Тресонче — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 42:
Од [[1900]]. године у селу је постојала српска школа, у којој је учитељ био и каснији академик [[Тома Смиљанић-Брадина]]. године</ref> Када је путописац Григорије Божовић посетио Тресанче 1929. године, ту су биле две цркве и једна нова школа.
Године 1906. ту се традиционално слави школски празник Савиндан. Служба славска је по први пут служена у цркви јер су је бугарски егзархисти затворили. Чинодејствовао је месни парох архимандрит Т. Брадиноски, а српској школи домаћин славски био је Арсеније Тодоровић. Светосавску беседу је пред много гостију са стране изговорио учитељ Сотир Ђорђевић.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1906. године</ref> Исте године већ у марту решено је црквено питање, када је турски чиновник из Дебра прочитао мештанима царско наређење. По султановој вољи нова [[црква Св. Николе]] уступа се Србима, а кључ црквени је добио српски епитроп. Већ сутрадан 29. марта српски парох, поп Арсо Трепевић је у храму одржао благодарење.
У међуратном периоду учитељи у месној основној школи били су: Крста Мирковић (1930-; 1932-1938)<ref>"Просветни гласник", Београд 1930-1935. године</ref>, Јовановић Бранислав (-1935), Мојсић Ђорђе (-1935), Петар Тренић (1935-1938) итд. Године 1938. приредили су у Тресанчу, позоришну представу под називом "Први српски устанак". Све су организовали и водили учитељи Крста Мирковић и Петар Тренић, а школска деца и сеоска омладина били су протагонисти тог атрактивног комада.<ref>"Правда", Београд 1938. године</ref>
| |||