Ахмед-кан — разлика између измена

3.248 бајтова додато ,  пре 3 године
нема резимеа измене
Приликом бекства, и сам Аргун је заробљен и стављен под јаку стражу, после чега је потера за његовим људима заустављена. Потом је војска кренула натраг, у кратким марешвима да се војници не би замарали. После победе Ахмед се препустио харемским уживањима на свом двору, препуштајући управљање државом и војском својим подређенима, првенствено Шамс ад-Дин Џуваинију.{{sfn|Милион путовања Марка Пола|2012|p=379}}
 
=== Спољашња политика ===
=== Ахмед-кан и= Монголско царство ====
Иако је Монголско царство било распаднуто, сваки део царства није могао функционисати без осталих, пре свега због трговине, којом се царство одржавало. Тако је Ахмедов отац, Хулагу-кан, поседовао 25 газдинстава за производњу свиле у Кини, којом је владао његов брат Кублај.{{sfn|Ведерфорд|2007|p=260}} Хулагу је имао и долине у Тибету, свој удео у крзнима и соколовима из северних степа и, наравно, имао је и пашњаке, коње и људе, додељене му у домовини, у самој Моноглији. Свака грана династије Бориџигин поседовала је и сразмеран број астронома, лекара, ткача, рудара и акробата.
 
Кублај-кан је имао имања у Илканату, крда камила, коња, оваца и коза. Читава војска чиновника путовала је по целом царству, проверавајући залихе и сводећи рачуне. Монголи Илканата су своје рођаке у Кини снабдевали зачинима, челиком, драгим камењем, бисерима и тканинама, док је монголски двор у Кини слао порцелан и лекове у Персију.Као надокнаду за превоз робе, Монголи у Кини задржавали су три четвртине за себе; ипак, још доста је остајало за извоз својим рођацима у другим деловима света.
 
Административна подела царства на четири велике јединице - Кину, Чагатаи, Илканат и Златну хорду - ни по чему нија умањила потребе за робом из других делова царства.{{sfn|Ведерфорд|2007|p=261}} Политичке поделе су, чак, нагласиле потребу да се очува древни начин расподеле.{{sfn|Ведерфорд|2007|p=261-262}} Ако би један кан одбио да другим члановима породице уступи њихов део, они бу му ускратили његов. Заједнички финансијски интереси угушили су политичке размирице{{sfn|Ведерфорд|2007|p=262}}.
 
Стално кретање робе постепено је претворило монголске ратне стазе у у трговачке жиле куцавице. Поруке, људи и роба стално су се кретали из Монголије у Вијетнам, или из Кореје у Персију, коњским или камиљим караванима.{{sfn|Ведерфорд|2007|p=262}}
 
Пут од луке Зајтун {{напомена|Сјамен, највећи град на југоисточној кинеској обали у пределу Тајванског мореуза. Други облици имена: ''Цај-тун'', ''Зартен'', ''Заизен'', ''Јаитони''.}} у јужној Кини до Хормоза у Перијском заливу постао је главна поморска веза између далеког и средњег истока.{{sfn|Ведерфорд|2007|p=263}}
 
На том путу, бродови су пристајали и у луке у Вијетнаму, Јави, Цејлону и Индији, и у свакој од њих монголски ратници наилазили су на нове врсте робе: шећер, слоновачу, цимет, памук - све оно до чега се тешко могло доћи у њиховој земљи. Из Персијског залива бродови су излазили изван зоне монголског утицаја и ширили трговину новим врстама робе из Арабаије, Египта и Сомалије.{{sfn|Ведерфорд|2007|p=263}} Владари и трговци, из земаља изван монголске сфере утицаја, нису трговали у складу са монголским системом расподеле; са њима је Ахмед, као сви пре и после њега, склапао дугорочне трговинске споразуме.{{sfn|Ведерфорд|2007|p=263-264}} Вазали под монголским протекторатом показали су се као вешти трговци, у истој мери у којој су Монголи некад били освајачи, па су преузимали примат у трговини на Индијском океану.
 
Отварање нових трговачких путева, због претходног уништења производње у Персији и Ираку услед монголске најезде, ипак је највише могућности отворило кинеском занатству и трговини.{{sfn|Ведерфорд|2007|p=264}}
 
==== Европа ====
Илканат је развијао и трговину на западу, где је посебно продавана једна врста раскошне, богато украшене тканине названа ''дамаска свила'' - дамаст - по Дамаску, граду кроз који је протицао највећи део трговине Илканата.{{sfn|Ведерфорд|2007|p=266}}
 
=== Бугина завера ===
Анониман корисник