Дихибридно укрштање — разлика између измена

* једна линија су биљке '''доминантни хомозиготи (ААBBААВВ)''' са обе доминантне особине (округло, жуто семе),

* друга су '''рецесивни хомозиготи (ааbbаабб)''' са обе рецесивне особине (наборано, зелено семе).

Хомозиготи образују један тип алела : доминантан хомозигот [[гамет]]е који сви имају комбинацију АВ, а рецесиван хомозигот гамете са комбинацијом алела аbаб. (Примењено је прво [[Менделови закони|Менделово правило]] растављања алела при образовању гамета – [[гамет]]и сада имају по један алел гена А и В.)

Слободним комбиновањем гамета АВ и аbаб, према другом Менделовом правилу, у '''F1''' генарацији може да се образује само један [[генотип]] АаВб па је та генерација једнообразна (униформна) и по [[генотип]]у и по [[фенотип]]у ( све биљке имају изражене обе доминантне особине : округло и жуто семе).

Биљке [[F1 генерација|F1 генерације]], с обзиром да су [[хетерозигот]]и за оба гена ('''дихибриди'''), образују 4 типа гамета (2 ⁿ, где је n=2) са следећим комбинацијама алела : АBАВ, АbАб, аBаВ и аbаб. Када се ови гамети међусобно слободно искомбинују, добије се 16 могућих комбинација у F2 генерацији (види слику).

#. фенотип у коме је '''прва рецесивна, а друга особина је доминантна''' (наборано, жуто зрно) одређен је генотипом '''ааBааВ-''' који се јавља у '''3''' од 16 комбинација или 3/16

#. фенотип '''обе рецесивне особине''' (наборано, зелено семе) одређен је генотипом ааbbаабб, где су сви алели рецесивни који се јавља у '''1''' од 16 комбинација- 1/16.