Мајданпек — разлика између измена

|слика=Majdanpek sa Starice noću 01panorama.jpg

Рударство на овим просторима покрећу средином [[13. век]]а немачки рудари [[Саси]], који су ове крајеве доспели бежећи од [[Татари|Татара]]. У то доба они добијају позив од краља [[Стефан Урош I|Уроша]] да дођу у Србију. О присуству Саса у овим областима најбоље сведоче топоними, Шашка река и ревир Швајц. На обалама реке Шашка која се улива у [[Поречка река|Поречку реку]] пронађене су топионице које би упућивале на присуство средњовековних рудара Саса. Након пада Србије под [[Османско царство|османлијску]] власт [[1459.]] године рударство у овим крајевима добија локални карактер. На подручју Мајданпека рударске активности обнављају се [[1560.]] године и трајаће великим интезитетом до [[1690.]] године, када након битака у оквиру [[Велики турски рат|Великог турског рата]], тачније у периоду од [[1688.]] до [[1690.]] године, поново добија локални значај јер долази до страдања самог места у којем је дотад постојало више од 500 кућа и велика занатска и трговачка чаршија.<ref name="automatski generisano1">[http://cosbelgrade.com/sites/default/files/katic_srdjan_dva_izvestaja_o_poslovanju_rudnika_majdanpek.pdf ''Два извештаја о пословању рудника Мајданпек из 1566/67. и 1567/68. године''], Срђан Катић, 2006.</ref> У периоду од [[1560.]] до [[1690.]] године, осим рудника Куре у [[Анадолија|Анадолији]], Мајданпек је био највећи рудник бакра у Османском царству. Занимљивост из тог доба представља назив рудника које је садржало [[старословенски]] придев медни, што значи бакарни Пек.<ref name="automatski generisano1" /> Име насеља Мајданпек по пореклу је историјска мешавина старогрчких, старословенских и арапско-турских израза, чије је крајње значење „рудник бакра (мајдан) на златоносној реци (Пек). Рударење је накратко обновљено након хабзбуршких освајања [[1719.]] године. Због учесталих аустријско-турских ратова у [[18. век]]у рударска активност добија локални карактер, а обнављена је срединмсредином [[19. век]]а.

Из [[Доњи Милановац|Милановца]], [[1848|1848.]] године, у ове брдско-планинске пределе, богате шумом и дивљачи, долази млади рударски инжењер Василије Божић, један од првих државних питомаца који је завршио Рударску академију у Шемницу, са још четири радника где започињу, на више места, са надљудским напорима на рашчишћавању терена обарањем дрвећа и пробним откопима. Већ, следеће године, [[1849|1849.]], млада кнежевина из државних средстава започиње са изградњом топионице [[Гвожђе|гвожђа]] и [[Бакар|бакра]], која ће трајати до [[1859|1859.]] Изградња овог предузећа представљало је једну од највећих инвестиција у земљи, којом је утемељена савремена [[тешка индустрија]] у Србији и на Балкану. Топионица је имала савремену опрему и машине за то доба, високу и ниску пећ на угаљ за топљење, а [[1852|1852.]] уграђује се и [[парна машина]]. Поред тога, изграђено је насеље са кућама за рударе и чланове њихових породица. У то доба, кнез [[Александар Карађорђевић (кнез)|Александар Карађорђевић]], [[1856|1856.]] године, изградио је у оближњој [[Брестовачка Бања|Брестовачкој Бањи]] дворац - летњиковац, који и данас постоји.<ref>[http://www.panacomp.net/hoteli_srbija?mesto=hoteli-brestovacka-banja Клуб Хотел РТБ Бор Брестовачка Бања]</ref><ref>[http://rtb.rs/princeza-katarina-karadordevic-posetila-bor/ ''У дворцу својих предака – принцеза Катарина посетила Бор''], РТБ Бор, 2013</ref><ref>[http://centarzakulturubor.org.rs/21-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D0%B1%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B5-%D0%B1%D0%B0%D1%9A%D0%B5/ Дани Брестовачке бање - Центар за културу општине Бор]</ref> Исте године у Мајданпеку је изграђена школа а две године касније, [[1858|1858.]], завршена је градња Цркве Св. Петра и Павла по пројекту [[Урош Кнежевић|Уроша Кнежевића]] (1811-1876).<ref>[http://www.staraskola-mpek.edu.rs/majdanpek_files/crkva.htm Црква Св. Петра и Павла]</ref> Остало је забележено да топионица преко зиме није радила током тог пионирског периода. Међутим, влада није имала даља финансијска средства за проширење радова у Мајданпеку након чега је донела одлуку да се страним улагачима преда рудник на коришћење на обострану корист. Ова вест о давању рудника под закуп пренела се читавом Европом. Рудником су потом на осново уговора управљале наизменично француска, енглеске и аустријска компанија са белгијским капиталом. У међувремену, донет је Закон о рудницима, [[15. април]]а [[1866|1866.]] године, који је регулисао ову област. УЗа време енглеског власништва над руднком у ливници и машинској радионици у Мајданпеку су [[1882|1882.]] израђене прве [[Парна локомотива|парне локомотиве]] и теретни вагони у Србији и на Балкану. У Мајданпеку је две године пре, [[Београд]]а, [[Нови Сад|Новог Сада]] и [[Ниш]]а, јуна [[1882|1882.]] године, свечано пуштена прва железничка индустријска пруга, ширине колосека 600 мм, када је локомотива са четири вагона прешла деоницу од 15 километара.