Ахмед-кан — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 74:
Приликом бекства, и сам Аргун је заробљен и стављен под јаку стражу, после чега је потера за његовим људима заустављена. Потом је војска кренула натраг, у кратким марешвима да се војници не би замарали. После победе Ахмед се препустио харемским уживањима на свом двору, препуштајући управљање државом и војском својим подређенима, првенствено Шамс ад-Дин Џуваинију.{{sfn|Милион путовања Марка Пола|2012|p=379}}
=== Спољашња политика ===
===
Иако је Монголско царство било распаднуто, сваки део царства није могао функционисати без осталих, пре свега због трговине, којом се царство одржавало. Тако је Ахмедов отац, Хулагу-кан, поседовао 25 газдинстава за производњу свиле у Кини, којом је владао његов брат Кублај.{{sfn|Ведерфорд|2007|p=260}} Хулагу је имао и долине у Тибету, свој удео у крзнима и соколовима из северних степа и, наравно, имао је и пашњаке, коње и људе, додељене му у домовини, у самој Моноглији. Свака грана династије Бориџигин поседовала је и сразмеран број астронома, лекара, ткача, рудара и акробата.
Кублај-кан је имао имања у Илканату, крда камила, коња, оваца и коза. Читава војска чиновника путовала је по целом царству, проверавајући залихе и сводећи рачуне. Монголи Илканата су своје рођаке у Кини снабдевали зачинима, челиком, драгим камењем, бисерима и тканинама, док је монголски двор у Кини слао порцелан и лекове у Персију.Као надокнаду за превоз робе, Монголи у Кини задржавали су три четвртине за себе; ипак, још доста је остајало за извоз својим рођацима у другим деловима света.
Административна подела царства на четири велике јединице - Кину, Чагатаи, Илканат и Златну хорду - ни по чему нија умањила потребе за робом из других делова царства.{{sfn|Ведерфорд|2007|p=261}} Политичке поделе су, чак, нагласиле потребу да се очува древни начин расподеле.{{sfn|Ведерфорд|2007|p=261-262}} Ако би један кан одбио да другим члановима породице уступи њихов део, они бу му ускратили његов. Заједнички финансијски интереси угушили су политичке размирице
Стално кретање робе постепено је претворило монголске ратне стазе у у трговачке жиле куцавице. Поруке, људи и роба стално су се кретали из Монголије у Вијетнам, или из Кореје у Персију, коњским или камиљим караванима.{{sfn|Ведерфорд|2007|p=262}}
Пут од луке Зајтун {{напомена|Сјамен, највећи град на југоисточној кинеској обали у пределу Тајванског мореуза. Други облици имена: ''Цај-тун'', ''Зартен'', ''Заизен'', ''Јаитони''.}} у јужној Кини до Хормоза у Перијском заливу постао је главна поморска веза између далеког и средњег истока.{{sfn|Ведерфорд|2007|p=263}}
На том путу, бродови су пристајали и у луке у Вијетнаму, Јави, Цејлону и Индији, и у свакој од њих монголски ратници наилазили су на нове врсте робе: шећер, слоновачу, цимет, памук - све оно до чега се тешко могло доћи у њиховој земљи. Из Персијског залива бродови су излазили изван зоне монголског утицаја и ширили трговину новим врстама робе из Арабаије, Египта и Сомалије.{{sfn|Ведерфорд|2007|p=263}} Владари и трговци, из земаља изван монголске сфере утицаја, нису трговали у складу са монголским системом расподеле; са њима је Ахмед, као сви пре и после њега, склапао дугорочне трговинске споразуме.{{sfn|Ведерфорд|2007|p=263-264}} Вазали под монголским протекторатом показали су се као вешти трговци, у истој мери у којој су Монголи некад били освајачи, па су преузимали примат у трговини на Индијском океану.
Отварање нових трговачких путева, због претходног уништења производње у Персији и Ираку услед монголске најезде, ипак је највише могућности отворило кинеском занатству и трговини.{{sfn|Ведерфорд|2007|p=264}}
==== Европа ====
Илканат је развијао и трговину на западу, где је посебно продавана једна врста раскошне, богато украшене тканине названа ''дамаска свила'' - дамаст - по Дамаску, граду кроз који је протицао највећи део трговине Илканата.{{sfn|Ведерфорд|2007|p=266}}
=== Бугина завера ===
| |||