Крштење — разлика између измена

27 бајтова додато ,  пре 2 године
м
Краће измене
м (Краће измене)
{{Хришћанство}}
[[Датотека:Baptism - Marcellinus and Peter.jpg|мини|десно|200п|Крштење у [[рано хришћанство|раном хришћанству]].]]
'''Крштење''' ({{јез-грч|Βαπτιζω}} - потoпити, уронити, загњурити у [[вода|воду]] ради обредног прочишћења) се у [[хришћанство|хришћанству]] сматра једном од [[свете тајне|светих тајни]] које је [[Исус]] непосредно установио (Мт. 28,18-19), а апостоли практиковали (Дела 2,38; 10,48).<ref>[https://svetosavlje.org/dogmatika-pravoslavne-crkve-tom3-2/44/ Јустин Поповић, Догматика Православне Цркве (3): Света Тајна Крштења]</ref> Обред крштења јесте обред увођења у [[хришћанство]]. Крштење обухвата: припремање постом, одбацивање и одрицање од старога човека, исповедање праве вере (види: [[никејско-цариградски симбол вере|символ вере]]), погружење у освећенуосвештану воду крштења, призивање имена свете Тројице, као и [[помазање|миропомазање]] – када новокрштени прима печат дара Духа Светога.<ref>[http://www.pravoslovo.net/pocetna/gpravoslavni.pdf]</ref>
 
== Историјат крштења ==
Крштење водом се одавно практиковало у старом свету, као симбол не само физичког, већ и моралног очишћења. Хришћанско крштење води порекло од [[Крштење Исуса Христа|Исусовог крштења]] од стране [[Јован Крститељ|Јована Крститеља]]. У првим вековима хришћанства крштењу је увек претходило упознавање са вером. У [[рано хришћанство|раном хришћанству]] се крштење вршило над зрелим верницима, који су претходно морали да се пријаве као кандидати за обред крштења и да прођу припремни период упражњавајући [[пост]] и молитву. Одрасли, који су намеравали да приме крштење, називали су се оглашенима. Оглашавање је трајало око две године, али се понекад рок смањивао или повећавао. Ако би се показали достојним крштења, односно примања у хришћанску заједницу, уследио би обред током кога би иницијант наг, без одеће, силазио у воду, спирајући грехе и симболишући смрт свог бившег [[ја]]. Свештеник би након тога призивао [[Дух]] да сиђе на препорођеног, који облачи белу одору и прима мед помешан са млеком - храну за новорођенче.<ref>Peter Cramer, Baptism and Change in the Early Middle Ages, 1993.</ref> Крштење се вршило у потоцима и рекама, а од Константина Великог у посебним базенима са водом, који су били при цркви.
 
Данас се у великом броју хришћанских цркава практикује и крштење деце. Иако деца немају лични грех и не могу вољно исповедати своју веру због незрелости, сматра се да ипак деца својим зачећем примају опште стање пале, људске природе. Забрањено је друго или поновно крштење - али се деца могу поново крстити ако се не зна, да ли су крштена.
 
Обрезање је остатак некадашњег жртвоприношења деце богу Молоху (описано у Старом Завету на више места), али се у еволуцији религиозне светисветси дошло до спознаје о непотребности тога чина, па је убијање деце 8.дан, када су приносили и првенце од сваке животиње, замењено обрезањем 8.дан од рођења, а у хришћанству је то замењено крштењем. Прекретница код Јевреја је било Абрахамово уморствоубиство свога сина Исака на брду Морија (где су данас остаци Соломоновог храма у Јерусалиму), по налогу Бога, али је у задњи трен добио наредбу да то не чини, јер је Бог само хтео да види колика је његова верност. [[Манојло Грбић]] у 1.књизи "Карловачко владичанство" на стр.292., међу одредбама Спасовданског црквеног сабора у Београду, 1730.г., наводи и овај податак: "10. Дјеца да се не крсте по кућама него у црквама, а ниједно дијете, да не смије остати некрштено дуже од осам дана." ''Обрезање деце је обичај који се још задржао код Јевреја и муслимана. Православна црква празнује овај догађај, Обрезање Господње, као црвено слово у календару, али постоји стид према ретроградности овог празника, који се огледа у чињеници да ни један храм није посвећен овом празнику, као и избегавање навођења овог празника међу Господњим празницима, у уџбенику веронауке за пети разред у Републици Српској. (аутор уџбеника протојереј Момчило Пејичић, стр.17.)''
 
Православна црква празнује овај догађај, Обрезање Господње, као црвено слово у календару, али постоји стид према ретроградности овог празника, који се огледа у чињеници да ни један храм није посвећен овом празнику, као и избегавање навођења овог празника међу Господњим празницима, у уџбенику веронауке за пети разред у Републици Српској. (аутор уџбеника протојереј Момчило Пејичић, стр.17.)
Крштење у предхришћанским временима означава задовољење водених божанстава, приношењем људских жртава у воду. У Бијелом Пољу је још очувана изрека да Лим мора једну жртву годишње да однесе, да би било благостање. Отуда је и етимолошка веза бројни хидронима са речју смрт, итал. морто, мртво, као море (итал.маре), Морава, Морача, али и остала места за жртвоприношења као брдо Морија у Јерусалиму где се вршио помор жртава. Други назив су била и требишта, па отуда топоними Требиње у Херцеговини св. Саве, Македонији, Албанији...
 
Крштење у предхришћанским временима означава задовољење водених божанстава, приношењем људских жртаважртви у воду. У Бијелом Пољу је још очувана изрека да Лим мора једну жртву годишње да однесе, да би било благостање. Отуда је и етимолошка веза бројнибројних хидронима са речју смрт, итал. морто, мртво, као море (итал.маре), Морава, Морача, али и остала места за жртвоприношења као брдо Морија у Јерусалиму где се вршио помор жртава. Други назив су била и требишта, па отуда топоними Требиње у Херцеговини св. Саве, Македонији, Албанији...
 
== Референце ==
11

измена