Википедија

Марија Павловна (1786—1859) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 19:
| отац = [[Павле I Петрович|Павле I]]
| мајка = [[Марија Фјодоровна (супруга Павла I)|Марија Фјодоровна]]
| супружник = [[ЧарлсКарл ФредерикФридрих, велики војвода од Сакс-Вајмар-Ајзенаха]]
| деца =
| грб =
}}
'''Марија Павловна''' ({{јез-рус|Мария Павловна}}, рођена [[16. фебруар]]а [[1786]]. у [[Санкт Петербург]]у, умрла [[23. јун]]а [[1859]]. у [[Вајмар]]у) била је руска принцеза, ћерка цара [[Павле I Петрович|Павла I]] и војвоткиња по удаји саза Војводомвојводу чарлсом[[Карл Фредериком.Фридрих, велики војвода од Сакс-Вајмар-Ајзенаха|Карла Фридриха]].
 
== Биографија ==
Ред 30:
 
[[Датотека:Maria Pavlovna of Russia by G.Dawe (1822, Hermitage).jpg|thumb|150px|left|Слика Марије Павловне из 1822. године]]
[[3. август|3. августа]] [[1804]]. удаје се за ЧарлсаКарла ФредерикаФририха,<ref>{{cite web|title=Pawlowna, Pavlovna, Paulowna, Paulovna,Maria, geb. Romanowa, Romanow, Großherzogin von Sachsen-Weimar-Eisenach |url=http://www.sophie-drinker-institut.de/cms/index.php/pawlowna-maria|publisher=ophie-drinker-institut.de|accessdate= 15. 11. 2017|date= }}</ref> наследника Великог војводе Сакс-Вејмар-Ајзенаха (2. фебруара 1783. - 8. јула 1853). Младенци су боравили у [[Санкт Петербург|Санкт Петербургу]] девет месеци, пре одласка у [[Вајмар]]. Тамо су Марију дочекали свечано, како је описао Кристиф Мартин Виленд: "Највећи празник са ватрометом, шетњом, комедијом, расветом је била свуда унаоколо и искрена радост при доласку наше нове принцезе" .
 
Марија Павловна била је заинтересована за уметност и науку. Била је заштитница уметности, науке и социјалне заштите у сиромашном Великом војводству са седиштем у Вајмару. Похађала је десет курсева на [[Универзитет Фридрих Шилер|Универзитету у Јени]] и била је главни иницијатор за оснивање Фалк института у Вајмару. За свог сина Чарлса Александра као ментора одабрала је женевског учитеља, Фредерика Сорета, који је био одлично упознат са радом [[Јохан Волфганг Гете|Јохана Волфганг Гетеа]]. Касније је звала и [[Франц Лист|Франца Листа]] у Вајмар, како би обновила локалну уметност и културу која је била препознатљив знак Вајмара.<ref>{{ру}}{{cite web|title=Дом Романовых. Энциклопедия биографий (174.стр) |url=https://books.google.de/books?id=9z2FBPPbdkoC&pg=PT173&dq=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%8F+%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0+1786&hl=de&ei=jdyYTenjBMGCOraZ9Z4H&sa=X&oi=book_result&ct=result#v=onepage&q=%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%8F%20%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0%201786&f=false|publisher=ophie-drinker-institut.de|accessdate= 15. 11. 2017|date= }}</ref> Он је боравио ту од 1842. до 1848. године, али пошто је Војвоткиња све слабије чула није могла да чује премијеру [[Рихард Вагнер|Вагнерове]] опере [[Лоенгрин (опера)|Лоенгрин]] у Вајмару 28. августа 1850. године. Такође познате су биле литерарне вечери, где су научници са суседног Универзитета Јена и други широм војводства били позвани да предају различите теме. Гете је о њој говорио као једној од највреднијих жена тог времена
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Марија_Павловна_(1786—1859)”