Википедија

Иља Глазунов — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci; козметичке измене
Ред 21:
Слике Иље Глазунова садрже, углавном, историјске и религијске теме. Позната дела улључују: ''Русија вечно'', ''Мистерија двадесетог века'', ''Рушење храма на ускршну ноћ'' и илистрације ликова дела [[Фјодор Михајлович Достојевски|Фјодора Михајловича Достојевског]].
 
== Биографија ==
Иља Глазунов је рођен у [[Лењинград|Лењинграду]]у, данас [[Санкт Петербург]] од оца Сергеја Фјодоривича Глазунова и мајке Олге Константиновне Глазунове (née Flug).<ref name='bio'>[http://glazunov.ru/en/biography Biography] at the official website</ref> Оба родитеља су припадали [[Руско племство|Руском племству]].<ref>''Ilya Glazunov (2004)''. Crucified Russia. — Moscow: Olymp, {{ISBN|5-7390-1317-8}}</ref> Његов отац је био историчар.<ref>[http://www.zavtra.ru/cgi/veil/data/zavtra/09/798/81.html Илья Глазунов: «ЖИТЬ В РОССИИ»] {{webarchive|url=https://www.webcitation.org/69yvcWaut?url=http://www.zavtra.ru/cgi/veil/data/zavtra/09/798/81.html |date =2012-08- 17. 08. 2012. }}</ref> Као дете похађао је основну школу уметности, а затим средњу уметничку школу у историјској [[Санкт Петербург|Петроградској области]].
 
Током [[Велики отаџбински рат|Великог отаџбинског рата]] преживео је [[ опсада Лењинграда|опсаду Лењинграда]] . Његови отац, мајка и други рођаци то нису преживели. Године 1942. са непуних једанаест година транспортован је из опкољеног [[Лењинград|Лењинграда]]а ''путем живота'' . Остао је у селу Гребло у [[Novgorod|Новгородској]] регији. Године 1944. се вратио у Лењинград и учио у ''лењинградској средњој школи (гимназија) уметности''. Од 1951.год до 1957.год студирао је уметност на [[Иља Рјепин |Иље Репина Институт живописи, ваяния и архитектуры]] под руководством [[Boris Ioganson|професора Бориса Логансона]].<ref name='bio' />
 
Године 1956. оженио се Нином Виноградова-Беноа. Лик Нине је насликао у пуно својих радова. Нина Александровна je potomak Беноа породице [[Benois family]], познате у историји уметности. Њен стриц је био уметнички директор oпере [[Миланска скала|''La Scala'']] у Милану 30 година. Дана 24. мај 1986. Нина Виноградова-Беноа је извршила самоубиство, само неколико дана пре отварања изложбе свога мужа у Москви [[(московски Велики мањеж)]]. Њихова деца, Иван и Вера, су обоје постали остварени уметници.
 
Успех Иље Глазунова, на интернационалном такмичењу младих уметника у Прагу, подстакао је отварање његове прве самосталне изложбе у Москви 1957. године. Убрзо након 1960.год отпутовао је у Италију, по први пут, да слика портрете многих глумаца и глумица, укључијући [[Ђина Лолобриђида|Ђину Лолобриђиду]] и [[Анита Екберг|Аниту Екберг]]. Такође је насликао портрете многих политичких вођа, укључијући [[Индира Ганди|Индиру Ганди]], [[Леонид Брежњев|Леонида Брежњева]], [[Јури Лушков|Јурија Лушкова]] и [[Андреј Громико|Андреја Громикова]]. Године 1978. Иља Глазунов почиње да предајае на ''Московский университет искуств''.Године 1987. оснива:'' Российская академия живописи, ваяния и зодчества'' [[:ru:Российская академия живописи, ваяния и зодчества|Russian Academy of Painting, Sculpture and Architecture]].
 
Иља Глазунов је био познат по свом активном политичком ставу заснованом на његовим патриотским, монархистичким и антидемократским погледима.<ref>[http://russia-insider.com/en/culture/conservative-russian-lion-real-mass-influence-painter-ilya-glazunov/ri15339 A Conservative Russian Lion With Real Mass Influence – The Painter Ilya Glazunov] article by [[Russia Insider]], September 11, 2016</ref> Током 1970-их година успротивио се спровођењу ''генералног плана за обнову Москве'', који је претио да уруши историјске темеље (изглед, значај, положај, смисао, дух...) Москве. Заједно са Вјачеславом Овчињиниковим [[Vyacheslav Ovchinnikov]] прикупио је потписе угледних научних и културних радника, протестно писмо је послао [[Политбиро|Политбироу]]у. Пројекат је тада јавно објављен, жестоко критикован и, као резултат тога, отказан. То је довело до стварања цивилне комисије, која је пратила друге планове за реконструкцију.<ref>''Valentin Novikov''. [http://sp.voskres.ru/publicistics/ovch.htm Vyacheslav Ovchinnikov: «Let's start at least with small deeds»] article at the Writers' Union of Russia official website (in Russian)</ref> Глазунов је био један од главних заговорника обнове [[Храм Христа Спаситеља у Москви|Храма Христа Спаситеља у Москви]] (Церковь Христа Спасителя) и један од суоснивача ''сверуског друштва за заштиту историјских и културних споменика (VOOPIiK).<ref>[http://www.voopik.ru/voopiik/history/ History of the VOOPIiK] at the official website (in Russian)</ref>
 
Иља Глазунов је умро од срчане инсуфицијенције 9. јул 2017. у 87-ој години живота.<ref>{{cite news|url=http://www.bbc.com/russian/news-40547153|title=Умер художник Илья Глазунов|date = 9. July07. 2017.|publisher=BBC Russian|language=Russian|accessdate = 9. July07. 2017.}}</ref> Сахрањен је 11-ог јула на [[Гробље Новодевичје|гробљу Новодевичје ]] (Новодевичье кладбище) [[Novodevichy Cemetery]] .<ref>[https://tvkultura.ru/article/show/article_id/182166 Today at the Sretensky Monastery people say goodbye to Ilya Glazunov] by [[Russia-K]], July 10, 2017 (in Russian)</ref>
 
== Дела ==
* ''Велики експеримент'' — епско платно Глазунова о Русији у двадесетом веку.
* '' "Легенда Великог Инквизитора" триптих ''
Илустрације ликова из романа Ф.М.Достојевског:
''[[Злочин и казна]]'', ''[[Идиот]]'', ''[[Зли дуси]]'', ''[[Младић]]'', ''[[Браћа Карамазови]]''.
* ''[[Велики Инквизитор]] '' у левом делу триптиха [[Триптих]].
* ''[[Голгота]]'' централни део триптиха.
* Достојевски ''[[Ноћ]]'' десни део триптиха.
 
== Награде и почасти ==
 
Мала планета, [[3616 Глазунов]], откривена од стране [[Совјетски Савез|совјетског]] астронома [[Људмила Зурављова|Људмиле Зурављове]] 1984. године, названа је по њему.<ref>{{cite book | last = Schmadel | first = Lutz D. | coauthors = | title = Dictionary of Minor Planet Names | edition = 5th | year = 2003 | publisher = Springer Verlag | location = New York | url = https://books.google.com/books?q=3613+kunlun | isbn = 3-540-00238-3 | page = 304}}</ref>
* [[Орден заслуга за отаџбину]]:
** Прве класе (10. јун 2010.год.) - за изванредан допринос развоју националне уметности, вишегодишње креативне и образовне активности.<ref>{{cite web|title=Илья Глазунов, художник: "Лакеи не могут править страной"|url=http://www.aif.ru/society/article/24511|accessdate =2009-05- 10. 05. 2009.|archiveurl=https://www.webcitation.org/65KFe99hH?url=http://www.aif.ru/society/article/24511|archivedate =2012-02- 09. 02. 2012.|deadurl=yes|df=}}</ref><ref>{{cite web|title=Андрей Ванденко представляет. Интервью с Ильей Глазуновым|url=http://1001.vdv.ru/books/vandenko/7.htm|accessdate =2009-05- 10. 05. 2009.|archiveurl=https://www.webcitation.org/65KFhxodE?url=http://1001.ru/books/vandenko/7.htm|archivedate =2012-02- 09. 02. 2012.|deadurl=yes|df=}}</ref>
** Друге класе (11. октобар 2005.год.) - за изванредна достигнућа на пољу домаће уметности и образовања.
** Треће класе (9. јун 2000.год.) - за изванредан допринос развоју националне уметности.<ref>[https://archive.is/20120910175005/www.pravoteka.ru/pst/1060/529671.html Указ Президента Российской Федерации от 29 мая 1995 года № 533 «О награждении государственными наградами Российской Федерации работников акционерных обществ, предприятий и организаций»]</ref>
Ред 64:
* Члан [[Руска академија уметности|Руске академије уметности]] (2000.год).
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Спољашње везе ==
{{Commons category}}
* [http://www.leningradartist.com/outline.htm ''Sergei Ivanov''. The Leningrad School of painting. Historical outline]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Иља_Глазунов”