Радивоје Митровић (протојереј-ставрофор) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 18:
}}
'''Радивоје Митровић''' ([[Медошевац (Лазаревац)|Медошевац]], 27. јул 1946) био је свештеник у [[Вранић (Барајево)|Вранићу]] од 26. октобра 1969. године до пензионисања 1. новембра 2009. године.▼
▲'''Радивоје Митровић''' ([[Медошевац (Лазаревац)|Медошевац]], 27. јул 1946) био је свештеник у Вранићу од 26. октобра 1969. године до пензионисања 1. новембра 2009. године.
== Биографија ==
Рођен је у [[Медошевац (Лазаревац)|Медошевцу]] код [[Лазаревац|Лазаревца]], од оца Драгослава и мајке Катарине. Школовао се у
Рукоположен је и постављен за свештеника у Вранићу 26. октобра 1969. године. Протојерејски чин добио је 2002. године а 2009. године је одликован правом ношења [[Напрсни крст|напрсног крста]], од стране епископа шумадијског Господина [[Јован Младеновић|Јована]].
Линија 30 ⟶ 29:
=== Допринос духовном и културном животу Вранића ===
Захваљујући великом труду, знању и посвећености Радивоја Митровића, Вранић је добио јединствени црквени комплекс који представља сведочанство о његовој целокупној култури и историји. У периоду од 1987. до 1995. године, подигао је зграду за репрезантативну црквену ризницу у којој се налазе [[Спомен-музеј Парохијског дома у Вранићу|Спомен музеј]], архива и библиотека. [[Црква Светог Илије у Вранићу]] је живописана 1974. године, објекат је обновљен а порта ограђена и осветљена. Постарао се да се у порту пренесу [[Кућа породице Матић из Вранића]], из прве половине 19. века и зграде традиционалног српског градитељства, које представљају својеврсно етно село. Покренуо је и обнову вранићке [[Црква брвнара у Вранићу|Цркве брвнаре]].▼
▲Захваљујући великом труду, знању и посвећености Радивоја Митровића, [[Вранић (Барајево)|Вранић]] је добио јединствени црквени комплекс који представља сведочанство о његовој целокупној култури и историји. У периоду од 1987. до 1995. године, подигао је зграду за репрезантативну црквену ризницу у којој се налазе [[Спомен-музеј Парохијског дома у Вранићу|Спомен музеј]], архива и библиотека. [[Црква Светог Илије у Вранићу]] је живописана 1974. године, објекат је обновљен а порта ограђена и осветљена. Постарао се да се у порту пренесу [[Кућа породице Матић из Вранића]], из прве половине 19. века и зграде традиционалног српског градитељства, које представљају својеврсно етно село. Покренуо је и обнову вранићке [[Црква брвнара у Вранићу|Цркве брвнаре]].
Више година је био вероучитељ у школама у Вранићу, Мељаку и Барајеву. Сарађивао је са црквеним и јавним гласилима. У часопису српске православне епархије шумадијске „Каленић”, објавио је значајан рад "Света тајна крштења". <ref>{{cite book|last1=Приређивач: Јованчевић Негослав |title = Летописи црквеног и друштвеног живота села Вранића код Београда |publisher=Каленић |location=Крагујевац,2015. |isbn=978-86-84183-90-5 |accessdate = 31. 5. 2018|pages=173-210}}</ref>▼
▲Више година је био вероучитељ у школама у
== Галерија ==
== Види још ==
* [[
* [[Спомен-музеј Парохијског дома у Вранићу]]
== Референце ==
{{reflist}}
| |||