Ксенофобија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 16:
[[Категорија:Фобије]]
[[Категорија:Грчки изрази]]
=== Африка ===
====Обала Слоноваче====
У протеклих неколико година, [[Обала Слоноваче]] доживела је оживљавање мржње и етничке нетолеранције у склопу етничких племена. Поред бројних жртава међу различитим племенима северног и јужног региона земље које су погинуле у текућем сукобу, [[Бели људи|белци]] странци пребивајући или посећујући Обалу Слоноваче такође су били подвргнути насилним нападима. Према извештају Хјуман Рајтс Воча , влада Обале Слоноваче је крива за ширење етничке мржње у име властитих политичких циљева.<ref>
[news.bbc.co.uk/1/hi/world/Africa/1932930.stm Ivory Coast "fanning ethnic hatred"]</ref>
2004. године, [[Панафрички конгрес Младих и Патриота|Млади Патриоти]], снажна националистичка организација из Абиџана, покренута од стране државних медија, опљачкала је тековине страних држављана у [[Абиџану]]. Позиви за насиље над белцима и не-Иворијанцима емитовани су на националном радију и телевизији након што су млади патриоти преузели контролу над својим канцеларијама. Станице су пратиле силовања, премлаћивања и убиства лица европског и либанског порекла. Хиљаде исељеника и белих или етничких либанских становника Обале Слоноваче напустило је земљу. Напади су изазвали међународну осуду.<ref>{{cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/news/main.jhtml?xml=/news/2004/11/19/wapp19.xml&sSheet=/news/2004/11/19/ixnewstop.html|title=News|work=Telegraph.co.uk|accessdate=17 June 2015}}</ref><ref>[http://www.abc.net.au/news/newsitems/200411/s1242699.htm Europeans flee Ivory Coast violence. 13 November 2004. ABC News Online]</ref>
====Мауританија====
{{Главно|Ропство у Мауританији}}
{{даље|Ропство у модерној Африци}}
[[Ропство у Мауританији]] и даље је присутно упркос његовом укидању 1980. године и углавном највише утицаја има на потомке црних Африканаца одвођених у [[ропство]] који сада живе у [[Мауританији]] као "црни [[Мавари]]" или ''[[харатини]]'' и који још увек делимично служе "белим Маварима", или ''бидханима'', као робови. Практиковање ропства најдоминантније је у Мауританији међу вишом традиционалном класом код Мавара. Већ вековима '' харатинска '' нижа класа, мислећи се углавном на сиромашне црне Африканце који живе у руралним подручјима, сматра се природним робовима ових Мавара. Друштвени ставови су се кориговали код већине урбаних Мавара, али у руралним подручјима заостаје древна подела.<ref>{{cite web|url=http://www.alertnet.org/thenews/newsdesk/L18334379.htm|title=Thomson Reuters Foundation|author=Thomson Reuters Foundation|publisher=|accessdate=17 June 2015}}</ref>
====Нигер====
У октобру 2006. [[Нигер]] је објавио да ће депортовати у Чад "[[Дифа Арапе]]", [[Арапе]] који живе у Дифа региону у источном Нигеру.<ref>{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/africa/6087048.stm|title=BBC NEWS - Africa - Niger starts mass Arab expulsions|publisher=|accessdate=17 June 2015}}</ref> Њихова популација бројала их је око 150,000.<ref>{{cite web|url=http://www.alertnet.org/thenews/newsdesk/L25138454.htm|title=Thomson Reuters Foundation|author=Thomson Reuters Foundation|publisher=|accessdate=17 June 2015}}</ref> Док је влада опкољавала Арапе у припреми за депортацију, две девојке су умрле, наводно након бежања од владиних снага, а три жене су претрпеле побачај.Нигерска влада је на крају суспендовала своју контроверзну одлуку о депортовању Арапа.<ref>{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/africa/6081416.stm|title=BBC NEWS - Africa - Niger's Arabs to fight expulsion|publisher=|accessdate=17 June 2015}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.unhcr.org/cgi-bin/texis/vtx/refworld/rwmain?docid=469638881e|title=Refworld - The Leader in Refugee Decision Support|author=United Nations High Commissioner for Refugees|work=Refworld|accessdate=17 June 2015}}</ref>
==== Јужна Африка ====
{{Главни чланак|Ксенофобија у Јужној Африци}}
[[File: DurbanSign1989.jpg|thumb|150px|Sign reserving a [[Natal Province|Natal]] beach "for the sole use of members of the white race group", in English, [[Afrikaans]], and [[Zulu language|Zulu]] ([[Durban]], 1989).]]
Ксенофобија је у Јужној Африци присутна и у [[апартхејд]] као и у [[Историји Јужне Африке (1994-данас) | пост-апартхејд]] ери. Непријатељство између [[Британаца|Британаца]] и [[Бураца]] које је погоршао [[Други Бурски рат]] довело је до побуне од стране сиромашних Африканера који су опљачкали продавнице у британском власништву.<ref>{{cite book | url=https://books.google.co.ke/books?id=blgjhkGD0vgC | title=The Afrikaners: Biography of a People | publisher=C. Hurst & Co. Publishers | author=Giliomee, Hermann | year=2003 | pages=383 | isbn=9781850657149}}</ref> Јужна Африка је такође донела бројне акте који су имали за циљ да држе подаље Индијанце, као што је Закон о прописима о имигрантима из 1913. године, којим је предвиђено искључивање "непожељних" група људи који су подразумевали њих. Ово је ефективно зауставило индијску имиграцију. Општински одред из 1924. године имао је намеру да "ускрати Индијанцима општинску франшизу."<ref>{{cite web | url=http://www.sahistory.org.za/politics-and-society/anti-indian-legislation-1800s-1959 | title=Anti-Indian Legislation 1800s - 1959 | work=South African History Online | accessdate=27 June 2016}}</ref>
Током 1994. и 1995. године, банде наоружаних младих уништиле су домове страних држављана који живе у [[Јоханесбургу]], захтевајући на томе да полиција ради на њиховом повратку у своје земље.<ref name="auto1">{{cite web | url=http://www.sahistory.org.za/article/xenophobic-violence-democratic-south-africa | title=Xenophobic violence in democratic South Africa | work=South Africa History Online | accessdate=29 June 2016}}</ref>
Током 2008. године у Јоханесбургу се десио широко документован број ксенофобичних напада.<ref>{{cite news | url=https://www.nytimes.com/2008/05/20/world/africa/20safrica.html?_r=0 | title=South Afrians Take Out Rage on Immigrants | work=The New York Times | date=20 May 2008 | accessdate=29 June 2016}}</ref><ref>{{cite news | url=https://www.theguardian.com/world/2008/may/20/zimbabwe.southafrica | title=Thousands seek sanctuary as South Africans turn on refugees | work=The Guardian | date=20 May 2008 | accessdate=29 June 2016}}</ref><ref>{{cite news | url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/africa/7407914.stm | title=Thousands flee S Africa attacks | work=BBC NEWS | date=19 May 2008 | accessdate=29 June 2016}}</ref> Процењује се да је десетине хиљада миграната расељено; имовина, бизниси и домови били су нашироко опљачкани.<ref>{{cite news | url=http://www.dailymaverick.co.za/article/2013-05-28-analysis-the-ugly-truth-behind-sas-xenophobic-violence/ | title=Analysis: The ugly truth behind SA’s xenophobic violence | work=Daily Maverick | date=28 May 2013 | accessdate=29 June 2016}}</ref> Број жртава након напада био је 56.<ref name="auto1"/>
У 2015. години, у Јужној Африци се десио још један широко документован серијал ксенофобичних напада, углавном против миграната [[Зимбабвеа]].<ref name="auto2">{{cite news | url=http://www.chronicle.co.zw/xenophobia-death-toll-climbs-to-7/ | title=Xenophobia death toll climbs to 7 | work=The Chronicle | date=20 April 2015 | accessdate=30 June 2016 | author=Kazunga, Oliver}}</ref> Ово је пратило примедбе [[Зулу људи | Зулу]] Краљ [[Goodwill Zwelithini kaBhekuzulu]] наводећи да мигранти треба "спакују своје ствари и оду ".<ref name="auto1"/><ref>{{cite news | url=http://www.aljazeera.com/news/2015/04/deaths-south-africa-mobs-target-foreigners-150415063058933.html | title=Deaths in South Africa as mobs target foreigners | work=Al Jazeera | date=15 April 2015 | accessdate=30 June 2016}}</ref> As of 20 April 2015, 7 people had died and more than 2000 foreigners had been displaced.<ref name="auto2"/>
====Судан====
{{Главно|Расизам у Судану}}
{{Види још|Рат у Дарфуру|Јужни Судан|Ропство у Судану}}
У [[Судану]], [[црни људи | црни]] афрички заробљеници у грађанском рату често су [[ропство у савременој Африци | заробљеници]], а женске затворенице су често сексуално злостављане,<ref>{{cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/news/main.jhtml?xml=/news/2004/05/30/wdarf30.xml&sSheet=/news/2004/05/30/ixworld.html|title=News|work=Telegraph.co.uk|accessdate=17 June 2015}}</ref> од стране њихових [[арапских]] заробљеника тврдећи да им Исламски закон даје за то дозволу.<ref>[http://www.brandeis.edu/projects/fse/Pages/islamandslavery.html Islam and Slavery<!-- Bot generated title -->] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20071012161707/http://www.brandeis.edu/projects/fse/Pages/islamandslavery.html |date=2007-10-12 }}</ref> Према вестима [[CBS News]], робови су продавани за 50 долара по особи.<ref>[http://www.cbsnews.com/stories/1999/01/25/world/main29927.shtml Curse Of Slavery Haunts Sudan] CBS News. January 25, 1998</ref> У септембру 2000. године, [[U.S. State Department]] наводи да су "подршка ропства суданске владе и његова континуирана војна акција која је резултирала бројним смртним случајевима делимично произашли из верских уверења жртава."<ref>[http://archives.cnn.com/2000/US/09/05/state.dept.religion/index.html U.S. State Department report says 'religious intolerance remains far too common' around world. September 6, 2000] CNN US News</ref> Јок Мадут Јок, професор историје на [[Лојола Маримоунт Универзитету]], наводи да су отмице жена и деце на југу [[ропство]] у сваком контексту. Влада Судана инсистира на томе да читава ствар није ништа више од традиционалног племенског [[сукоба]] над ресурсима.<ref>Jok Madut Jok (2001), p.3</ref>
====Уганда====
Бивше британске колоније у [[супсахарској Африци]] имају много грађана [[јужноазијског]] порекла. Довело их је [[Британско царство]] из [[Британске Индије]] да раде клерички рад у империјалној служби.<ref name="Amin-Indophobia">General Amin and the Indian Exodus from Uganda
Hasu H. Patel, ''Issue: A Journal of Opinion'', Vol. 2, No. 4 (Winter, 1972), pp. 12-22 {{doi|10.2307/1166488}}</ref> The most prominent case of anti-Indian racism was the [[ethnic cleansing]] of the Indian (called Asian) minority in [[Uganda]] by strongman [[dictator]] and [[human rights]] violator [[Idi Amin]].<ref name="Amin-Indophobia"/>
====Зимбабве====
{{главно|Расизам у Зимбабвеу}}
[[Расна дискриминација]] се догодила против заједница [[Бели људи у Зимбабвеу|Белих људи у Зимбабвеу]].<ref>{{cite web|url=http://www.timeslive.co.za/ilive/2012/02/28/zimbabwe-has-its-racists-too-ilive |title=Zimbabwe has its racists too: iLIVE |publisher=Times LIVE |date=2012-02-28 |accessdate=2012-07-31}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/comment/4264747/We-will-not-tolerate-racism-except-in-Zimbabwe.html |title=We will not tolerate racism, except in Zimbabwe |publisher=Telegraph |date= 2001-08-12|accessdate=2012-07-31 |location=London}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.newzimbabwe.com/showbiz-5525-Beauty%20queen%20tells%20of%20racist%20abuse/showbiz.aspx |title=Beauty queen tells of racist abuse |publisher=Newzimbabwe.com |date=2010-03-17 |accessdate=2012-07-31}}</ref Влада их је силом избацила са њихових фарми и тиме извршила њихово етничко чишћење.<ref>{{cite news |author=Jeff Koinange |url=http://articles.cnn.com/2005-03-30/world/zimbabwe.farmers_1_white-owned-farms-white-farmers-thousands-of-black-laborers?_s=PM:WORLD |title=Tale of two farms in Zimbabwe - CNN |publisher=Articles.cnn.com |date=2005-03-30 |accessdate=2012-07-31 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120713074809/http://articles.cnn.com/2005-03-30/world/zimbabwe.farmers_1_white-owned-farms-white-farmers-thousands-of-black-laborers?_s=PM:WORLD |archivedate=2012-07-13 |df= }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.goldcoast.com.au/article/2008/12/31/35715_editorial-news.html |title=Zimbabwe champions new racism Editorial News | goldcoast.com.au | Gold Coast, Queensland, Australia |publisher=goldcoast.com.au |date=2008-12-31 |accessdate=2012-07-31}}</ref>
===Океанија===
====Аустралија====
{{главно|Расизам у Аустралији}}
[[File:1910 White Australia badge.png|thumb|150px|This badge from 1910 was produced by the [[Australian Natives' Association]], comprising Australian-born [[White people|whites]].<ref>{{cite web|url=http://monumentaustralia.org.au/themes/culture/social/display/31785-australian-natives-association-centenary|title=Australian Natives Association Centenary - Monument Australia|first=UBC Web|last=Design|website=monumentaustralia.org.au|accessdate=22 October 2017}}</ref><ref>See [http://museumvictoria.com.au/learning-federation/white-australia/medal---australia-for-australians/ Museum Victoria description] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160105150237/http://museumvictoria.com.au/learning-federation/white-australia/medal---australia-for-australians/ |date=5 January 2016 }}</ref>]]
[[[Закон о имиграционом ограничењу 1901.]] ([[Политика беле Аустралије]]) ефикасно је забранио људима неевропског порекла [[имиграција у Аустралија | имиграцију у Аустралију]]. Никада није постојала никаква специфична политика названа као таква, али је тај појам касније измишљен, не би ли се сакупила збирка закона заснованих на искључивању људи из [[Азије]] (посебно [[Кине]]) и [[пацифичких острва]] (посебно Меланезије)) од имиграције у Аустралију.<ref>{{cite book | author=[[Wendy Lewis]], Simon Balderstone and John Bowan | title=Events That Shaped Australia | page=102 | publisher=New Holland | year=2006 | isbn=978-1-74110-492-9}}</ref> The [[Menzies Government (1949–1966)|Menzies]] and [[Holt Government]]s effectively dismantled the policies between 1949 and 1966 and the [[Whitlam Government]] passed laws to ensure that [[Race (human classification)|race]] would be totally disregarded as a component for immigration to Australia in 1973.<ref name="immi.gov.au">{{cite web|url=http://www.border.gov.au/about/corporate/information/fact-sheets/08abolition|title=Fact Sheet – Abolition of the 'White Australia' Policy|publisher=Commonwealth of Australia, National Communications Branch, Department of Immigration and Citizenship|work=Australian Immigration|accessdate=27 March 2013}}</ref>
[[Кронула нереди 2005]] су били низ нереда и избијања насиља [моб насиља] у јужном предграђу [[Сиднеја]] [[Кронуле]], који су резултат напрезања односа између [Англо-Келтских Аустралијанаца | Англо-Келта]] и (претежно [[муслимана]]) [[либанских Аустралијанаца]]. [[Путна упозорења]] за Аустралију издале су неке земље, али су касније уклоњене.<ref>{{Cite book|title=Gender, Race and National Identity: Nations of Flesh and Blood|last=Hogan|first=Jackie|publisher=Routledge|year=2008|isbn=9781134174065|location=|pages=152–153}}</ref> Децембра 2005. године, избила је борба између групе [[Surf Life Saving Club|volunteer surf lifesaver]] и либанске омладине. Ови инциденти се сматрају кључним фактором у сукобу [[злочина мржње | расно мотивисаног]] наредног викенда.<ref name=hazard>{{cite web|url=http://www.abc.net.au/mediawatch/transcripts/ep38cronulla1.pdf|title=Strike Force Neil, Cronulla Riots, Review of the Police Response Media Component Volume 1 of 4|accessdate=3 October 2012|format=PDF-19.4 Mb}}</ref> Violence spread to other southern suburbs of Sydney, where more assaults occurred, including two stabbings and attacks on ambulances and police officers.<ref name="4corners">{{cite episode|title=Riot and Revenge|date=13 March 2006|credits=[[Liz Jackson]] (presenter)|transcript=Transcript|transcripturl=http://www.abc.net.au/4corners/content/2006/s1590953.htm|url=http://www.abc.net.au/4corners/content/2006/s1590953.htm|series=Four Corners|serieslink=Four Corners (Australian TV program)|network=[[Australian Broadcasting Corporation|ABC]]|season=2006|accessdate=25 December 2009|archiveurl=https://web.archive.org/web/20100102055516/http://www.abc.net.au/4corners/content/2006/s1588360.htm|archivedate=2 January 2010|deadurl=no}}</ref>
Индијски студенти су 30. маја 2009. године протестовали против онога за шта су сматрали да представља расистички напад, блокирајући улице у централном [[Мелбурну, Викторији | Мелбурн]]. Хиљаде студената окупило се испред [[Краљевске болнице у Мелбурну]] где је једна од жртава примљена.<ref>{{cite web|url=https://timesofindia.indiatimes.com/world/indians-abroad/18-Indians-detained-for-breaching-Australia-peace-rally/articleshow/4602328.cms|title=18 Indians detained for breaching Australia peace rally|work=Times of India|date=June 1, 2009}}</ref> У светлу овог догађаја, аустралијска влада је створила [[Хелплајн]] за индијске ученике, не би ли пријавили такве инциденте.<ref>[http://www.theage.com.au/national/helpline-thrown-to-indian-students-20090511-b0mt.html?page=-1 Helpline Thrown to Indian Students]: The Age</ref> Високи комесар за људска права [[Нави Пилај]] [[Уједињене нације]] назвао је ове нападе "узнемиравајућим" и позвао Аустралију да спроводи даљу истрагу.<ref>{{cite web|url=http://www.dnaindia.com/world/report_un-asks-australia-to-investigate-root-cause-of-attacks-on-indian_1355539|title=UN asks Australia to investigate 'root cause' of attacks on Indian|work=dna|accessdate=24 January 2015}}</ref>
====Фиџи====
На острву [[Фиџи]] постоји тензија између великог броја (38%) хинду Индијаца [[Индијанци на Фиџију|Индо-Фиџијана]], који су потомци уговорних радника, доведени на Фиџи са севера [[Индије]] током британске колонијалне владавине и већински (54%) локалне [[хришћанске]] [[Фиџи]] популације који су етнички [[Меланежани]].
==Види још==<!-- PLEASE RESPECT ALPHABETICAL ORDER -->
{{columns-list|2|
* [[Afrophobia]]
* [[Chauvinism]]
* [[Ethnocentrism]]
* [[Environmental racism]]
* [[European Commission against Racism and Intolerance]]
* [[List of anti-cultural, anti-national, and anti-ethnic terms]]
* [[List of phobias]]
* [[Nativism (politics)]]
* [[Oikophobia]]
* [[Opposition to immigration]]
* [[Racism]]
* [[Stranger danger]]
* [[Überfremdung]]
* [[Xenocentrism]]
* [[Xenophilia]]
* [[Xenophobia in South Africa]]
}}
==Референце==
{{Reflist|30em}}
| |||