Чанад (Чонград) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne ispravke |
|||
Ред 1:
{{друго значење2|Чанад}}
{{
| назив = Чанад
|место = Magyarcsanád▼
| изворни_назив = {{јез-мађ|Magyarcsanád}}
|грб = HUN Magyarcsanád COA.jpg ▼
| слика = Magyarcsanád légifotó.jpg
| опис_слике =
| градска_застава =
|слика = Magyarcsanád légifotó.jpg
| опис_слике = Вишенационални Чанад - Српска православна црква је црква са најмањим торњем
| регион = Регија велике јужне равнице
| жупанија = Чонград
| срез = Маковски
| статус = општина
| географска_ширина = 46° 10′ 1″ СГШ
| географска_дужина = 20° 37′ 1″ ИГД
| површина = 48,19
| становништво =
| густина = 31,41
| поштански_код = 6932
| позивни_број= 62
| страница = www.magyarcsanad.hu
| гшир = 46.167
| гдуж = 20.617
}}
'''Чанад''' или '''Мађарски Чанад''' ({{јез-мађ|Magyarcsanád}}, {{јез-рум|Cenadul Unguresc}}) је [[село]] у близини [[Мако]]а, [[Чонград (жупанија)|жупанија Чонград]] у републици [[Мађарска|Мађарској]]. По последњем попису из 2001. године село има 1.629 становника.
Линија 42 ⟶ 47:
Тражен је учитељ у Мађарском Чанаду 1881. године, а понуђена основна годишња плате је била 200 ф. и приде 15 ланаца земље и друга ситнија примања.<ref>"Школски лист", сомбор 1881. године</ref> Пре 1892. године умро чанадски учитељ Душан Кнежевић. Расписан је 1892. године стечај за упражњено учитељско место у М. Чанаду. Понуђена основна годишња плата је износила 200 ф. плус остала примања и друге погодности.<ref>"Српски сион", Карловци 1892. године</ref> Године 1894. у Мађарском Чанаду је учитељ Никола Јовановић.<ref>"Школски лист", Сомбор 1894. године</ref>
Учитељски конкурс из 1896. године наводи да је реч о српској вероисповедној шесторазредној, мешовитој основној школи у Мађарском Чанаду. У Чанаду је 1905. године српска народна школа са једним здањем, зиданим 1880. године. Учитељ је Петар Милетић родом из Сирига, који је осам година са службом у Чанаду. Било је 80 ђака на редовној настави, а у пофторној школи је било 25 ученика старијег узраста. У туђе школе ишло је петоро деце.<ref>Мата Косовац: "Српска православна митрополја Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године</ref>
За Фонд "Св. Саве" дали су прилоге мештани М. Чанаду. Арса Гедошев и Мирко Недучић су дали највише - по 2 ф., остали су били мање дарежљиви: Јован Гедошев, Милош Гедошев, Аћа Буњевац, Благоја Недучић, Живан Недучић, Јоца Поповић, Југ Поповић и Дина Воргуца. Скупљен је прилог у износу 11 ф. 40 нвчића."Српски сион", Карловци 1905. године
Године 1905. било је у Мађарском Чанаду Срба православаца 673 душе (или 22%) са 142 куће. Од јавних српски здања ту су православна црква и народна школа. У месту је српска црквена општина, скупштина је редовна под председништвом Јована Гедошева. Православна парохија је шесте класе, нема парохијски дом а парохијска сесија износи 39 кј. земље.<ref>Мата Косовац, наведено дело</ref>
У селу је и даље живео приметан број [[Срби|Срба]]. Нпр., по попису из [[1910]]. године они су чини око 20% сеоског становништва (или око 600 душа). Међутим, после [[Први светски рат|Првог светског рата]] већи део преосталог [[Срби|српског становништва]] се иселио у српске делове новоформиране [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]].
Линија 58 ⟶ 63:
== Становништво ==
Село је вишенародно, јер су у насељу присутна четири [[народ]]а - по последњем попису из [[2001]]. у насељу живе
* [[Мађари]] 77,4%,
* [[Румуни]] 11,6%,
Линија 79 ⟶ 84:
Датотека: Serbian Orthodox church Magyarcsanád.JPG|Српска православна црква
Датотека: Reformed church Magyarcsanád.JPG|Реформатска црква
Датотека: Roman catholic church Magyarcsanád.JPG|Римокатоличка црква
Датотека: Romanian orthodox church Magyarcsanád.JPG|Румунска православна црква
</gallery>
| |||