Привредна реформа 1964. — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
м
== Позадина реформе ==
 
Након година великог привредног раста између [[1947]]. и [[1953]]. и фантастичног раста индустријске производње (који се кретао чак до 26% годишње), почетком [[1960e|1960-их]] дошло је до стагнације и проблема са сервисирањем иностраних кредита. Брзи послератни развој виобио је оствариван испрва захваљујући делимично и великој [[Сједињене Америчке Државе|америчкој]] помоћи - након [[Други светски рат|Другог светског рата]], САД су имале посебан закон, ПЛ 480, у складу са којим су из сопствених државних резерви помагали пријатељске земље. Након тога, раст је оствариван подизањем иностраних кредита, али је убрзо дошло до проблема њихове отплате. Због тога је [[1964]]. године опозван ''Петогодишњи план 1961 - 1965'' и најављена Велика привредна реформа на [[Осми конгрес СКЈ|8. Конгресу СКЈ]], одржаном у децембру [[1964]]. у [[Београд]]у.
 
== Циљеви реформе ==
 
Циљеви реформе су били: увођење закона понуде и потражње (тржишна привреда), давање веће самосталности привредним предузећима, давање веће слободе приватном капиталу (обнова занатства и ањихмањих привредних погона), монетарна реформа - увођење реалног курса динара (циљ је био конвертабилни динар). Динар је девалвиран [[25. јул]]а [[1965]]. године, са 750 на 1250 за 1 долар (66,7%), а истовремено је спроведена и [[Деноминација (економија)|деноминација]].<ref name=kiro>[ http://probajuci.wordpress.com/2009/04/19/kiro-gligorov-titov-zaokret-u-kapitalizam/ Киро Глигоров: Титов заокрет у капитализам, са портала wordpress.com (последњи приступ: 10. 10. 2013.)]</ref>
 
Те мере значиле су и увођење награђивања према раду, али и нагло повећање социјалних разлика уз велики пораст незапослености. У склопу реформе либерализован је промет према иностранству - грађани СФРЈ могли су готово без икаквих ограничења да траже и добију пасош и путују где желе на Запад. Добар део нагло незапослених искористио је то право и кренуо у свет трбухом за крухом. У склопу реформе либерализовано је и банкарство - отпочеле су са радом прве домаће комерцијалне банке, које су почеле да дају кредите грађанима.
222

измене