Ксенофобија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
мНема описа измене |
||
Ред 11:
==== Мауританија ====
[[Ропство у Мауританији]] и даље је присутно упркос његовом укидању 1980. године и углавном највише утицаја има на потомке црних Африканаца одвођених у [[ропство]] који сада живе у [[Мауританија|Мауританији]] као "црни [[Мавари]]" или ''[[харатини]]'' и који још увек делимично служе "белим Маварима", или ''бидханима'', као робови. Практиковање ропства најдоминантније је у Мауританији међу вишом традиционалном класом код Мавара. Већ вековима '' харатинска '' нижа класа, мислећи се углавном на сиромашне црне Африканце који живе у руралним подручјима, сматра се природним робовима ових Мавара. Друштвени ставови су се кориговали код већине урбаних Мавара, али у руралним подручјима заостаје древна подела.<ref>{{cite web|url=http://www.alertnet.org/thenews/newsdesk/L18334379.htm|title = Thomson Reuters Foundation|last=Foundation|first=Thomson Reuters|publisher=|accessdate = 17. 6. 2015.}}</ref>
Линија 19 ⟶ 18:
==== Јужна Африка ====
[[Датотека: DurbanSign1989.jpg|thumb|150px|Sign reserving a [[Natal Province|Natal]] beach "for the sole use of members of the white race group", in English, [[Afrikaans]], and [[Zulu language|Zulu]] ([[Durban]], 1989).]]
Линија 30 ⟶ 29:
==== Судан ====
У [[Судан]]у, [[црнци|црни]] афрички заробљеници у грађанском рату често су [[ропство у савременој Африци|заробљеници]], а женске затворенице су често сексуално злостављане,<ref>{{cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/news/main.jhtml?xml=/news/2004/05/30/wdarf30.xml&sSheet=/news/2004/05/30/ixworld.html|title = News|work=Telegraph.co.uk|accessdate = 17. 6. 2015.}}</ref> од стране њихових [[Арапи|арапских]] заробљеника тврдећи да им Исламски закон даје за то дозволу.<ref>[http://www.brandeis.edu/projects/fse/Pages/islamandslavery.html Islam and Slavery<!-- Bot generated title -->] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20071012161707/http://www.brandeis.edu/projects/fse/Pages/islamandslavery.html |date = 12. 10. 2007. }}</ref> Према [[Си-Би-Ес вестима]], робови су продавани за 50 долара по особи.<ref>[http://www.cbsnews.com/stories/1999/01/25/world/main29927.shtml Curse Of Slavery Haunts Sudan] CBS News. January 25, 1998</ref> У септембру 2000. године, [[Државни секретаријат САД]]-а наводи да су "подршка ропства суданске владе и његова континуирана војна акција која је резултирала бројним смртним случајевима делимично произашли из верских уверења жртава."<ref>[http://archives.cnn.com/2000/US/09/05/state.dept.religion/index.html U.S. State Department report says 'religious intolerance remains far too common' around world. September 6, 2000] CNN US News</ref> Јок Мадут Јок, професор историје на
==== Уганда ====
Бивше британске колоније у [[подсахарска Африка|подсахарској Африци]] имају много грађана [[Јужна Азија|јужноазијског]] порекла. Довело их је [[Британско царство]] из [[Британска Индија|Британске Индије]] да раде клерички рад у империјалној служби.<ref name="Amin-Indophobia">General Amin and the Indian Exodus from Uganda
Hasu H. Patel, ''Issue: A Journal of Opinion'', Vol. 2, No. 4 (Winter) (1972). стр. 12-22 {{doi|10.2307/1166488}}</ref> Најистакнутији случај анти-индијског расизма био је [[етничко чишћење]] индијске ( азијске) мањине у [[Уганда|Уганди]] од стране утицајног [[диктатор]]а и нарушилаца [[људска права|људских права]] [[Иди Амин|Идија Амина]].<ref name="Amin-Indophobia"/>
==== Зимбабве ====
[[Расизам|Расна дискриминација]] се догодила против заједница [[Бели људи у Зимбабвеу|Белих људи у Зимбабвеу]].<ref>{{cite web|url=http://www.timeslive.co.za/ilive/2012/02/28/zimbabwe-has-its-racists-too-ilive |title = Zimbabwe has its racists too: iLIVE |publisher=Times LIVE |date = 28. 2. 2012. |accessdate = 31. 7. 2012.}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.telegraph.co.uk/comment/4264747/We-will-not-tolerate-racism-except-in-Zimbabwe.html |title = We will not tolerate racism, except in Zimbabwe |publisher=Telegraph |date = 12. 8. 2001.|accessdate = 31. 7. 2012. |location=London}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.newzimbabwe.com/showbiz-5525-Beauty%20queen%20tells%20of%20racist%20abuse/showbiz.aspx |title = Beauty queen tells of racist abuse |publisher=Newzimbabwe.com |date = 17. 3. 2010. |accessdate = 31. 7. 2012.}}</ref> Влада их је силом избацила са њихових фарми и тиме извршила њихово етничко чишћење.<ref>{{cite news |last=Koinange|first=Jeff|url=http://articles.cnn.com/2005-03-30/world/zimbabwe.farmers_1_white-owned-farms-white-farmers-thousands-of-black-laborers?_s=PM:WORLD |title = Tale of two farms in Zimbabwe - CNN |publisher=Articles.cnn.com |date = 30. 3. 2005. |accessdate = 31. 7. 2012. |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120713074809/http://articles.cnn.com/2005-03-30/world/zimbabwe.farmers_1_white-owned-farms-white-farmers-thousands-of-black-laborers?_s=PM:WORLD |archivedate = 13. 7. 2012. |df= }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.goldcoast.com.au/article/2008/12/31/35715_editorial-news.html |title = Zimbabwe champions new racism Editorial News | goldcoast.com.au | Gold Coast, Queensland, Australia |publisher=goldcoast.com.au |date = 31. 12. 2008. |accessdate = 31. 7. 2012.}}</ref>
=== Океанија ===
==== Аустралија ====
[[Датотека:1910 White Australia badge.png|thumb|150px|This badge from 1910 was produced by the [[Australian Natives' Association]], comprising Australian-born [[White people|whites]].<ref>{{cite web|url=http://monumentaustralia.org.au/themes/culture/social/display/31785-australian-natives-association-centenary|title = Australian Natives Association Centenary - Monument Australia|first=UBC Web|last=Design|website=monumentaustralia.org.au|accessdate = 22. 10. 2017.}}</ref><ref>See [http://museumvictoria.com.au/learning-federation/white-australia/medal---australia-for-australians/ Museum Victoria description] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160105150237/http://museumvictoria.com.au/learning-federation/white-australia/medal---australia-for-australians/ |date = 5. 1. 2016. }}</ref>]]
[[Закон о имиграционом ограничењу 1901.]] ([[Политика беле Аустралије]]) искључиво је забранио људима неевропског порекла [[имиграција у Аустралију|имиграцију у Аустралију]]. Никада није постојала никаква специфична политика названа као таква, али је тај појам касније измишљен, не би ли се сакупила збирка закона заснованих на искључивању људи из [[Азије]] (посебно [[Кине]]) и [[пацифичка острва|пацифичких острва]] (поготово Меланезије) од имиграције у Аустралију.<ref>{{Cite book| last=Lewis|first=Wendy|authorlink=Wendy Lewis, Simon Balderstone and John Bowan | title = Events That Shaped Australia | publisher=New Holland |year=2006| |isbn=978-1-74110-492-9|pages=102}}</ref> [[The Menzies Government (1949-1966)|Мензисова]] и [[Холтова Влада]] су ефикасно укинуле политику између 1949. и 1966. године, а [[Витламова Влада]] донела је законе како би се осигурало да [[раса (људска класификација)|раса]] постане потпуно ирелевантна компонента за имиграцију у Аустралију, 1973. године.<ref name="immi.gov.au">{{cite web|url=http://www.border.gov.au/about/corporate/information/fact-sheets/08abolition|title = Fact Sheet – Abolition of the 'White Australia' Policy|publisher=Commonwealth of Australia, National Communications Branch, Department of Immigration and Citizenship|work=Australian Immigration|accessdate = 27. 3. 2013.}}</ref>
[[Кронула нереди 2005]] су били низ нереда и избијања [[моб насиље|моб насиља]] у јужном предграђу [[Сиднеј]]а - [[Кронула|Кронуле]], који су резултат напрезања односа између [[Англо-Келтски Аустралијанци|Англо-Келта]] и [[либански Аустралијанци|либанских Аустралијанаца]] (који су претежно [[муслиман]]и). [[Путно упозорење|Путна упозорења]] за Аустралију издале су неке земље, али су касније уклоњене.<ref>{{harvnb|Hogan|2008|pp=152–153}}</ref> Децембра 2005. године, избила је борба између
Индијски студенти су 30. маја 2009. године протестовали против онога за шта су сматрали да представља расистички напад, блокирајући улице у централном [[Мелбурн]]у. Хиљаде студената окупило се испред [[Краљевска болница у Мелбурну|Краљевске болнице у Мелбурну]] где је једна од жртава примљена.<ref>{{cite web|url=https://timesofindia.indiatimes.com/world/indians-abroad/18-Indians-detained-for-breaching-Australia-peace-rally/articleshow/4602328.cms|title = 18 Indians detained for breaching Australia peace rally|work=Times of India|date = 1. 6. 2009.}}</ref> У светлу овог догађаја, аустралијска влада је створила [[Helpline|Хелплајн]] за индијске ученике, не би ли пријавили такве инциденте.<ref>[http://www.theage.com.au/national/helpline-thrown-to-indian-students-20090511-b0mt.html?page=-1 Helpline Thrown to Indian Students]: The Age</ref> Висока комесарка за људска права [[Navi Pillay|Нави Пилај]] из [[Уједињене нације|Уједињених нација]] назвала је ове нападе "узнемиравајућим" и позвала Аустралију да спроводи даљу истрагу.<ref>{{cite web|url=http://www.dnaindia.com/world/report_un-asks-australia-to-investigate-root-cause-of-attacks-on-indian_1355539|title = UN asks Australia to investigate 'root cause' of attacks on Indian|work=dna|accessdate = 24. 1. 2015.}}</ref>
Ред 53:
==== Фиџи ====
На острву [[Фиџи]] постоји тензија између великог броја (38%) хинду Индијаца [[Индијанци на Фиџију|Индо-Фиџијана]], који су потомци уговорних радника, доведени на Фиџи са севера [[Индија|Индије]] током британске колонијалне владавине и већински (54%) локалне [[хришћани|хришћанске]] [[Фиџи]] популације који су етнички [[Меланезија|Меланежани]].
== Референце ==
| |||