insider.com/en/culture/conservative-russian-lion-real-mass-influence-painter-ilya-glazunov/ri15339 A Conservative Russian Lion With Real Mass Influence – The Painter Ilya Glazunov] article by [[Russia Insider]], September 11, 2016</ref> Током 1970-их година успротивио се спровођењу ''генералног плана за обнову Москве'', који је претио да уруши историјске темеље (изглед, значај, положај, смисао, дух...) Москве. Заједно са Вјачеславом Овчињиниковим [[Vyacheslav Ovchinnikov]] прикупио је потписе угледних научних и културних радника, протестно писмо је послао [[Политбиро|Политбироу]]. Пројекат је тада јавно објављен, жестоко критикован и, као резултат тога, отказан. То је довело до стварања цивилне комисије, која је пратила друге планове за реконструкцију.<ref>''Valentin Novikov''. [http://sp.voskres.ru/publicistics/ovch.htm Vyacheslav Ovchinnikov: «Let's start at least with small deeds»] article at the Writers' Union of Russia official website (in Russian)</ref> Глазунов је био један од главних заговорника обнове [[Храм Христа Спаситеља у Москви|Храма Христа Спаситеља у Москви]] (Церковь Христа Спасителя) и један од суоснивача ''сверуског друштва за заштиту историјских и културних споменика (VOOPIiK).<ref>[http://www.voopik.ru/voopiik/history/ History of the VOOPIiK] at the official website (in Russian)</ref>
 
Иља Глазунов је умро од срчане инсуфицијенције 9. јул 2017. у 87-ој години живота.<ref>{{cite news|url=http://www.bbc.com/russian/news-40547153|title=Умер художник Илья Глазунов|date=9 July 2017|publisher=BBC Russian|language=Russian|accessdate=9 July 2017}}</ref> Сахрањен је 11-ог јула на [[Гробље Новодевичје|гробљу Новодевичје ]](Новодевичье кладбище) [[Novodevichy Cemetery]] .<ref>[https://tvkultura.ru/article/show/article_id/182166 Today at the Sretensky Monastery people say goodbye to Ilya Glazunov] by [[Russia-K]], July 10, 2017 (in Russian)</ref>
 
==Дела==
* ''Велики експеримент'' — епско платно Глазунова о Русији у двадесетом веку.
* '' "Легенда Великог Инквизитора" триптих ''
Илустрације ликова из романа Ф.М.Достојевског:
''[[Злочин и казна]]'', ''[[Идиот]]'', ''[[Зли дуси]]'', ''[[Младић]]'', ''[[Браћа Карамазови]]''.
*''[[Велики Инквизитор]] '' у левом делу триптиха [[Триптих]].
*''[[Голгота]]'' централни део триптиха.
*Достојевски ''[[Ноћ]]'' десни део триптиха.
 
==Награде и почасти==
 
Мала планета, [[3616 Глазунов]], откривена од стране [[Совјетски Савез|совјетског]] астронома [[Људмила Зурављова|Људмиле Зурављове]] 1984. године, названа је по њему.<ref>{{cite book | last = Schmadel | first = Lutz D. | coauthors = | title = Dictionary of Minor Planet Names | edition = 5th | year = 2003 | publisher = Springer Verlag | location = New York | url = https://books.google.com/books?q=3613+kunlun | isbn = 3-540-00238-3 | page = 304}}</ref>
* [[Орден заслуга за отаџбину]]:
** Прве класе (10. јун 2010.год.) - за изванредан допринос развоју националне уметности, вишегодишње креативне и образовне активности.<ref>{{cite web|title=Илья Глазунов, художник: "Лакеи не могут править страной"|url=http://www.aif.ru/society/article/24511|accessdate=2009-05-10|archiveurl=https://www.webcitation.org/65KFe99hH?url=http://www.aif.ru/society/article/24511|archivedate=2012-02-09|deadurl=yes|df=}}</ref><ref>{{cite web|title=Андрей Ванденко представляет. Интервью с Ильей Глазуновым|url=http://1001.vdv.ru/books/vandenko/7.htm|accessdate=2009-05-10|archiveurl=https://www.webcitation.org/65KFhxodE?url=http://1001.ru/books/vandenko/7.htm|archivedate=2012-02-09|deadurl=yes|df=}}</ref>
Линија 70 ⟶ 69:
==Спољашње везе==
{{Commons category}}
* [http://www.leningradartist.com/outline.htm ''Sergei Ivanov''. The Leningrad School of painting. Historical outline]
* [https://www.moscovery.com/ilya-glazunov-art-gallery/ About The Ilya Glazunov Art Gallery]
 
{{Authority control}}{{портал бар|Биографија|Уметност|СССР|Русија}}
 
{{DEFAULTSORT:Глазунов, Иља}}
 
[[Категорија:Рођени 1930.]]
[[Категорија:Умрли 2017.]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Иља_Глазунов”