Европа — разлика између измена

Површина овог континента је око 10.500.000 -{km}-² или 2% укупне земљине површине или 6,8% површине копна. Од 51 суверене европске државе, [[Русија]] је далеко највећа и по питању површине и популације, заузимајући око 40% површине континента (иако држава има територију у Европи и Азији), eвропски део Русије има популацију од 110 милиона, док је [[Ватикан]] најмања држава по питању површине и популације. Клима која је одређена топлим Атлантским струјама, одликује се благим зимама и топлим љетималетима, чак и у предјелимапределима који имају озбиљне климатске одлике СјевернеСеверне Америке или Азије. Даље од Атлантика, сезонске разлике се повећавају, али блага клима остаје.

Европа, посебно [[Античка Грчка]], мјесто је настанка [[Западна култура|Западне културе]].<ref>{{harvnb|Lewis|Wigen|1997|pages=226}}</ref>{{sfn|Covert|2011|p=5}}<ref name="Duchesne2011">{{harvnb|Duchesne|2011|p=297}}</ref> Падом Римског царства, током периода сеоба народа, дошло је до краја античког доба и до почетка ере познате као „средњи вијек”. Ренесансни хуманизам, географска истраживања, умјестностуметност и наука водили су „стари континент”, као и остатак света, у савремено доба. Од тог периода па надаље, Европа је имала доминантну улогу у глобалним дешавањима. Између 16. и 20. века, европске нације су контролисале у различитим временским периодима Америке, већину Африке, Океаније и Азије.

Индустријска револуција, која је почела у Великој Британији крајем 18. века, довела је до радикалним привредних, културских и друштвених промена у Западној Европи, евентуално и широм света. Демографски раст довео је до тога да је 1900. године, удео Европе у светској популацији био 25%.<ref>[http://www.gmi.org/index.php/download_file/view/1561/ PoPulation – Global Mapping International]</ref> Оба свјетскасветска рата су углавном била фокусирана на Европу, што је у великој мери довело до краја доминације Западне Европе у светским дешавањима, док су [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]] преузеле то место.<ref name="natgeo 534">National Geographic, 534.</ref> Током Хладног рата, Европа је била подјељенаподељена дуж [[Гвоздена завеса|Гвоздене завјесе]] између држава НАТО-а на западу и држава Вршавског пакта на истоку, све до [[Револуције 1989.|револуција 1989.]] и пада [[Берлински зид|Берлинског зида]].

У античкој грчкој митологији, [[Европа (митологија)|Европа]] је била [[Феникија|феничанска]] принцеза коју је [[Зевс]] отео након што је преузео облик бијелогбелог бика. Одвео ју је на острво [[Крит]] гдјегде је родила [[Миној]]а, [[Радамант]]а и [[Сарпедон]]а. По [[Хомер]]у, Европа ({{јез-стгрч|Εὐρώπη}}) је била митска краљица Крита, а не географска одредница.

Етимологија Европе је несигурна. По једној теорији назив је настао од грчке речи {{јез|el|εὐρύς}}, што значи ''широк'' и речи {{јез|el|ὤψ/ὠπ-/ὀπτ}} које значе ''око'' или ''лице'', отуд Европа, ''широко лице''.<ref name=":4" /> ''Широк'' је био епитет саме Земље у реконструисаној праиндоевропској религији. Друга теорија тврди да је назив базиран на семитској тј. акадској ријечиречи ''-{erebu}-'' што значи ''сићи'' или ''заћи'' (у односу на Сунце), [[когнат]] феничке ријечи ''-{ereb}-'' која значи ''вече'' или ''запад''<ref name=":4" /> и арапске ријечи ''[[Магреб]]'', хебрејске ''-{ma'arav}-''. [[Мартин Личфилд Вест]] тврди „Фонолошки, поклапање назива Европе и било које семитске ријечиречи је слаба”.{{sfn|West|1997|p=451}} Међутим, Мајкл Бери, професор на одјељењу за блискоисточне студије на Универзитету Пристон, налази спомињања ријечи ''Ереб'' на асирским [[стела]]ма са значењем ''ноћ'' или ''залазак Сунца'', као супротност ријечи ''Асу'' која значи ''излазак Сунца'', тј. Азија (назив Анадолија долази од {{јез|el|Ἀνατολή}}, што значи ''излазак [Сунца]'', ''исток'').<ref>M.A. Barry: « L’Europe et son mythe : à la poursuite du couchant ». ''Revue des deux Mondes''. {{page|year=1999|isbn=978-2-7103-0937-6|pages=110}}</ref> У „[[Хомерске химне|Хомерским химнама]]” написаним у 7. вијеку прије н. е, Европа се представља као Ереб, западна обала [[Егејско море|Егејског мора]].

Без обзира на поријекло имена митолошког бића, Εὐρώπη је први пут као географски израз употребљен у 6. вијекувеку прије н. е, а употребили су га грчки географи [[Анаксимандар]] и [[Хекатеј Милетски|Хекатеј]]. Анаксимандар је поставио границу између Азије и Европе током реке Риони, а концепт је преузео Херодот у 5. веку прије н. е. Израз „Европа” је први пут кориште у културној сфери током Каролиншке ренесансе. Од тада, израз одређује сферу утицаја Западне цркве, као супротности Православним цркавама и исламу свету. Савремени концепт, проширене области „Европе” на исток и југоисток, настао је у 19. веку.