Студентске демонстрације у Југославији 1968. — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 37:
Трећег јуна се демонстрације из Студентског града преносе на факултете, академије и виших школа. На зборовима студената подржавају се Проглас и Резолуција. Ребублички секретаријат за унутрашње послове СР Србије донео је наредбу којом се забрањују одржавања свих манифестација, митинга и демострација. То је значило да ће се наставити зборовање не факултетима. У току ноћи 3. јуна студентска делегација је била у Извршном већу Ср Србије и донета је одлука да се формира паритентна комисија састављена од пет студената и пет чланова већа како би утврдили одговорност за догађаје код подвожњака.
Студенти су одлучили да не излазе са својих факултета, а са грађанством су комуницирали преко летака и парола исписаних на зградама. Професори Машнског факултета су први изразили солидарност са студентима. Делатност студената и професора на факултетима углавном су водили акциони одбори. Током 4. јуна почео је да излази ''Билтен'' којим је руководио Акциони орган. Трећег дана протеста донет је Акционо-политички програм У Београду, Загребу и Љубљани у коме се инсистирало на бржем решавању проблема.
У осамнаест часова увече у згради [[Ректор]]ата (Филозофски факултет) одржан је хитан састанак свих декана факултета и академија (око 40 факултета и академија) и донесена је одлука о општем штрајку универзитета, прекиду предавања и испита. Београдски универзитет је тада имао око 50.000 студената.
| |||