Кучи — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Ситна грешка |
|||
Ред 6:
Од [[10. век]]а, с периодичним варијацијама, већину становништва ових области сачињавали су [[Срби]] и [[Албанци|Арбанаси]], те су се све до [[16. век|16.]] и краја [[17. век]]а одвијали процеси који су решвали етничку судбину племена Куча и касније рода Дрекаловића.
Међу првим историјским подацима у настојању племена Куча да сачувају своју [[Православна вера|православну веру]] говори нам уговор из септембра месеца [[1455]]. године, сачињен између Горњозетских поглавара (међу којима и Кучких) и Млетачке републике, где се захтева да ниједан [[бискуп]] или [[свештеник]] латински не може бити над њиховим црквама, већ само свештенство српске вере.<ref>Димитрије Милаковић, Историја Црне Горе 1856.г</ref>
У каснијем периоду, под утицајем старих Куча, јаком српском свешћу и примером суседних племена (Братоножићи) главни део племена је одбио да буде поарбанашен, покатоличен или исламизован. Преласком (или повратком) војводе [[Lale Drekalov|Лала Дрекалова]] у православну вероисповест и чувањем исте кроз време [[Османско царство|османлијске]] власти, овај процес је добио коначно и трајно историјско утемељење. Тако, Скадарски бискуп Антонио Владањи, [[1736]]. године пише својим надређеним ватиканским поглаварима: „Кучи су с изузетком који сам поменуо у (Триепсима или Затријепчу) сви шизматици. Веома су плаховити, живе од плена и никако неће да се потчине Турцима. Имају 500 кућа и велики су противници наше свете вере”.<ref>Васа Чубриловић, Постанак племена Куча</ref>
| |||