Генерал-прокурор — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 5:
== Историјат ==
[[Датотека:Павел Иванович Ягужинский (Ягушинский).jpg|мини|250п|Павле Иванович Јагужински, први генерал-прокурор]]
=== -{XVIII}-18. вијек ===
 
Дужност генералГенерал-прокурорапрокурор јекао билаглавни установљенатужилац одпри [[Правитељствујушчи сенат|Правитељствујушчем сенату]] странеустановљен је указом [[Петар Велики|Петра Великог]] [[од 12. јануар]]ајануара [[1722]]. године (по старом календару). Претходна дужностслична функција је билапостојала дужносту виду тзв. [[генерал-ревизор]]аревизора ([[1715]]—[[1718]]). Генерал-ревизоркоји је имао мања овлашћења. Генерал-прокурор је истовремено био шеф сенатске канцеларије и руководио је сенатским радом; истовремено је руководио прокуратуром која се састојала од тростепеног система контроле над Сенатом и свим административним и судским установама — како централним тако и мјесним. Помоћник генерал-прокурора у Сенату је био [[обер-прокурор]], а при колегијумима су установљени прокурори ({{Јез-рус|Обер-прокурор}}тужиоци). КонтролуЗа надпрвог радомгенерал-прокурора органа властипостављен је вршиоПавле прекоИванович потчињених прокурора и [[фискал]]аЈагужински.
 
Генерал-прокурор је истовремено био шеф сенатске канцеларије и руководио је сенатским радом; истовремено је руководио прокуратуром која се састојала од тростепеног система контроле над Сенатом и свим административним и судским установама — како централним тако и мјесним. Помоћник генерал-прокурора у Сенату је био обер-прокурор ({{Јез-рус|Обер-прокурор}}). Контролу над радом органа власти је вршио преко потчињених прокурора и [[фискал]]а.
 
Првобитне обавезе генерал-прокурора су биле да провјерава законитост сенатских одлука, а такође надзор над редом за вријеме засједања. Генерал-прокурор је био такође посредник између Сената и [[император сверуски|императора]]. Од тада је улога Сената као активног органа власти порасла. Са друге стране, установљавање дужности генерал-прокурора је лишило Сената његове раније независности; по закону је генерал-прокурор био раван цијелом Сенату, и често је имао већу власт од њега.
Линија 19 ⟶ 21:
Године [[1762]], када је [[Катарина Велика]] ступила на престо, реформисала је Сенат. Послије неког времена генерал-прокурор је добио нове обавезе: руковођење правосуђем, финансијама, државном благајном, државним надзором над органима власти. Као и његови претходници на том мјесту, он је руководио органом политичке истраге — Тајном експедицијом — насљедницом Тајне канцеларије. Послије [[1792]]. круг обавеза генерал-прокурора је био раздијељен између неколико чиновника.
 
=== -{XIX}- и -{XX}-19. вијек ===
 
После реформе државне управе, коју је извршио [[Александар I Павлович|Александар I]], [[1802]], дужност шефа Сената је била сједињена са дужношћу [[Министар правде Руске Империје|министра правде]]. Генерал-прокурор је имао сљедећа овлашћења: био је начелник прокуратуре и канцеларије Сената и вршио је надзор над радом државних службеника у судским надлештвима. Без коренитих измјена, дужност генерал-прокурора је постојала до Фебруарске револуције 1917. године.