Европа — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
Нема описа измене |
||
Ред 28:
Европа се налази на северној и највећим делом на источној полулопти и обухвата западни дио [[Евроазија|Евроазије]]. Састоји се од 51 земаља и излази на: [[Северни ледени океан|Сјеверни ледени океан]] на сјеверу, [[Атлантски океан]] на западу и [[Средоземно море]] на југу. На истоку и југоистоку, Европа се сматра одвојеном од [[Азија|Азије]] [[Вододелница|вододјелницом]] [[Урал (планина)|Уралских]] и [[Кавкаске планине|Кавкавских планина]], ријеком [[Урал (река)|Урал]], [[Каспијско језеро|Каспијским језером]], [[Црно море|Црним морем]], и мореузима [[Босфор]] и [[Дарданели]].<ref name="NatlGeoAtlas">{{Cite book|title=National Geographic Atlas of the World|edition=7th|year=1999|location=Washington, DC|publisher=[[Национално географско друштво|National Geographic]]|id=ISBN 0-7922-7528-4}} "Europe" (pp. 68–9); "Asia" (pp. 90–1): "A commonly accepted division between Asia and Europe ... is formed by the Ural Mountains, Ural River, Caspian Sea, Caucasus Mountains, and the Black Sea with its outlets, the Bosporus and Dardanelles."</ref> Ипак, границе Европе које датирају још из античког доба, произвољне су, јер прије свега [[Физичка географија|физиографски]] израз „континент” укључује културне и политичке елементе.
Површина овог континента је око 10.500.000 -{km}-<sup>2</sup> или 2% укупне земљине површине или 6,8% површине копна. Од 51 суверене европске државе, [[Русија]] је далеко највећа и по питању површине и популације, заузимајући око 40% површине континента (иако држава има територију у Европи и Азији), eвропски део Русије има популацију од 110 милиона, док је [[Ватикан]] најмања држава по питању површине и популације. Клима која је одређена топлим Атлантским струјама, одликује се благим зимама и топлим љетима, чак и у предјелима који имају озбиљне климатске одлике Сјеверне Америке или Азије. Даље од Атлантика, сезонске разлике се повећавају, али блага клима остаје.
Европа, посебно [[Античка Грчка]], мјесто је настанка [[Западна култура|Западне културе]].<ref>{{harvnb|Lewis|Wigen|1997|pages=226}}</ref>{{sfn|Covert|2011|p=5}}<ref name="Duchesne2011">{{harvnb|Duchesne|2011|p=297}}</ref> Падом Римског царства, током периода сеоба народа, дошло је до краја античког доба и до почетка ере познате као „средњи вијек”. Ренесансни хуманизам, географска истраживања, умјестност и наука водили су „стари континент”, као и остатак свијета, у савремено доба. Од тог периода па надаље, Европа је имала доминантну улогу у глобним дешавањима. Између 16. и 20. вијека, европске нације су контролисале у различитим временским периодима Америке, већину Африке, Океаније и Азије.
| |||