Frensis Skot Ficdžerald — разлика између измена

Njegov otac, Edvard Ficdžerald, irskog i engleskog porekla, preselio se u Sent Pol iz [[Мериленд|Merilenda]] posle [[Амерички грађански рат|Američkog građanskog rata]] i bio je poznat kao„tihkao „tih i ugledan čovek sa divnim južnјačkim manirima“.<ref name=Mizner5>Mizner (1972), p. 5.</ref><ref>{{cite web|url=https://books.google.com/books?id=EOvZ6JNVskAC&pg=PA45|title=F. Scott Fitzgerald in the Marketplace|work=google.ca}}</ref><ref>{{cite web|url=https://books.google.com/books?id=QdHia2IZ_kMC&pg=PT4|title=The Life and Times of F. Scott Fitzgerald|work=google.ca}}</ref> Njegova majka se zvala Meri„Moli“Meri „Moli“ Mekvilan Ficdžerald, i bila je ćerka irskog doseljenika koji se obogatio veletrgovinom.<ref name=Mizner5/><ref>{{cite web|url=https://writers-house.com/blog/writing-tips-from-masters/|title=Creative Writing Tips From Masters: Francis Scott Fitzgerald – Writers House|date=2. 6. 2016|website=Writers House|language=en-US|access-date=6. 6. 2016}}</ref>

Skot Ficdžerald je proveo prvu deceniju svog detinjstva prvenstveno u [[Буфало (Њујорк)|Bafalu]], u državi [[Њујорк (држава)|Njujork]]. Tu se pokazalo da je dečak izvanredne inteligencije koji je rano ispoljio veliko interesovanje za književnost.<ref>Matthew Joseph Bruccoli and Scottie Fitzgerald Smith, ''Some Sort of Epic Grandeur: The Life of F. Scott Fitzgerald'', (Columbia, SC: University of South Carolina Press, 2002), p. 14.</ref>

Godine 1917. je napustio univerzitet kako bi se pridružio vojsci. Tokom zime 1917.godine, Ficdžerald je bio stacioniran u Fort Levenvortu i bio je jedan od studenata budućeg američkog predsednika i generala armije [[Двајт Д. Ајзенхауер|Dvajta Ajzenhauera]] koga je naročito mrzeo.<ref name=Ike>{{cite book |last=Korda |first=Michael|first2=|last2=|title=IKE an American Hero|year=2007|publisher=HarperCollins Publishers|location=New York, NY 10022|isbn=978-0-06-075665-9|page=134}}</ref> Zabrinut da će možda poginuti u [[Први светски рат|Prvom svetskom ratu]], a da neostvarine svojeknjiževneostvari svoje književne snove, Ficdžerald je brzo napisao knjigu ''Romantični egoista'' nekoliko nedelja pre mobilizacije– i, iakoga je izdavačka kuća Skribner odbila, recenzent je zapazio originalnost njegovog romana i ohrabrivao Ficdžeralda da pošalje još dela u budućnosti.<ref name="Petri Liukkonen 2008">{{cite web|url=http://www.kirjasto.sci.fi/fsfitzg.htm |title=F. Scott Fitzgerald |website=Books and Writers ''(kirjasto.sci.fi)'' |first=Petri |last=Liukkonen |publisher=[[Kuusankoski]] Public Library |location=Finland |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100126230817/http://www.kirjasto.sci.fi/fsfitzg.htm |archivedate=26. 1. 2010 |dead-url=yes |df= }}</ref><ref name="Biography, F. Scott Fitzgerald">{{cite web |url=http://www.biography.com/people/f-scott-fitzgerald-9296261?page=1 |title=F. Scott Fitzgerald Biography – Facts, Birthday, Life Story |publisher=Biography.com |date=21. 12. 1940|accessdate=5. 1. 2013}}</ref>

Zelda je prihvatila njegovu prosidbu, ali posle nekog vremena, uprkos tome što je radio u jednoj reklamnoj agenciji i pisao kratke priče, nije mogao da je ubedi da će biti u stanju da je izdržava, navodeći je da raskine veridbu. Ficdžerald se vratio svojim roditeljima koji su živeli u Samit Aveniji br. 599, na Katedral Hilu u [[Сент Пол|Sent Polu]], kako bi preradio ''Romantičnog egoistu'' u delo s novim naslovom ''Ova strana raja'', polu-autobiografsku priču o Ficdžeraldovim godinama dok je bio student na [[Универзитет Принстон|Prinstonu]].<ref>{{cite web|last=Pomerantz |first=Will |title=This Side of Paradise |url=http://www.historytheatre.com/files/play-guide_this-side-of-paradise_2013.pdf |work=History Theatre |accessdate=19. 6. 2013|deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140116105411/http://www.historytheatre.com/files/play-guide_this-side-of-paradise_2013.pdf |archivedate=16. 1. 2014 |df= }}</ref> Izdavačka kuća Skribner je prihvatila njegovu prerađenu knjigu na jesen 1919, ona je objavljena 26. marta 1920. i postigla brzi uspeh prodavši 41,075 primeraka u prvoj godini.<ref>{{cite book|last1=Bruccoli|first1=Matthew J.|title=New essays on "The great Gatsby"|year=1999|publisher=Cambridge Univ. Press|location=Cambridge [u.a.]|isbn=0-521-31963-3}}</ref> Ova knjiga je označila početak njegove spisateljske karijere i obezbedila mu stalan prihod koji je odgovarao Zeldinim zahtevima. Oni su obnovili veridbu i venčali se u Katedrali Svetog Patrika u [[Њујорк|Njujorku]]. Njihova ćerka i jedino dete, Franses Skot „Skoti“ Ficdžerald je rođena 26. oktobra 1921.

Vreme provedeno u [[Париз|Parizu]] dvadesetih godina 20. veka pokazalo se kao najuticajnija decenija u Ficdžeraldovom razvoju. Ficdžerald je napravio nekoliko izleta po [[Европа|Evropi]], uglavnom u Parizu i po [[Азурна обала|francuskoj rivijeri]], i sprijateljio se sa mnoštvom članova američke dijaspore u Parizu, pre svega sa [[Ернест Хемингвеј|Ernestom Hemingvejom]].<ref name=MoveableFeast1>Hemingway, Ernest – ''A Moveable Feast'', Charles Scribner's Sons, New York, 1964.</ref>

Ficdžerald je počeo sa pisanjem svog četvrtog romana krajem dvadesetih godina, ali je bio sprečen da nastavi s radom zbog finansijskih problema i šizofrenije od koje je obolela Zelda 1930, te je morao da piše komercijalne kratke priče. Njeno emocionalno zdravlje je ostalo slabo do kraja njenog života.<ref name=":0">{{Cite journal|url = http://www.baltimorestyle.com/index.php/style/baltimore/baltimore_f_scott_fitzgerald_in_baltimore/|title = F. Scott Fitzgerald in Baltimore|last = Rudacille|first = Deborah|date = 1. 12. 2009|journal = Baltimore Style|accessdate = 23. 8. 2014|doi = |pmid = |deadurl = yes|archiveurl = https://web.archive.org/web/20140826114200/http://www.baltimorestyle.com/index.php/style/baltimore/baltimore_f_scott_fitzgerald_in_baltimore/|archivedate = 26. 8. 2014|df = }}</ref>

Ficdžerald je umro pre nego što je završio delo ''Poslednji tajkun''.<ref>{{cite web|title=Cornell University New Student Reading Project |url=http://reading.cornell.edu/reading_project_06/gatsby/great_gatsby_resources.htm |publisher=The Reading Project, Cornell University|accessdate= 25. 2. 2013}}</ref><ref>{{cite web |url=http://reading.cornell.edu/reading_project_06/gatsby/f_scott_fitzgerald.htm |title=F Scott Fitzgerald |publisher=The Reading Project, Cornell University |date= |accessdate= 10. 4. 2013}}</ref> Njegov rukopis, koji su sačinjavale obimne beleške za nenapisani deo romana, uobličio je njegov prijatelj, književni kritičar Edmund Vilson, i objavljene su 1941. pod nazivom ''Poslednji tajkun''.<ref>''The Last Tycoon''. 1941. Ed. Matthew J. Bruccoli, FS Fitzgerald – 1994 – Cambridge: Cambridge University</ref>

Ficdžeraldova dela su inspirisala pisce otkad je počeo da objavljuje.<ref>''The Golden Moment: The Novels of F. Scott Fitzgerald''. MR Stern. 1970. [[University of Illinois]] Press.</ref> Objavljivanje ''Velikog Getsbija'' je podstaklo [[Томас Стернс Елиот|T. S. Eliota]] da u jednom pismu Ficdžeraldu napiše: „Činimi se da je ''Veliki Getsbi'' prvi korak koji je američka proza napravila još od [[Хенри Џејмс|Henrija Džejmsa]]...“<ref>Fitzgerald, F. Scott. "The Crack-Up". A New Directions Book, edited by Edmund Wilson. New York, 1993, p. 310.</ref> U pismu napisanom četrdesetih godina, [[Џером Дејвид Селинџер|Dž. D. Selindžer]] je iskazao divljenje prema Ficdžeraldovom delu, a Selindžerov biograf Ijan Hamilton je napisao da je Selindžer čak neko vreme video sebe kao „Ficdžeralovog naslednika“.<ref>{{Citation |last=Hamilton |first=Ian |authorlink=Ian Hamilton (critic) |coauthors= |title=In Search of J. D. Salinger |year=1988 |publisher=Random House |location=New York |isbn=0-394-53468-9}} p. 53, 64.</ref> U [[Њујорк тајмс|Njujork Tajmsu]] je posle Ficdžeraldove smrti objavljeno da je on „bio bolji nego što je sam znao, jer je i u zbilji i u književnom smislu izmislio jednu generaciju... On ih je možda razumeo, pa čak i predvodio, jer su u svojim srednjim godinama videli drugačiju i uzvišeniju slobodu kojoj je pretilo uništenje.“

U 21. veku se prodaju milioni primeraka ''Velikog Getsbija'' i ostalih njegovih dela, a ''Getsbi'',  konstantni bestseler, deo je obavezne lektire u mnogim srednjim školama i na univerzitetima.<ref>{{cite news|url=https://www.nytimes.com/books/00/12/24/specials/fitzgerald-gatsby60.html |title=Gatsby, 35 Years Later. ''The New York Times''. April 24, 1960 |publisher=Nytimes.com |date= |accessdate=5. 1. 2013}}</ref>