Википедија

Мајданпек — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 19:
 
== Географија и клима ==
[[Датотека:Rajkova pećina.jpg|мини|лево|180п|[[Рајкова пећина]].]]
[[Датотека:Прераст Ваља у заласку сунца.jpg|мини|лево|180п|Ваља Прераст или Шупља стена, природни камени мост под заштитом државе.]]
Мајданпек се налази у северном делу источне Србије, у уској долини реке [[Мали Пек]]. На северу од Мајданпека на [[Дунав]]у, односно у [[Доњи Милановац|Ђердапској клисури]], на удаљености од око 22 километра смештено је најближе место [[Доњи Милановац]]. Околина Мајданпека је претежно брдско-планинска, а окружују га планине, [[Мироч]]а на североистоку, [[Дели Јован]] на истоку, Стола на југу, Малог Крша и Великог Крша на југозападу, [[Хомољске планине|Хомољских планина]] на западу и планинских масива Старице и Шомрде на северозападу. Западно од града Мајданпека простиру се северни обронци Хомољских планина (923 м). Густе столетне шуме, пећине, златоносна река [[Пек (река)|Пек]], [[манастир Горњак]] из [[14. век]]а, извор реке [[Млава|Млаве]] богат [[пастрмке|пастрмком]].
 
Општина Мајданек се простире на површини од 932 km² и граничи се са општинама [[Бор]], [[Неготин]], [[Кладово]], [[Голубац]], [[Кучево]] и [[Жагубица]]. На северу преко Дунава граничи се са [[Румунија|Румунијом]].
Симбол и заштитни знак Мајданпека представља планина Старица (796 м) са које се пружа изванредан поглед на рударске копове и град, чија главна улица се налази на 200 метара надморске висине. Под Старицом, у мешовитој шуми букве, јавора и храста смештена је величанствена [[Рајкова пећина]], на свега 3,5 километара од Мајданпека, у чијој околини се налази 110 пећина и поткапина. Рајкова пећина је речна проточна пећина кроз коју протиче Рајкова река, и спада у једну од највећих туристичких пећина у Србији.<ref>[http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC.523.html:507387-Rajkova-pecina-ceka-goste ''Рајкова пећина чека госте''], В. новости, С. М. Јовановић, 27. август 2014.</ref><ref name="automatski generisano2">[http://prostorcem.org/downloads/turisticke_pecine_srbije.pdf ''Туристичке пећине Србије''], Милорад Кличковић, Висока туристичка школа, Београд, 2010.</ref> Највећи утисак на посетиоце у акустичној пећини оставља, поред богатог пећинског накита, сам жубор потока. Отворена је за јавност, уз присуство 3000 људи, као друга туристичка пећина у Србији, [[12. септембар|12. септембра]] [[1972|1972.]] године.<ref name="automatski generisano2" /> Рајкова и Паскова река истичу из својих пећина и творе Мали Пек, од кога је низводно направљена вештачка језерска акумулација Велики Затон, која уједно представља омиљено излетиште становника Мајданпека. На око 12 километра од Мајданпека налази се на истоименој реци Ваља Прераст или Шупља стена, природни камени мост, под заштитом државе, пружа се од југозапада ка североистоку на дужини од 100 м, односно 26 м у висини горње ивице лука. Распон прераста износи 150 м, а ширина њеног отвора при дну у висини речног корита 9,7 м.<ref>[http://serbianoutdoor.com/2012/01/kapije-tajni/ ''Капије тајни'']Клуб активних уживалаца природе, Гордана Атанасијевић , 2012</ref><ref>[http://www.staraskola-mpek.edu.rs/majdanpek_files/prerast.htm Шупља стена]</ref>(Види:[http://www.toom.rs/uploads/images/turisticka_karta_2.jpg туристичка карта општине Мајданпек])▼
 
Клима је умерено континентална са просечном годишњом температуром 9 C°. Најхладнији је јануар са просечном температуром -2,7 C°, а најтоплији јули са просечном температуром 19,8 C°.
 
== Историја ==
Линија 54 ⟶ 55:
 
Због [[Ратови у бившој Југославији|рата у СФРЈ]] [[1991.]] долази до пада рударске и индустријске производње и данас се град бори да обнови раније индустријске успехе. На почетку [[21. век]]а рудник се састоји од два површинска копа: Јужног и Северног ревира, као и флотације бакра Мајданпек. У руднику Мајданпек главни ресурс представља руда бакра, а у мањим количинама руде сребра и злата. У саставу РТБ Бор [[2014.]] године отворена је нова топионица и фабрика [[сумпорна киселина|сумпорне киселине]] по модерној технологији и према најновијим еколошким стандардима, у вредности од приближно 250 милиона евра.<ref>[http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/zavrsena-izgradnja-nove-topionice-rtb-bor_550420.html Завршена изградња нове топионице (РТВ, 23. децембар 2014)]</ref> У пролеће [[2018.]] године почела је реконструкција железничке пруге [[Пожаревац]] – Мајданпек дужине 90 километара, а вредност радова, који ће трајати до јесени, износиће 30 милиона евра.<ref>[http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/rekonstrukcija-pruge-pozarevac-majdanpek-gotova-do-21.-novembra_923828.html Реконструкција пруге Пожаревац - Мајданпек готова до 21. новембра (РТВ, 2. јун 2018)]</ref>
==Туризам==
[[Датотека:Panorama Donjeg Milanovca 1.jpg|мини|лево|200px|лево|<center>Доњи Милановац у [[Сумрак|сутон]].]]
[[Датотека:Liškovac.jpg|мини|десно|200п|Поглед на Дунав и Доњи Милановац са врха планине Лишковац (803 m). Овим брдско-планинским подручјем прекривеним шумом газдује јавно предузеће „Нацинални парк Ђердап". Шашка река чији је ток дугачак 17км извире испод врха Лишковац. Заједно са реком Црнајка твори Поречку реку, која је десна притока Дунава.]]
[[Датотека:Рајкова пећина - измаглица.JPG|мини|лево|200п|Рајкова пећина. Улазни део био је настањен у праисторији, о чему сведочи камени чекић који се чува у археолошкој збирци Музеја у Мајданпеку.]]
Симбол и заштитни знак Мајданпека представља планина Старица (796 м) са које се пружа поглед на рударске копове и град, чија главна улица се налази на 200 метара надморске висине. На Старици се налази уређена скијашка стаза Рајково. Удаљена је четири километара од града, на путу према Доем Милановцу. До скијалишта се стиже асфалтним путе. Скијашки центар Рајково поседује скијашки лифт типа „сидро", капацитета 1.100 скијаша на сат. Лифт савладава висинску разлику од 200 метара и опслужује две скијашке стазе дужина 1.000 m и 1.200 m. Осим тога, скијалиште Рајково располаже и моторним санкама и ски-табачем за уређивање тазе.
 
▲Симбол и заштитни знак Мајданпека представља планина Старица (796 м) са које се пружа изванредан поглед на рударске копове и град, чија главна улица се налази на 200 метара надморске висине. Под Старицом, у мешовитој шуми [[Буква|букве]], јавора[[јавор]]а и храста[[храст]]а смештена је величанствена [[Рајкова пећина]], на свега 3,5 километара од Мајданпека, у чијој околини се налази 110 пећина и поткапина. Рајкова пећина је речна проточна пећина кроз коју протиче Рајкова река, и спада у једну од највећих туристичких пећина у Србији.<ref>[http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC.523.html:507387-Rajkova-pecina-ceka-goste ''Рајкова пећина чека госте''], В. новости, С. М. Јовановић, 27. август 2014.</ref><ref name="automatski generisano2">[http://prostorcem.org/downloads/turisticke_pecine_srbije.pdf ''Туристичке пећине Србије''], Милорад Кличковић, Висока туристичка школа, Београд, 2010.</ref> Највећи Поред богатог пећинског накита, највећи утисак на посетиоце у акустичној пећини оставља, поред богатог пећинског накита, сам жубор потока. Отворена је за јавност, уз присуство 3000 људи, као друга туристичка пећина у Србији, [[12. септембар|12. септембра]] [[1972|1972.]] године.<ref name="automatski generisano2" /> Рајкова и Паскова река истичу из својих пећина и творе Мали Пек, од кога је низводно направљена вештачка језерска акумулација Велики Затон, која уједно представља омиљено излетиште становника Мајданпека. На око 12 километра од Мајданпека налази се на истоименој реци Ваља Прераст или Шупља стена, природни камени мост, под заштитом државе, пружа се од југозапада ка североистоку на дужини од 100 м, односно 26 м у висини горње ивице лука. Распон прераста износи 150 м, а ширина њеног отвора при дну у висини речног корита 9,7 м.<ref>[http://serbianoutdoor.com/2012/01/kapije-tajni/ ''Капије тајни'']Клуб активних уживалаца природе, Гордана Атанасијевић , 2012</ref><ref>[http://www.staraskola-mpek.edu.rs/majdanpek_files/prerast.htm Шупља стена]</ref>(Види:[http://www.toom.rs/uploads/images/turisticka_karta_2.jpg туристичка карта општине Мајданпек])
== Култура и образовање ==▼
 
У Мајданпеку се сваке године, у организацији Центра за културу, одржавају међународне манифестације из области ликовних уметности: ''МајданАрт'' и ''Жене сликари''.▼
 
Млади музичари из Мајданпека стичу своје прво музичко образовање у Музичкој школи „Ранко Кривић“.▼
== Демографија ==
У насељу Мајданпек живи 7804 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 35,8 година (35,0 код мушкараца и 36,5 код жена). У насељу има 3631 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,77.
Линија 159 ⟶ 171:
 
{{ЗанимањаНасељаСрбија|2227|17|-|1189|435|70|52|60|26|32|1971|11|-|393|569|42|26|188|113|18|4198|28|-|1582|1004|112|78|248|139|50|16|23|97|40|54|50|-|-|66|44|15|107|100|226|63|-|-|56|60|38|204|140|280|113|-|-|122}}
 
▲== Култура и образовање ==
 
▲У Мајданпеку се сваке године, у организацији Центра за културу, одржавају међународне манифестације из области ликовних уметности: ''МајданАрт'' и ''Жене сликари''.
 
▲Млади музичари из Мајданпека стичу своје прво музичко образовање у Музичкој школи „Ранко Кривић“.
 
== Види још ==
* [[ФК Мајданпек]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Мајданпек”