Манастир Вујан — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 27:
'''Манастир Вујан''', [[манастир]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], налази се на шумовитој падини под врхом планине [[Вујан]], на средини пута између [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]] и [[Чачак|Чачка]]. Припада [[Епархија жичка|епархији жичкој]]. Слава манастира је [[Гаврило|Сабор светог Архангела Гаврила]]. Није познато када је основан, али свакако потиче из [[13. век]]а.<ref name="opština">[http://www.gornjimilanovac.org.rs/sr/kultura/manastir_vujan.htm Манастир Вујан], општина Горњи Милановац</ref>
 
Име [[вујанВујан|планине Вујан]] и манастира Вујан, потиче од старе српске речи ''ујити'', ''вујити'' или ''хујити'', јер се на планини стално чује звук хујања [[ветар|ветра]], који се спушта низ [[планина|планину]] преко густе столетне [[шума|шуме]].<ref name="pravoslavlje901">Слободан М. Радуловић: [http://www.pravoslavlje.spc.rs/broj/901/tekst/vujanski-krst-patrijarha-pavla/ Вујански крст Патријарха Павла], Приступљено 12. 4. 2013.</ref>
 
Садашњи манастирски архимандрит је Јован Никитовић.
Ред 40:
 
Првобитни живопис из [[1805]]. године је уништен а део старог [[иконостас]]а из [[1808]]. године који су по једном запису радили [[Стојан Михајловић|Стојан]] и [[Јеремија Михајловић]], стари [[изограф]]и, премештен је у цркву свете Богородице у [[Горња Трепча (Чачак)|Горњој Трепчи]].<ref name="opština"/>
Храм је споља и изнутра моловао 1851. године [[Андреја Дијаковић]].<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1875. године</ref> Садашње [[фреска|фреске]] су без веће уметничке вредности и потичу из [[1939]]. и [[1943]]. године.
 
Остао је само стуб од часне трпезе као спомен на време Немањића.<ref name="pravoslavlje901"/>
Ред 48:
== Историја ==
Почетком [[14. век]]а, за време [[Стефан Урош II Милутин|краља Милутина]], [[монаштво|монаси]] са [[Света гора|Свете горе Атонске]], бежећи пред најездом одметнутих [[католичка црква|католичких]] [[плаћеник]]а [[каталани|каталана]], устројили су монашки живот у [[Овчарско-кабларска клисура|Овчарско-кабларској клисури]].
Основали су манастир ''Обровин'' (или ''Обров'', ''Ујан'' или ''Хујан''<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1875. године</ref>), на километар и по удаљен од места где се данас налази манастир Вујан.<ref name="pravoslavlje901"/>
 
Манастир Обровин је име добио по ''сакупљању'' или ''обревању народном''.
Ред 54:
После злочина над [[Срби|српским народом]] од стране [[Турци|Турака]], предвођених [[Коча Синан-паша|Синан-пашом]], [[1597]]. године манастир је запустео.<ref name="pravoslavlje901"/> Судећи по натпису на једној сачуваној плочи, тада су манастиру десетак давала села: Прислоница, Брђани и Луњевица.
 
Обновљен је дотад пусти манастир 1805. године, од стране господара Милана Обреновића и Николе Милићевића Луњевице из села Луњевице у Рудничком округу. Изнад западних врата припрате постављен је натпис 1807. године. Из њега се види да обнова извршена трудом и настојањем поп Радисава Милошевића из села Прислонице 1805. године. По смрти Радославовој у манастиру се постригао његов сродник јеромонах Јосиф Милошевић 1807. године, који је био ктитор са другим ктиторима и приложницима. Када се манастир оправљао нађена је камена плоча са натписом из 1597. године и један округли тучани жиг манастирски из тог времена.<ref>"Гласник друштва спске словесности", Београд 1875. године</ref>
 
Нурију (парохију) манастирску чинили су у 19. веку села: Прислоница, Коњевићи, Соколићи, Брђани, Луњевица и Семедраж. Године 1864. манастир је имао 12.688 гроша готовине. Манастирски посед 1889. године чине: 44 хектара оранице и 149 хектара шуме.<ref>"Отаџбина", Београд 1889. године</ref>