Иља Глазунов — разлика између измена

м
Разне исправке
м (datum; козметичке измене)
м (Разне исправке)
Успех Иље Глазунова, на интернационалном такмичењу младих уметника у Прагу, подстакао је отварање његове прве самосталне изложбе у Москви 1957. године. Убрзо након 1960. год отпутовао је у Италију, по први пут, да слика портрете многих глумаца и глумица, укључијући [[Ђина Лолобриђида|Ђину Лолобриђиду]] и [[Анита Екберг|Аниту Екберг]]. Такође је насликао портрете многих политичких вођа, укључијући [[Индира Ганди|Индиру Ганди]], [[Леонид Брежњев|Леонида Брежњева]], [[Јури Лушков|Јурија Лушкова]] и [[Андреј Громико|Андреја Громикова]]. Године 1978. Иља Глазунов почиње да предајае на ''Московский университет искуств''. Године 1987. оснива:'' Российская академия живописи, ваяния и зодчества'' [[:ru:Российская академия живописи, ваяния и зодчества|Russian Academy of Painting, Sculpture and Architecture]].
 
Иља Глазунов је био познат по свом активном политичком ставу заснованом на његовим патриотским, монархистичким и антидемократским погледима.<ref>[http://russia-insider.com/en/culture/conservative-russian-lion-real-mass-influence-painter-ilya-glazunov/ri15339 A Conservative Russian Lion With Real Mass Influence – The Painter Ilya Glazunov] article by [[Russia Insider]], September 11, 2016</ref> Током [[1970е|1970—их1970-их]] година успротивио се спровођењу ''генералног плана за обнову Москве'', који је претио да уруши историјске темеље (изглед, значај, положај, смисао, дух...) Москве. Заједно са Вјачеславом Овчињиниковим [[Vyacheslav Ovchinnikov]] прикупио је потписе угледних научних и културних радника, протестно писмо је послао [[Политбиро]]у. Пројекат је тада јавно објављен, жестоко критикован и, као резултат тога, отказан. То је довело до стварања цивилне комисије, која је пратила друге планове за реконструкцију.<ref>''Valentin Novikov''. [http://sp.voskres.ru/publicistics/ovch.htm Vyacheslav Ovchinnikov: «Let's start at least with small deeds»] article at the Writers' Union of Russia official website (in Russian)</ref> Глазунов је био један од главних заговорника обнове [[Храм Христа Спаситеља у Москви|Храма Христа Спаситеља у Москви]] (Церковь Христа Спасителя) и један од суоснивача ''сверуског друштва за заштиту историјских и културних споменика (VOOPIiK).<ref>[http://www.voopik.ru/voopiik/history/ History of the VOOPIiK] at the official website (in Russian)</ref>
 
Иља Глазунов је умро од срчане инсуфицијенције 9. јул 2017. у 87-ој години живота.<ref>{{cite news|url=http://www.bbc.com/russian/news-40547153|title = Умер художник Илья Глазунов|date = 9. 7. 2017.|publisher=BBC Russian|language=Russian|accessdate = 9. 7. 2017.}}</ref> Сахрањен је 11-ог јула на [[Гробље Новодевичје|гробљу Новодевичје]] (Новодевичье кладбище) [[Novodevichy Cemetery]] .<ref>[https://tvkultura.ru/article/show/article_id/182166 Today at the Sretensky Monastery people say goodbye to Ilya Glazunov] by [[Russia-K]], July 10, 2017 (in Russian)</ref>
 
== Дела ==
Мала планета, [[3616 Глазунов]], откривена од стране [[Совјетски Савез|совјетског]] астронома [[Људмила Зурављова|Људмиле Зурављове]] 1984. године, названа је по њему.{{sfn|Schmadel|2003|p=304}}
* [[Орден заслуга за отаџбину]]:
** Прве класе (10. јун 2010) — за изванредан допринос развоју националне уметности, вишегодишње креативне и образовне активности<ref>{{cite web|title = Илья Глазунов, художник: "Лакеи не могут править страной"|url=http://www.aif.ru/society/article/24511|accessdate = 10. 5. 2009.|archiveurl=https://www.webcitation.org/65KFe99hH?url=http://www.aif.ru/society/article/24511|archivedate = 9. 2. 2012.|deadurl=yes|df=}}</ref><ref>{{cite web|title = Андрей Ванденко представляет. Интервью с Ильей Глазуновым|url=http://1001.vdv.ru/books/vandenko/7.htm|accessdate = 10. 5. 2009.|archiveurl=https://www.webcitation.org/65KFhxodE?url=http://1001.ru/books/vandenko/7.htm|archivedate = 9. 2. 2012.|deadurl=yes|df=}}</ref>
** Друге класе (11. октобар 2005) — за изванредна достигнућа на пољу домаће уметности и образовања
** Треће класе (9. јун 2000) — за изванредан допринос развоју националне уметности<ref>[https://archive.is/20120910175005/www.pravoteka.ru/pst/1060/529671.html Указ Президента Российской Федерации от 29 мая 1995 года № 533 «О награждении государственными наградами Российской Федерации работников акционерных обществ, предприятий и организаций»]</ref>
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}
 
== Литература ==
1.572.075

измена