Мајданпек — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 32:
Мезолитски археолошки локалитет [[Власац]], који припада култури Лепенског вира и датира се у 7. миленијум п. н. е., налази се три километра низводно од Лепенског вира. Власац је откривен касније, а сматра се старијим од локалитета Лепенски вир. У културном слоју истражени су остаци станишта (47 објекта), 87 гробова, као и више од 35.000 предмета.<ref>[https://www.academia.edu/219278/Dating_burial_practices_and_architecture_at_Lepenski_Vir The Iron Gates in prehistory: New perspectives], ur. Clive Bonsall, Vasile Boroneant i Ivana Radovanović, BAR International series 1983, 2008.</ref>
 
Недалеко од Мајданпека код [[рудна Глава|истоименог села]] налази се [[Рудна Глава (археолошки локалитет)|раноРудна енеолитски рудник „Рудна Глава“Глава]] (5000.археолошко годинаје пне.)налазиште којиу представљаблизини археолошки[[Рудна локалитетГлава|истоименог насела]] коменедалеко суод пронађениМајданпека, остациу пећизалеђу игорњег радионицадела заЂердапске прерадуклисуре. бакраЛокалитет чимеприпада се[[Винчанска сврставакултура|Винчанској укултури]] једани одпредставља најстаријихсредиште праисторијскихједног рудникаод металанајранијих ирудника припадабакра прелазном периоду из каменог у металнона добаБалкану.<ref>[http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:519812-U-Srbiji-vadjena-prva-ruda-na-svetu ''У Србији вађена прва руда на свету''], В. новости, Борис Субашић, новембра 2014.</ref><ref>[http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/913468/%D0%95%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%B7%D0%B0+%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B5+.html ''Енциклопедија за радознале''], РТС, 2011</ref><ref>[http://www.spomenici.heritage.gov.rs/cir/nkd/pregled/rudna_glava Споменици културе]</ref> (<ref>[http://geoliss.mre.gov.rs/?lang=sr&page=galerija&dir=galerija/slike/13.%20Geonasledxe/Rudna%20Glava Галерија слика локалитета Рудна Глава])</ref> УлазниРудна деоГлава упростире оближњојсе са обе стране Шашке реке, а рудници из [[Рајкова пећинаЕнеолит|Рајковојраног пећиниенеолита]] био(5000. јегодина настањенп. н. е.) откривени су у праисторијикопу омодерног чемурудника. сведочиВађене каменису чекићруде [[малахит]] и [[азурит]], којикоје се чуватопе уна археолошкој700 збирци°C Музејаи из којих се добија бакар, а у Мајданпеку.(Види30-ак још:[http://wwwрударских окана постојао је знатан број платформи, тј.toom.rs/uploads/images/turisticka_karta_2.jpg туристичкајама картау општинеоблику левка. Мајданпек])
 
Улазни део у оближњој [[Рајкова пећина|Рајковој пећини]] био је настањен у праисторији о чему сведочи камени чекић који се чува у археолошкој збирци Музеја у Мајданпеку.(Види још:[http://www.toom.rs/uploads/images/turisticka_karta_2.jpg туристичка карта општине Мајданпек])
 
У 2. миленијуму п.н.е, на Балкан и у ове крајеве се досељавају [[Индоевропљани]]. Међу којима се у почетку истичу [[Античка Грчка|Стари Грци]], у доба од 13. до 12. века п.н.е. када [[Аргонаути]] крећу у потрагу за [[Златно руно|златним руном]]. Присуство Старих Грка у ове крајеве везан је за сам назив реке Пек, који је грчког порекла, и потиче од облика ''pékos'' са значењем „овчије руно“, које су ови стари народи полагали у корито реке ради испирања злата.<ref>П. Ес Дурлић, Мајданпечка црква</ref> (Видео:[http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/930238/%D0%95%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%B7%D0%B0+%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B5+.html Испирачи злата са Пека – РТС Енциклопедија за радознале 2011][http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/1133408/%D0%95%D0%BD%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%B7%D0%B0+%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B5.html Испирачи злата са Пека – РТС Енциклопедија за радознале 2012]) Простор источно од Велике Мораве, у предримско доба према античким писцима био је слабо насељен. Из тог доба једно од ретких племена која се помињу су [[Трачани]] међу којима су се свакако највише истицали [[Трибали]]. У 4. веку п.н.е. у ове крајеве долазе [[Келти]], који ће имати веома значајну улогу не само на овом већ и на много ширем простору.