Рајкова пећина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке |
||
Ред 14:
| река =
}}
'''Рајкова пећина''' је [[пећина]] у [[Исток|источној]] [[Србија|Србији]], удаљена 2,5 km северно од [[Мајданпек]]а. Понорски улаз је на 469 m н.в., а врелски на 427 m н.в. Са дужином од 2304 [[Метар|m]] истражених ходника, од чега суви канал има 1.174 m, а речни 1.130 m, једна је од најдужих пећина у Србији.<ref>{{Cite book|title=Спелеолошки атлас Србије|last=Ђуровић|first=Предраг|publisher=Географски факултет|year=1998|
Рајкова пећина је настала радом понорнице Рајкове реке. Стварање пећине је било вишефазно на шта указују терасе очуване на зидовима канала. Климатске осцилације узроковале су засипање пећине речним наносом 1,5 m дебљине. У следећој фази отпочело је усецање корита, подсецање и рушење бигрене коре и накита на њој. У млађе процесе спада депоновање црвенице и травертина. Рајкова пећина је речна, проточна пећина; кроз њу протиче истоимена [[река]], која полази од Капетанских ливада и после површинског тока, дугог 3.625 m понире испод вертикалног кречњацког одсека, високог 50-100 m, на контакту кристалних шкриљаца и горњејурских кречњака. Појављује се на коти од 427,58 m. Површински тече 22,5 m и спаја се са Пасковом реком. Од њих две настаје Мали Пек.
Ред 22:
Рајкова пећина добила је име по хајдуку Рајку, који је опијао и пљачкао путнике, а своје благо сакривао у овој пећини. Постоји веровање да је опљачкао силно благо и сакрио га у овој пећини. За благом се и даље трага.
Долазак до пећине је асфалтним путем поред обале реке Мали Пек и вештачког језера Велики затон. Околина Малог Пека богата је мешовитом шумом [[Буква|букве]], [[Јавор|јавора]] и [[Храст|храста]] и представља јединствено природно и спелеолошко богатство.
[[Температура]] пећине је сталних 8 степени целзијусевих, а [[влажност ваздуха]] 100% и зато се за посету пећини препоручује топлија гардероба чак и у летњем периоду.<ref>{{Cite web|url=http://srpskoblago.rs/rajkova-pecina/|title=Рајкова пећина|first=|last=|date=|website=Српско благо|publisher=|language=|archive-url=|archive-date = 28. 3. 2012.|access-date=}}</ref>
Фосилна фауна пећине . – Ursus spelaeus (пећински медвед), Sus scrofa (дивља свиња), Cervus elaphus (јелен).
Ред 29:
[[Датотека:Рајкова пећина - лепота природе.JPG|мини]]
[[Датотека:Рајкова пећина - капи.JPG|мини]]
*
Линија 52 ⟶ 51:
== Види још ==
* [[Списак заштићених природних добара у Источној и јужној Србији]]
== Референце ==▼
== Литература ==
* Цвијић Ј., (1895): ''Пећине и подземна хидрографија у Источној Србији'', Глас Српске краљевске академије, књ. XLVI, Београд, 1-101.
* Милић Ч., (1956): ''Слив Пека'', Српска академија наука, Посебна издања, књ. CCLII , Географски институт, књ. 9, Београд.
* Лазаревић Р., (1975): ''Рајкова пећина'', Месна заједница <nowiki>''Божа Стојановић''</nowiki>, Мајданпек.
* Лазаревић Р., (1982): ''Рајкова пећина'', Туристички савез – Мајданпек, Мајданпек.
* Димитријевић В., (1997): ''Плеистоценска сисарска фауна источне Србије'', Центар за археолошка истраживања, Зборник радова са научног скупа <nowiki>''Археологија Источне Србије''</nowiki> Београд – Доњи Милановац, 1995., књ. 18, Београд, 45 – 53.
▲== Референце ==
{{reflist}}
== Спољашње везе ==
| |||