Битка код Коморана — разлика између измена

Децембра 1848. у тврђави и на мостобранима у [[Коморан]]у налазила се мађарска посада са око 9.000 људи и 260 топова.<ref name=":1" /> У зимској офанзиви против мађарских револуционара, [[Алфред Виндишгрец|Виндишгрец]] је 15. децембра 1848. заузео Братиславу коју су Мађари напустили без борбе, а затим је 30. децембра потукао мађарску Дунавску армију у [[Битка код Мора|бици код Мора]] и опсео Коморан. Мађарска војска је одступила према Будиму, који је напустила без борбе, док се мађарска влада преселила у [[Дебрецин]]. Будим је заузет без борбе 5. јануара 1949.<ref>{{harvnb|Гажевић|1974|pp=187-192187–192}}</ref>

У мају и јуну 1849. Мађари су јужно од Коморана изградили утврђени логор и ојачали одбрану града. У летњој офанзиви аустријска главна војска под генералом ''Јулијусом Хајнауом'' је 2. јула продрла до [[Коморан]]а. Гергеј је у рејону Коморана имао преко 50.000 људи, од тога 25.000 у утврђеном логору. Аустријанци су 2. јула извршили општи напад на утврђени логор са око 37.000 војника и једном руском [[Дивизија|дивизијом]], али су одбачени мађарским противнападом. <ref name=":1" />

После одласка аустријске главнине према [[Будимпешта|Будимпешти]] (10. јула), Мађари су нападом 11. јула покушали да одбаце аустријске снаге јужно од утврђеног логора, али без успеха. Аустријска војска посела је [[Будим]] 11. јула 1849., а наредног дана и [[Пешта|Пешту]]. Да би избегао опкољавање, Гергеј је са већином војске кренуо према [[Вац]]у 13. јула, а остатак (2 корпуса) под командом генерала ''Ђерђа Клапке'', успео је да одржи одбрану све до 4. октобра 1849.<ref name=":1" >{{harvnb|Гажевић|1974|pp=469-470469–470}}</ref>