Рукописна књига — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 16:
'''Свитак''' је трака од папируса ширине 5-40 цм и неодређене дужине (зависно од обима рукописа), намотана око два дрвена штапа — по један на сваком крају. У антици се назива ''volumen'', а у средњем веку ''rotulus''. Свици су настали у Египту око 3000 год. п. н. е. и од њих су их касније преузели и други народи. Као облик рукописа преовлађују до 4. века н.е. када их потискује кодекс.
 
'''Кодекс''' је настао повезивањем листова пергамента (касније папира) кожним врпцама (''cauda, coda'') па отуда и назив овомговог облика рукописне кљиге — кодекс (''caudex, codex''). Кодекс води порекло од диптиха односно полиптиха, међусобно повезаних глинених плочица (види чланак [[Књига]]).
 
* '''''Аутограф''''' је својеручно исписан рукопис, односно рукопис који је написао сам аутор. Ако је аутор исписао исто дело више пута само једно од њих је аутограф.
* '''''Логограф''''' је копија, односно препис изворног рукописа — аутограма. Даље умножавање назива се копија.
* '''''Архетип''''' је рукопис настао са аутографа и од кога воде порекло сви каснији преписи. Архетипом се често назива и први препис рукописа.
Научна дисциплина која се бави проучавањем рукописа на папирусима зове се '''папирологија''', а научна дисциплина која проучава кодексе '''кодикологија''' ({{јез-лат. ''|codex''}}: рукописна књига и {{јез-грч. ''|logos''}}: реч)<ref name="barac"/><ref name=enciklopedija>[http://www.enciklopedija.hr Hrvatska enciklopedija]</ref>
 
== Кратка историја рукописне књиге ==