На уранку — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Српске опере помоћу геџета HotCat |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
[[File:Stanislav Binički Na Uranku.jpg|thumb|Плакат 7. извођења опере "На уранку"]]
Опера „На уранку“ је музичко-сценско дело српског композитора [
== Од комада са певањем до прве српске опере ==
Ред 9:
[[File:Stanislav Binički.jpg|thumb|Станислав Бинички, композитор опере "На уранку"]]
[[File:Branislav Nušić.jpg|thumb|Бранислав Нушић, аутор оперског либрета]]
Све озбиљнији драмски репертоар захтевао је временом да спрега музике и драмског израза буде што уравнотеженија. Природан, разноврстан и равномеран развој комада са певањем условио је појаву првих покушаја да Срби створе своју прву оперу, до чега је коначно и дошло на самом почетку 20. века, времену изузетно плодном за српску културу. У том смислу, прва српска опера „На уранку“ била је природно надовезивање на све озбиљнији музички језик који је свој пун развитак досегао у комадима са певањем. Све до краја 19. века, комади са певањем остају окосница репертоара [
Позоришни плакати из друге половине 1903. године сведоче о великом присуству оперске и вокално-инструменталне музике великих светских композитора. Позоришни оркестар на челу са диригентом Петром Крстићем, паузе између чинова попуњавао је одломцима, увертирама, портпурима из опера Бизеа, Гуноа и Вердија док је на самом почетку ове сезоне изведен целовечерњи концерт са делима Бетовена, Грига, Менделсона, Леонкавала, а у другом делу изведена је цела Моцартова Симфонија ''Јупитер''. Био је ово велики одскок за целокупан ансамбл „музичке гране“ позоришта, којим је публици доказано да је постао зрео за извођење сериознијих дела. Публика је у исто време постала зрела за разумевање оваквих дела, али и свесна да не може бити аутентичне музичке културе једног народа без дела домаћих композитора. <ref>{{cite book |last1=Матовић |first1=Ана |title=Српска музичка сцена : зборник радова са научног скупа одржаног од 15. до 18. децембра 1993. године поводом 125. годишњице Народног позоришта |date=1993.}}</ref>
Опера „На Уранку“ настала је из сарадње композитора и диригента Станислава Биничког и драмског писца Бранислава Нушића. Њихова ранија сарадња везана је за покушаје да се публици Народног позоришта у Београду прикаже нешто другачије, оригинално и блискије опери кроз дело ''Љиљан и оморика'' из 1900. године. Недуго након ове сарадње почињу рад на опери „На уранку“. Сиже опере није није настао на основу већ написане драме, већ да је Бранислав Нушић наменски написао оперски либрето, ослањајући се на сугестије Биничког, како би текст што природније одговарао музици.<ref>{{cite book |last1=Стевановић |first1=Јелица |title=На уранку : сто година од првог извођења |date=2003 |publisher=Народно позориште |location=Београд |isbn=86-84897-01-3}}</ref>
Опера ''На уранку'' премијерно је изведена 20. децембра 1903. године на сцени Народног позоришта у Београду, док је увертира изведена пар месеци раније на једном концерту заједно са „Скерцом“ Петра Крстића. Иако је веристички утицај примаран, ова опера је заправо синтеза веризма и традиционалне опере са елеменатима српског фолклора уз додатке оријенталног призвука, а у сврху карактеризације ликова и колорисања амбијента. Бинички је имао у виду да прва српска опера мора имати не само сиже који ће се одвијати у амбијенту српског села, већ да и музика мора дочарати тај амбијент.
Опера у складу са веристичким утицајем има трагичан и крвав расплет. Написана је у једном чину, а премијерним извођењем дириговао је сам Станислав Бинички. Главне улоге тумачили су брачни пар [https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%83%D0%BB%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%A6%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%9B Султана Цијукова] и Жарко Савић. Без обзира што се опера ослањала на успеле европске узоре, она је потпуно одговарала српском духу, са неизоставним оријенталним елементима, док је у појединим сегментима Станислав Бинички изнедрио чист српски национални стил у музици. Премијера прве српске опере један је од најзначајнијих момената у историји српске националне музике, али, нажалост, данас не располажемо са много оригиналних извора који би нам дали пунију слику како је протекла праизведба прве српске опере, а у годинама које су уследиле није остао сачуван ни оригинални плакат. Опера је написана у духу оперског веризма , преовлађујућег праваца у италијанској опери тог доба.▼
▲Опера у складу са веристичким утицајем има трагичан и крвав расплет. Написана је у једном чину, а премијерним извођењем дириговао је сам Станислав Бинички. Главне улоге тумачили су брачни пар [
Након првих представа критика је имала саме похвале за ово дело, потпуно имајући у виду отежавајуће околоности да музички ансамбл мора да се саставља из свих расположивих оркестара и музичких друштава које је престоница у том тренутку имала. Можда је најбољи приказ Биничковог прегалаштва дао сам Нушић:
„Иако мало по броју, оно што је Бинички дао-наше је. Он је од оних наших музичара и композитора који су ушли у душу наше народне песме, певају је и сами, воле је, уживају у њој. Биничкове песме одликују се народним колоритом. Све што је имао, све што је могао дати, Бинички је приложио културном развитку и напретку свог народа.“ <ref>{{cite journal |last1=Нушић |first1=Бранислав |title=О животу и раду Станислава Биничког композитора и диригента |journal=Comoedia“, часопис за позориште и филм |date=4. фебруар 1924 |volume=бр. 5}}</ref>
Партитура и већи део оркестарског материјала изгубљен је у бомбардовању Београда 1941. године, посебно здања Народне библиотеке Србије која се до тада налазила на Косанчићевом венцу, али је на основу фрагмената, одређених снимака и сећања, као и постојећег клавирског извода, оперу поново оркестрирао диригент [
== Садржај ==
Линија 25 ⟶ 31:
* ''Тамо за том гором'', арија Станке
* Хор момака и девојака
== Извори ==
{{reflist}}
[[Категорија:Српске опере]]
| |||