Вировитица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Поправљене везе: Липовац → Липовац (Градина) |
|||
Ред 35:
Своје посједе у Вировитици, где је провела део живота, имала је и [[Катарина Бранковић]], као жена [[Улрих II Цељски|Улриха II Цељског]].
У трговишту Вировитици је половином 19. века било врло мало Срба православаца. Између 5000 римокатолика живели су православци у шест кућа. Међутим гроф [[Анте Пејачевић]] је [[1814]]. године поклонио православцима цркву на коришћење, али под условом да се сами одржавају и плаћају пароха. То је тешко ишло, па су стално тражили помоћ по српству да би братским прилозима опстали. Велики издатак је била оправка храма и парохијског дома. Захвалили су се 1856. године преко новина највећим помагачима њихове светиње. Неки су дародавци обећали да ће платити изливање звона кад се црквени торањ направи. Били су то: Петар Аксентијевић из Осјека, Стефан Решковац из Копривнице, Ђоко Лацковић из Бјеловара - сваки по једно звоно. Године 1856. Стефан Руђић је био "сучлан" вировитичке црквене оштине а Васо Новковић црквени тутор.<ref>"Световид", Беч 1856. године</ref>
За време Аустроугарске место Вировитица је било у саставу [[Војна крајина|Војне крајине]]. Тада су ту углавном живели Срби као плаћена аусто-угарска војска на граници са Турском ([[Османско царство]]). Већина тих Срба је ту остала и после [[Први светски рат|Првог светског рата]] а део је насељен из [[Херцеговина|Херцеговине]] и то баш у делу Вировитичке општине који припада селима Градина, Митровица (данашњи [[Липовац (Градина)|Липовац]]). Ти [[Срби]] су били масовно убијани и протеривани и за време Другог светског рата. Део њих се вратио, а део је остао у Србији. Знатан број је за време Другог светског рата похрваћен{{чињеница|date=09. 2009.}}. Зато је деведесетих година прошлог века у општини Вировитица било само око 30 посто Срба{{чињеница|date=09. 2009.}}.
| |||