Студентске демонстрације у Југославији 1968. — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 15:
== Ток сукоба у Београду ==
=== Непосредни повод ===
Увече [[2. јун]]а [[1968]]. године била је заказана манифестација под називом „Караван пријатељства ‘68“ и „Микрофон је ваш“, чији су организатори били [[Дом омладине Београда]] и лист „[[Вечерње новости]]“. Манифестација је првобитно требало да се одржи напољу у омладинском насељу, с тим да су њој могли да присуствују и студенти и грађани. Пошто су метеоролози најавили кишу, одлучено је да се приредба одржи у сали Радничког универзитета на [[Градска општина Нови Београд|Новом Београду]]. Због ограниченог броја места у сали, приоритет уласка на приредбу су имали бригадири и за све заинтересоване студенте није било довољно места. Они који су остали напољу су протестовали и ускоро су почеле да лете каменице. Приредба је прекинута и дошло је до опште туче између бригадира и студената. Ускоро је дошла и милиција са око 40 милиционера под шлемовима која је у покушају да успостави ред дошла у отоврен сукоб са студентима.
 
Разгласна станица у Студентском граду је позивала студенте да се врате у собе, али маса студентата испред првог блока била је све бројнија. Када се прочуо глас да је један студент убијен, студенти револтирани потискују милицајце и заузимају ватрогасна кола. Милицајци су се концентрисали ок оРадничког универзитета, а једна група студената је отишла у бригадирско насеље и полупала 112 прозора. Око поноћи на ватрогасна кола се пењу говорници који дају разне предлоге. Инсистирали са да треба да треба формулисати студентске захтеве због бруталности милиције и због појаве бирократије и других лоших појава у друштву. Неко од демонстраната обио је продавницу „Војводина” која се налазила између Студентског града и Радничког универзитета.
 
[[Танјуг]] је издао саопштење које ће бити објављено у штампи, али не цело и у различитим интепретацијама: {{цитат|''Вечерас је на Новом Београду дошло до већих инцидената, када је већа група студената покушала да провали у новобеоградски Дом културе где се одржавала приредба „Караван пријатељства” за бригадисте који раде на изградњи Новог Београда. У сукобу до ког је том приликом дошло повређен је, како се сазнаје један студент. Мале милицијске снаге покушале су да заштите бригадисте пред грубим насртајем једне групе изгредника, служећи се шмрковима за воду. Изазивачи нереда су се после изгреда, кој ису наставили код насиља бригадиста , упутили према подвожњаку у Новом Београду у покушају да крену ка [[Савски мост (Београд)|Савском мосту]]. Они су успут демолирали неколик путничких аутомобила и отели један камион цистерну коју су дошавши до подвожњака запалили и гурнули према милицији. Том приликом милиција је употребила палице да би растерала изгреднике и солободила приступ запаљеној цистерни. Чула се пуцњава, али како изјављује начелник Секретаријата за унутрашње послове Скупштине Београда [[Никола Бугарчић]], милиција није испалила ниједан метак. Повређен је известан број милиционера и учесника у нередима.}}''
 
=== Сукоб код подвожњака 3. јуна ===
Ноћ између 2. и 3. јуна протекла је у „чаркама” између студената и полиције испред I блока у Студентском граду. Када се пренео глас да је један студент убијен, студенти су потиснули милицију отимајући јој ватрогасна кола, а разбили су и прозорска окна на бригадирском насељу. Више десетина студената је ухапшено и одведено на саслушање у Скупштину општине Нови Београд, али су у току ноћи пуштени. Око четири сата ујутру радио Студентски град је емитовао ванредно саопштење у коме је речено да је у Студентском граду формиран Акциони одбор који ће организовати митинг око осам сати ујутру. Након тога студенти су се разишли и отишли на спавање.
 
=== Сукоб код подвожњака 3. јуна ===
 
 
 
 
[[3. јун|Трећег јуна]] током пре поднева одржани су састанци и неколико хиљада студената је кренуло према [[Београд]]у носећи заставе, [[Јосип Броз Тито|Титове]] слике и пароле. На месту где је данас (отприлике) бивша кинеска амбасада се налазио подвожњак испод пруге која је ишла правцем данашњег [[булевар уметности|булевара уметности]] ка [[Земун]]у. Група је стигла до подвожњака које је прећутно означена као граница коју студенти нису смели да пређу на путу за стари део града. Начелник београдске полиције [[Никола Бугарчић]] је издао наређење полицији да студенти ни по коју цену не смеју да прођу. На место линије конфликта студената и полицијског кордона (железничка пруга) су убрзо стигли [[Вељко Влаховић]], познати предратни студентски вођа и угледни револуционар, веома популаран међу студентима и [[Милош Минић]] тадашњи председник скупштине Југославије. Преговори су потрајали неко време а онда је дошло до инцидента када су студенти пробали да пробију кордон полиције постављен испод подвожњака. Студенти су запаљено возило гурали ка милицији која је одговорила јуришом на студенте. Полиција под шлемовима је употребила палице и ватрено оружје. Један студент је погођен у обе ноге, други у кук, а рањена је и једна студенткиња. Уследило је панично повлачење студената ка Студентском граду. На улици су остали делови одеће и ципеле студената. Током ноћи 3. јуна око два и тридесет у Студентски град су стигли проректори, али студенти су већ били у собама и нису дозвољавали никоме приступ у павиљоне.<ref>[http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:729176-Univerziteti-pocinju-da-gore Ivan Miladinović i Rade Dragović, "Univerziteti počinju da gore"], „Вечерње Новости“, 24 мај 2018.</ref>{{sfn|Митровић|2008|pp=481–482}}