Ксенофобија — разлика између измена

==== Обала Слоноваче ====

У протеклих неколико година, [[Обала Слоноваче]] доживела је поновно рађање мржње и етничке нетолеранције у склопу етничких племена. Поред бројних жртава међу различитим племенима северног и јужног региона земље које су погинуле у текућем сукобу, [[Бели људи|белци]] странци пребивајући или посећујући Обалу Слоноваче такође су били подвргнути насилним нападима. Према извештају Хјуман Рајтс Воча, влада Обале Слоноваче је крива за ширење етничке мржње у име властитих политичких циљева.<ref>[news.bbc.co.uk/1/hi/world/Africa/1932930.stm Ivory Coast "fanning ethnic hatred"]</ref>

2004. године, [[Панафрички конгрес Младих и Патриота|Млади Патриоти]], снажна националистичка организација из Абиџана, покренута од стране државних медија, опљачкала је тековине страних држављана у [[Абиџан|Абиџану]]у. Позиви за насиље над белцима и не-Иворијанцима емитовани су на националном радију и телевизији након што су млади патриоти преузели контролу над својим канцеларијама. Станице су пратиле силовања, премлаћивања и убиства лица европског и либанског порекла. Хиљаде исељеника и белих или етничких либанских становника Обале Слоноваче напустило је земљу. Напади су изазвали међународну осуду.<ref>{{cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/news/main.jhtml?xml=/news/2004/11/19/wapp19wapp. 19.xml&sSheet=/news/2004/11/19/ixnewstop.html|title = News|work=Telegraph.co.uk|accessdate=17 June 2015}}</ref><ref>[http://www.abc.net.au/news/newsitems/200411/s1242699.htm Europeans flee Ivory Coast violence. 13 November 2004. ABC News Online]</ref>

==== Мауританија ====

[[Ропство у Мауританији]] и даље је присутно упркос његовом укидању 1980. године и углавном највише утицаја има на потомке црних Африканаца одвођених у [[ропство]] који сада живе у [[Мауританија|Мауританији]] као "црни [[Мавари]]" или ''[[харатини]]'' и који још увек делимично служе "белим Маварима", или ''бидханима'', као робови. Практиковање ропства најдоминантније је у Мауританији међу вишом традиционалном класом код Мавара. Већ вековима '' харатинска '' нижа класа, мислећи се углавном на сиромашне црне Африканце који живе у руралним подручјима, сматра се природним робовима ових Мавара. Друштвени ставови су се кориговали код већине урбаних Мавара, али у руралним подручјима заостаје древна подела.<ref>{{cite web|url=http://www.alertnet.org/thenews/newsdesk/L18334379.htm|title = Thomson Reuters Foundation|authorlast=Foundation|first=Thomson Reuters Foundation|publisher=|accessdate=17 June 2015}}</ref>

==== Нигер ====

У октобру 2006. [[Нигер]] је објавио да ће депортовати у Чад "[[Дифа Арапи|Дифа Арапе]]", [[Арапи|Арапе]] који живе у Дифа региону у источном Нигеру.<ref>{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/africa/6087048.stm|title = BBC NEWS - Africa - Niger starts mass Arab expulsions|publisher=|accessdate=17 June 2015}}</ref> Њихова популација бројала их је око 150,.000.<ref>{{cite web|url=http://www.alertnet.org/thenews/newsdesk/L25138454.htm|title = Thomson Reuters Foundation|authorlast=Foundation|first=Thomson Reuters Foundation|publisher=|accessdate=17 June 2015}}</ref> Док је влада опкољавала Арапе у припреми за депортацију, две девојке су умрле, наводно након бежања од владиних снага, а три жене су претрпеле побачај. Нигерска влада је на крају суспендовала своју контроверзну одлуку о депортовању Арапа.<ref>{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/africa/6081416.stm|title = BBC NEWS - Africa - Niger's Arabs to fight expulsion|publisher=|accessdate=17 June 2015}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.unhcr.org/cgi-bin/texis/vtx/refworld/rwmain?docid=469638881e|title = Refworld - The Leader in Refugee Decision Support|author=United Nations High Commissioner for Refugees|work=Refworld|accessdate=17 June 2015}}</ref>

[[FileДатотека: DurbanSign1989.jpg|thumb|150px|Sign reserving a [[Natal Province|Natal]] beach "for the sole use of members of the white race group", in English, [[Afrikaans]], and [[Zulu language|Zulu]] ([[Durban]], 1989).]]

Ксенофобија је у Јужној Африци присутна и у [[апартхејд]] као и у [[Историја Јужне Африке (1994-данас) | пост-апартхејд]] ери. Непријатељство између [[Британци|Британаца]] и [[Бурци|Бураца]] које је погоршао [[Бурски рат|Други Бурски рат]] довело је до побуне од стране сиромашних Африканера који су опљачкали продавнице у британском власништву.<ref>{{citeCite book | url=https://books.google.co.ke/books?id=blgjhkGD0vgC | title = The Afrikaners: Biography of a People | publisher=C. Hurst & Co. Publishers | authorlast=Giliomee, |first=Hermann | year=2003| | isbn=9781850657149|pages=383 | isbnpages=9781850657149383}}</ref> Јужна Африка је такође донела бројне акте који су имали за циљ да држе подаље Индијанце, као што је Закон о прописима о имигрантима из 1913. године, којим је предвиђено искључивање "непожељних" група људи који су подразумевали њих. Ово је ефективно зауставило индијску имиграцију. Општински одред из 1924. године имао је намеру да "ускрати Индијанцима општинску франшизу."<ref>{{cite web | url=http://www.sahistory.org.za/politics-and-society/anti-indian-legislation-1800s-1959 | title = Anti-Indian Legislation 1800s - 1959 | work=South African History Online | accessdate=27 June 2016}}</ref>

Током 1994. и 1995. године, банде наоружаних младих уништиле су домове страних држављана који живе у [[Јоханесбург|Јоханесбургу]]у, захтевајући на томе да полиција ради на њиховом повратку у своје земље.<ref name="auto1">{{cite web | url=http://www.sahistory.org.za/article/xenophobic-violence-democratic-south-africa | title = Xenophobic violence in democratic South Africa | work=South Africa History Online | accessdate=29 June 2016}}</ref>

Током 2008. године у Јоханесбургу се десио широко документован број ксенофобичних напада.<ref>{{cite news | url=https://www.nytimes.com/2008/05/20/world/africa/20safrica.html?_r=0 | title = South Afrians Take Out Rage on Immigrants | work=The New York Times | date=20 May 2008 | accessdate=29 June 2016}}</ref><ref>{{cite news | url=https://www.theguardian.com/world/2008/may/20/zimbabwe.southafrica | title = Thousands seek sanctuary as South Africans turn on refugees | work=The Guardian | date=20 May 2008 | accessdate=29 June 2016}}</ref><ref>{{cite news | url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/africa/7407914.stm | title = Thousands flee S Africa attacks | work=BBC NEWS | date=19 May 2008 | accessdate=29 June 2016}}</ref> Процењује се да је десетине хиљада миграната расељено; имовина, бизниси и домови били су нашироко опљачкани.<ref>{{cite news | url=http://www.dailymaverick.co.za/article/2013-05-28-analysis-the-ugly-truth-behind-sas-xenophobic-violence/ | title = Analysis: The ugly truth behind SA’s xenophobic violence | work=Daily Maverick | date=28 May 2013 | accessdate=29 June 2016}}</ref> Број жртава након напада био је 56.<ref name="auto1"/>

У 2015. години, у Јужној Африци се десио још један широко документован серијал ксенофобичних напада, углавном против миграната [[Зимбабве|Зимбабвеа]]а.<ref name="auto2">{{cite news | url=http://www.chronicle.co.zw/xenophobia-death-toll-climbs-to-7/ | title = Xenophobia death toll climbs to 7 | work=The Chronicle | date=20 April 2015 | accessdate=30 June 2016 | author=Kazunga, Oliver}}</ref> Ово је пратило примедбе [[Зулу | Зулу]] краља [[Goodwill Zwelithini kaBhekuzulu]] наводећи да мигранти треба "спакују своје ствари и оду ".<ref name="auto1"/><ref>{{cite news | url=http://www.aljazeera.com/news/2015/04/deaths-south-africa-mobs-target-foreigners-150415063058933.html | title = Deaths in South Africa as mobs target foreigners | work=Al Jazeera | date=15 April 2015 | accessdate=30 June 2016}}</ref> Од априла, 2015. године, седморо људи је погинуло и више од 2000 странаца је расељено.<ref name="auto2"/>

==== Судан ====

У [[Судан|Судану]]у, [[црнци | црни]] афрички заробљеници у грађанском рату често су [[ропство у савременој Африци | заробљеници]], а женске затворенице су често сексуално злостављане,<ref>{{cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/news/main.jhtml?xml=/news/2004/05/30/wdarf30.xml&sSheet=/news/2004/05/30/ixworld.html|title = News|work=Telegraph.co.uk|accessdate=17 June 2015}}</ref> од стране њихових [[Арапи|арапских]] заробљеника тврдећи да им Исламски закон даје за то дозволу.<ref>[http://www.brandeis.edu/projects/fse/Pages/islamandslavery.html Islam and Slavery<!-- Bot generated title -->] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20071012161707/http://www.brandeis.edu/projects/fse/Pages/islamandslavery.html |date=2007-10-12 }}</ref> Према [[Си-Би-Ес вестима]], робови су продавани за 50 долара по особи.<ref>[http://www.cbsnews.com/stories/1999/01/25/world/main29927.shtml Curse Of Slavery Haunts Sudan] CBS News. January 25, 1998</ref> У септембру 2000. године, [[Државни секретаријат САД]]-а наводи да су "подршка ропства суданске владе и његова континуирана војна акција која је резултирала бројним смртним случајевима делимично произашли из верских уверења жртава."<ref>[http://archives.cnn.com/2000/US/09/05/state.dept.religion/index.html U.S. State Department report says 'religious intolerance remains far too common' around world. September 6, 2000] CNN US News</ref> Јок Мадут Јок, професор историје на [[Лојола Маримоунт Универзитету]], наводи да су отмице жена и деце на југу [[ропство]] у сваком контексту. Влада Судана инсистира на томе да читава ствар није ништа више од традиционалног племенског [[сукоб|сукоба]]а над ресурсима.<ref>Jok Madut Jok (2001), ppp. 3</ref>

==== Уганда ====

Hasu H. Patel, ''Issue: A Journal of Opinion'', Vol. 2, No. 4 (Winter,) (1972),. ppстр. 12.-22 {{doi|10.2307/1166488}}</ref> Најистакнутији случај анти-индијског расизма био је [[етничко чишћење]] индијске (тзв. азијске) мањине у [[Уганда|Уганди]] од стране утицајног [[диктатор|диктатора]]а и нарушилаца [[људска права|људских права]] [[Иди Амин|Идија Амина]].<ref name="Amin-Indophobia"/>

==== Зимбабве ====

[[Расизам|Расна дискриминација]] се догодила против заједница [[Бели људи у Зимбабвеу|Белих људи у Зимбабвеу]].<ref>{{cite web|url=http://www.timeslive.co.za/ilive/2012/02/28/zimbabwe-has-its-racists-too-ilive |title = Zimbabwe has its racists too: iLIVE |publisher=Times LIVE |date=2012-02-28 |accessdate=2012-07-31}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/comment/4264747/We-will-not-tolerate-racism-except-in-Zimbabwe.html |title = We will not tolerate racism, except in Zimbabwe |publisher=Telegraph |date= 2001-08-12|accessdate=2012-07-31 |location=London}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.newzimbabwe.com/showbiz-5525-Beauty%20queen%20tells%20of%20racist%20abuse/showbiz.aspx |title = Beauty queen tells of racist abuse |publisher=Newzimbabwe.com |date=2010-03-17 |accessdate=2012-07-31}}</ref Влада их је силом избацила са њихових фарми и тиме извршила њихово етничко чишћење.<ref>{{cite news |authorlast=Jeff Koinange |first=Jeff|url=http://articles.cnn.com/2005-03-30/world/zimbabwe.farmers_1_white-owned-farms-white-farmers-thousands-of-black-laborers?_s=PM:WORLD |title = Tale of two farms in Zimbabwe - CNN |publisher=Articles.cnn.com |date=2005-03-30 |accessdate=2012-07-31 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120713074809/http://articles.cnn.com/2005-03-30/world/zimbabwe.farmers_1_white-owned-farms-white-farmers-thousands-of-black-laborers?_s=PM:WORLD |archivedate=2012-07-13 |df= }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.goldcoast.com.au/article/2008/12/31/35715_editorial-news.html |title = Zimbabwe champions new racism Editorial News &#124; goldcoast.com.au &#124; Gold Coast, Queensland, Australia |publisher=goldcoast.com.au |date=2008-12-31 |accessdate=2012-07-31}}</ref>

=== Океанија ===

==== Аустралија ====

[[FileДатотека:1910 White Australia badge.png|thumb|150px|This badge from 1910 was produced by the [[Australian Natives' Association]], comprising Australian-born [[White people|whites]].<ref>{{cite web|url=http://monumentaustralia.org.au/themes/culture/social/display/31785-australian-natives-association-centenary|title = Australian Natives Association Centenary - Monument Australia|first=UBC Web|last=Design|website=monumentaustralia.org.au|accessdate=22 October 2017}}</ref><ref>See [http://museumvictoria.com.au/learning-federation/white-australia/medal---australia-for-australians/ Museum Victoria description] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160105150237/http://museumvictoria.com.au/learning-federation/white-australia/medal---australia-for-australians/ |date=5 January 2016 }}</ref>]]

[[Закон о имиграционом ограничењу 1901.]] ([[Политика беле Аустралије]]) искључиво је забранио људима неевропског порекла [[имиграција у Аустралију | имиграцију у Аустралију]]. Никада није постојала никаква специфична политика названа као таква, али је тај појам касније измишљен, не би ли се сакупила збирка закона заснованих на искључивању људи из [[Азије]] (посебно [[Кине]]) и [[пацифичка острва|пацифичких острва]] (поготово Меланезије) од имиграције у Аустралију.<ref>{{cite book | authorlast=Lewis|first=Wendy|authorlink=[[Wendy Lewis]], Simon Balderstone and John Bowan | title = Events That Shaped Australia | page=102 | publisher=New Holland | year=2006 | |isbn=978-1-74110-492-9|pages=|pages=102}}</ref> [[The Menzies Government (1949-1966) | Мензисова]] и [[Холтова Влада]] су ефикасно укинуле политику између 1949. и 1966. године, а [[Витламова Влада]] донела је законе како би се осигурало да [[раса (људска класификација)|раса]] постане потпуно ирелевантна компонента за имиграцију у Аустралију, 1973. године.<ref name="immi.gov.au">{{cite web|url=http://www.border.gov.au/about/corporate/information/fact-sheets/08abolition|title = Fact Sheet – Abolition of the 'White Australia' Policy|publisher=Commonwealth of Australia, National Communications Branch, Department of Immigration and Citizenship|work=Australian Immigration|accessdate=27 March 2013}}</ref>

[[Кронула нереди 2005]] су били низ нереда и избијања [[моб насиље|моб насиља]] у јужном предграђу [[Сиднеј|Сиднеја]]а - [[Кронула|Кронуле]], који су резултат напрезања односа између [[Англо-Келтски Аустралијанци | Англо-Келта]] и [[либански Аустралијанци|либанских Аустралијанаца]] (који су претежно [[муслиман|муслимани]]и). [[Путно упозорење|Путна упозорења]] за Аустралију издале су неке земље, али су касније уклоњене.<ref>{{Cite bookharvnb|title=Gender, Race and National Identity: Nations of Flesh and Blood|last=Hogan|first=Jackie|publisher=Routledge|year=2008|isbn=9781134174065|location=|pagespp=152–153}}</ref> Децембра 2005. године, избила је борба између [[Сурферског клуба спасилаца|сурферских волонтерских спасиолаца]] и либанске омладине. Ови инциденти се сматрају кључним фактором у [[расизам | расно мотивисаном]] сукобу наредног викенда.<ref name=hazard>{{cite web|url=http://www.abc.net.au/mediawatch/transcripts/ep38cronulla1.pdf|title = Strike Force Neil, Cronulla Riots, Review of the Police Response Media Component Volume 1 of 4|accessdate=3 October 2012|format=PDF-19.4 Mb}}</ref> Насиље се проширио и у друга јужна предграђа Сиднеја, где је дошло до више напада, укључујући два убода и напада на Хитну помоћ и полицију.<ref name="4corners">{{cite episode|title = Riot and Revenge|date=13 March 2006|credits=[[Liz Jackson]] (presenter)|transcript=Transcript|transcripturl=http://www.abc.net.au/4corners/content/2006/s1590953.htm|url=http://www.abc.net.au/4corners/content/2006/s1590953.htm|series=Four Corners|serieslink=Four Corners (Australian TV program)|network=[[Australian Broadcasting Corporation|ABC]]|season=2006|accessdate=25 December 2009|archiveurl=https://web.archive.org/web/20100102055516/http://www.abc.net.au/4corners/content/2006/s1588360.htm|archivedate=2 January 2010|deadurl=no}}</ref>

Индијски студенти су 30. маја 2009. године протестовали против онога за шта су сматрали да представља расистички напад, блокирајући улице у централном [[Мелбурн | Мелбурну]]у. Хиљаде студената окупило се испред [[Краљевска болница у Мелбурну|Краљевске болнице у Мелбурну]] где је једна од жртава примљена.<ref>{{cite web|url=https://timesofindia.indiatimes.com/world/indians-abroad/18-Indians-detained-for-breaching-Australia-peace-rally/articleshow/4602328.cms|title = 18 Indians detained for breaching Australia peace rally|work=Times of India|date=June 1, 2009}}</ref> У светлу овог догађаја, аустралијска влада је створила [[Helpline|Хелплајн]] за индијске ученике, не би ли пријавили такве инциденте.<ref>[http://www.theage.com.au/national/helpline-thrown-to-indian-students-20090511-b0mt.html?page=-1 Helpline Thrown to Indian Students]: The Age</ref> Висока комесарка за људска права [[Navi Pillay|Нави Пилај]] из [[Уједињене нације|Уједињених нација]] назвала је ове нападе "узнемиравајућим" и позвала Аустралију да спроводи даљу истрагу.<ref>{{cite web|url=http://www.dnaindia.com/world/report_un-asks-australia-to-investigate-root-cause-of-attacks-on-indian_1355539|title = UN asks Australia to investigate 'root cause' of attacks on Indian|work=dna|accessdate=24 January 2015}}</ref>

==== Фиџи ====

На острву [[Фиџи|Фиџи]] постоји тензија између великог броја (38%) хинду Индијаца [[Индијанци на Фиџију|Индо-Фиџијана]], који су потомци уговорних радника, доведени на Фиџи са севера [[Индија|Индије]] током британске колонијалне владавине и већински (54%) локалне [[хришћани|хришћанске]] [[Фиџи|Фиџи]] популације који су етнички [[Меланезија|Меланежани]].

== Референце ==

{{Reflistreflist|30em}}