Frensis Skot Ficdžerald — разлика између измена

Supruga mu je bila [[Зелда Фицџералд|Zelda Ficdžerald]].

Kada je imao 13 godina, doživeo je da njegovo prvo književno delo izađe u štampu–bilaštampu – bila je to detektivska priča objavljena u školskim novinama. Godine 1911, kada je Ficdžerald imao 15 godina, roditelji su ga poslali u školu Njuman, prestižnu katoličku gimnaziju u [[Хакенсак (Њу Џерзи)|Hakenseku]], u državi [[Њу Џерзи|Nju DžersiDžerzi]]. Kada je maturirao 1913, Ficdžerald je odlučio da ostane u Nju DžersijuDžerziju i da nastavi svoj umetnički razvoj na [[Универзитет Принстон|Univerzitetu Prinston]].

Godine 1917. je napustio univerzitet kako bi se pridružio vojsci. Tokom zime 1917. godine, Ficdžerald je bio stacioniran u Fort Levenvortu i bio je jedan od studenata budućeg američkog predsednika i generala armije [[Двајт Д. Ајзенхауер|Dvajta Ajzenhauera]] koga je naročito mrzeo.<ref name=Ike>{{cite book |last=Korda |first=Michael|first2=|last2=|title=IKE an American Hero|year=2007|publisher=HarperCollins Publishers|location=New York, NY 10022|isbn=978-0-06-075665-9|page=134}}</ref> Zabrinut da će možda poginuti u [[Први светски рат|Prvom svetskom ratu]], a da ne ostvari svoje književne snove, Ficdžerald je brzo napisao knjigu ''Romantični egoista'' nekoliko nedelja pre mobilizacije–mobilizacije – i, iakogaiako ga je izdavačka kuća Skribner odbila, recenzent je zapazio originalnost njegovog romana i ohrabrivao Ficdžeralda da pošalje još dela u budućnosti.<ref name="Petri Liukkonen 2008">{{cite web|url=http://www.kirjasto.sci.fi/fsfitzg.htm |title=F. Scott Fitzgerald |website=Books and Writers ''(kirjasto.sci.fi)'' |first=Petri |last=Liukkonen |publisher=[[Kuusankoski]] Public Library |location=Finland |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100126230817/http://www.kirjasto.sci.fi/fsfitzg.htm |archivedate=26. 1. 2010 |dead-url=yes |df= }}</ref><ref name="Biography, F. Scott Fitzgerald">{{cite web |url=http://www.biography.com/people/f-scott-fitzgerald-9296261?page=1 |title=F. Scott Fitzgerald Biography – Facts, Birthday, Life Story |publisher=Biography.com |date=21. 12. 1940|accessdate=5. 1. 2013}}</ref>

Ficdžerald je dobio čin višeg pešadijskog poručnika i bio je raspoređen u Kamp Šeridan u blizini [[Монтгомери (Алабама)|Montgomerija]], u [[Алабама|Alabami]]. U jednom elitnom klubu, Ficdžerald je upoznao i zaljubio se u [[Зелда Фицџералд|Zeldu Seir]], ćerku sudije Vrhovnog suda u Alabami Entonija D. Seira, i, po rečima Ficdžeralda, „zlatnudevojku“„zlatnu devojku“ visokog društvа [[Монтгомери (Алабама)|Montgomerija]].

Zelda je prihvatila njegovu prosidbu, ali posle nekog vremena, uprkos tome što je radio u jednoj reklamnoj agenciji i pisao kratke priče, nije mogao da je ubedi da će biti u stanju da je izdržava,zbog navodećičega je daona raskineraskinula veridbu. Ficdžerald se vratio svojim roditeljima koji su živeli u Samit Aveniji br. 599, na Katedral Hilu u [[Сент Пол|Sent Polu]], kako bi preradio ''Romantičnog egoistu'' u delo s novim naslovom ''Ova strana raja'', polu-autobiografsku priču o Ficdžeraldovim godinama dok je bio student na [[Универзитет Принстон|Prinstonu]].<ref>{{cite web|last=Pomerantz |first=Will |title=This Side of Paradise |url=http://www.historytheatre.com/files/play-guide_this-side-of-paradise_2013.pdf |work=History Theatre |accessdate=19. 6. 2013|deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20140116105411/http://www.historytheatre.com/files/play-guide_this-side-of-paradise_2013.pdf |archivedate=16. 1. 2014 |df= }}</ref> Izdavačka kuća Skribner je prihvatila njegovu prerađenu knjigu na jesen 1919, onaobjavljena je objavljena 26. marta 1920. i postigla brzi uspeh prodavši 41,075 primeraka u prvoj godini.<ref>{{cite book|last1=Bruccoli|first1=Matthew J.|title=New essays on "The great Gatsby"|year=1999|publisher=Cambridge Univ. Press|location=Cambridge [u.a.]|isbn=0-521-31963-3}}</ref> Ova knjiga je označila početak njegove spisateljske karijere i obezbedila mu stalan prihod koji je odgovarao Zeldinim zahtevima. Oni su obnovili veridbu i venčali se u Katedrali Svetog Patrika u [[Њујорк|Njujorku]]. Njihova ćerka i jedino dete, Franses Skot „Skoti“ Ficdžerald je rođena 26. oktobra 1921.

Ficdžeraldova dela su inspirisala pisce otkad je počeo da objavljuje.<ref>''The Golden Moment: The Novels of F. Scott Fitzgerald''. MR Stern. 1970. [[University of Illinois]] Press.</ref> Objavljivanje ''Velikog Getsbija'' je podstaklo [[Томас Стернс Елиот|T. S. Eliota]] da u jednom pismu Ficdžeraldu napiše: „Činimi„Čini mi se da je ''Veliki Getsbi'' prvi korak koji je američka proza napravila još od [[Хенри Џејмс|Henrija Džejmsa]]...“<ref>Fitzgerald, F. Scott. "The Crack-Up". A New Directions Book, edited by Edmund Wilson. New York, 1993, p. 310.</ref> U pismu napisanom četrdesetih godina, [[Џером Дејвид Селинџер|Dž. D. Selindžer]] je iskazao divljenje prema Ficdžeraldovom delu, a Selindžerov biograf Ijan Hamilton je napisao da je Selindžer čak neko vreme video sebe kao „Ficdžeralovog naslednika“.<ref>{{Citation |last=Hamilton |first=Ian |authorlink=Ian Hamilton (critic) |coauthors= |title=In Search of J. D. Salinger |year=1988 |publisher=Random House |location=New York |isbn=0-394-53468-9}} p. 53, 64.</ref> U [[Њујорк тајмс|Njujork Tajmsu]] je posle Ficdžeraldove smrti objavljeno da je on „bio bolji nego što je sam znao, jer je i u zbilji i u književnom smislu izmislio jednu generaciju... On ih je možda razumeo, pa čak i predvodio, jer su u svojim srednjim godinama videli drugačiju i uzvišeniju slobodu kojoj je pretilo uništenje.“