Маркс истиче да буржоазија, како достиже тачку гомилања богатства, тако и поседује довољно моћи као доминантна класа да обликује политичке институције и друштво према својим интересима. Маркс онда тврди да неелитна класа, захваљујући својој бројности, има моћ да збаци елиту са власти и створи једнако друштво.<ref>{{Cite web|title = Manifesto of the Communist Party|url = https://www.marxists.org/archive/marx/works/1848/communist-manifesto/|website = www.marxists.org|accessdate = 9. 12. 2015.}}</ref>
У [[манифестКомунистички комунизмаманифест|МанифестуКомунистичком комунизмаманифесту]], Маркс сам истиче да је циљ пролетеријата био да замене капиталистички систем са [[социјализам|социјализмом]], мењајући друштвене односе који подупиру класни систем и затим се развију у будуће [[комунистичко друштво]] у којем:”слободан развој појединца представља услов за слободан развој свих”. Ово би означило почетак [[бескласно друштво|бескласног друштва]] у којем би људске потребе уместо профита биле мотив за производњу. У друштву са демократском контролом и [[производња за потрошњу|производњом за потрошњу]] не би постојале класе и држава и не би имало потребе за финансијским и банкарским институцијама и новцем.<ref>Karl Marx & Friedrich Engels. "Manifesto of the Communist Party", ''Selected Works'', Volume 1; London,' (1943). стр. 232.–234.</ref><ref>Karl Marx ''Critique of the Gotha Program'' (1875)</ref>
