Јужна Азија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м (GR) File renamed: File:India and South Asia Koppen climate map with legend.jpg → File:India and South Asia Köppen climate map with legend.jpg Criterion 3 (obvious error) · Correction of the spelling o… |
м razne ispravke |
||
Ред 6:
Јужна Азија широко је отворена према Индијском океану, а од централног дела континента оштро је одвојена високим планинским ланцима. Због величине, изолованости (лакше је доћи у регију морем него копном) и специфичних цивилизацијских, културних, верских и историјских карактеристика често се назива [[Индијски потконтинент|Индијским потконтинентом]].
На северу је омеђена Хималајима, [[Каракорум (планински венац)|Каракорумом]] и [[Хиндукуш]]ом, највишим планинским подручјем света. На планинско подручје надовезују се низијски крајеви у поречјима река [[Ганг]]а, [[Брамапутра|Брамапутре]] и [[Инд]]а. Полуострвски део Јужне Азије заузима [[Деканска висораван|Декан]], пространо заравњено подручје које има облик висоравни, углавном на висинама између 400 и 600
Индијско полуострво је било некада део прастарог континента [[Гондвана|Гондване]]. Затим се од њега одвојио и пре 10 до 20 милиона година сударило са Азијом. То је изазвало набирање земљине коре и стварања највећег и највишег планинског система на земљи – Хималаја. На западу Индијског полуострва налази се пустиља [[Тар (пустиња)|Тар]].
Ред 24:
== Државе ==
Цела регија била је 2 века под утицајем Велике Британије, а он се огледа чак и данас. Након Другог светског рата све државе су постале независне. Године 1947. Настала је Индија, [[Источни Пакистан|Источни]] и [[Западни Пакистан]] који је након грађанског рата (1971. год.) постао држава Бангладеш.
* [[Пакистан]] – Окосницу чини река Инд, која у горњем току прима 5 притока са десне стране (Пенџаб), а у доњем току тече кроз пустињу Тар. Преко Пакистана води чувени первој Кајбер (пут којим су освајачи са запада стизали у Индију).
* [[Непал]] и [[Бутан]] – су сиромашне краљевине смештене на Хималајима. Обе развијају планински туризам, а становништво се претежно бави пољопривредом.
* [[Малдиви|Малдивска острва]] – има око 1200 острва. Већина живи од туризма и риболова.
* [[Бангладеш]] – једна од најсиромашнијих земаља света. Прва је на удару катастрофалних монсуна, али становништво и поред тога остаје, јер има 3 жетве годишње. Највећи је извозник памука на свету.
* [[Шри Ланка]] – од Индије је раздвојена морским пролазом који је премошћен низом коралних острва које зову Адамов мост. Најважнији извозни артикал је зелени чај.
* [[Индија]] - назив ''Индија'' су користили [[Грци]], [[Антички Рим|Римљани]], [[Арапи]] (''Хинд''), и [[Персијанци]] (''Хиндустан''), а он потиче од реке ''Инд'' која значи „река“. Индијци своју земљу зову ''Бхарат'' према митском праоцу Бхарати. По површини заузима 7. (3,3%), а по броју становника 2. (20%) место у свету (1,257 милијарди становника). Дели се на 3 јасно изражене целине: Хималаје, Индоганшку низију и висораван Декан (југ). Клима је монсунска. Летњи монсун – „хариф“ значајан је за пољопривреду. Богата је [[руда]]ма [[Гвожђе|гвожђа]], [[манган]]а, [[боксит]]а, има [[Дијамант|дијаманата]], али највише има каменог угља (4. по резервама у свету).
| |||
