Европа — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 28:
Европа се налази на северној и највећим делом на источној полулопти и обухвата западни део [[Евроазија|Евроазије]]. Састоји се од 51 земаља и излази на: [[Северни ледени океан|Северни ледени океан]] на северу, [[Атлантски океан]] на западу и [[Средоземно море]] на југу. На истоку и југоистоку, Европа се сматра одвојеном од [[Азија|Азије]] [[Вододелница|вододелницом]] [[Урал (планина)|Уралских]] и [[Кавкаске планине|Кавкавских планина]], реком [[Урал (река)|Урал]], [[Каспијско језеро|Каспијским језером]], [[Црно море|Црним морем]], и мореузима [[Босфор]] и [[Дарданели]].<ref name="NatlGeoAtlas">{{Cite book|title=National Geographic Atlas of the World|edition=7th|year=1999|location=Washington, DC|publisher=[[Национално географско друштво|National Geographic]]|id=ISBN 0-7922-7528-4}} "Europe" (pp. 68–9); "Asia" (pp. 90–1): "A commonly accepted division between Asia and Europe ... is formed by the Ural Mountains, Ural River, Caspian Sea, Caucasus Mountains, and the Black Sea with its outlets, the Bosporus and Dardanelles."</ref> Ипак, границе Европе које датирају још из античког доба, произвољне су, јер прије свега [[Физичка географија|физиографски]] израз „континент” укључује културне и политичке елементе.
 
Површина овог континента је око 10.500.000 -{km}-<sup>2</sup> или 2% укупне земљине површине или 6,8% површине копна. Од 51 суверене европске државе, [[Русија]] је далеко највећа и по питању површине и популације, заузимајући око 40% површине континента (иако држава има територију у Европи и Азији), eвропски део Русије има популацију од 110 милиона, док је [[Ватикан]] најмања држава по питању површине и популације. Клима која је одређена топлим Атлантским струјама, одликује се благим зимама и топлим љетималетима, чак и у предјелимапределима који имају озбиљне климатске одлике СјевернеСеверне Америке или Азије. Даље од Атлантика, сезонске разлике се повећавају, али блага клима остаје.
 
Европа, посебно [[Античка Грчка]], мјесто је настанка [[Западна култура|Западне културе]].<ref>{{harvnb|Lewis|Wigen|1997|pages=226}}</ref>{{sfn|Covert|2011|p=5}}<ref name="Duchesne2011">{{harvnb|Duchesne|2011|p=297}}</ref> Падом Римског царства, током периода сеоба народа, дошло је до краја античког доба и до почетка ере познате као „средњи вијек”. Ренесансни хуманизам, географска истраживања, умјестностуметност и наука водили су „стари континент”, као и остатак света, у савремено доба. Од тог периода па надаље, Европа је имала доминантну улогу у глобалним дешавањима. Између 16. и 20. века, европске нације су контролисале у различитим временским периодима Америке, већину Африке, Океаније и Азије.
 
Индустријска револуција, која је почела у Великој Британији крајем 18. века, довела је до радикалним привредних, културских и друштвених промена у Западној Европи, евентуално и широм света. Демографски раст довео је до тога да је 1900. године, удео Европе у светској популацији био 25%.<ref>[http://www.gmi.org/index.php/download_file/view/1561/ PoPulation – Global Mapping International]</ref> Оба свјетскасветска рата су углавном била фокусирана на Европу, што је у великој мери довело до краја доминације Западне Европе у светским дешавањима, док су [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]] преузеле то место.<ref name="natgeo 534">National Geographic, 534.</ref> Током Хладног рата, Европа је била подјељенаподељена дуж [[Гвоздена завеса|Гвоздене завјесе]] између држава НАТО-а на западу и држава Вршавског пакта на истоку, све до [[Револуције 1989.|револуција 1989.]] и пада [[Берлински зид|Берлинског зида]].
 
== Дефиниција ==
Ред 51:
== Етимологија ==
 
У античкој грчкој митологији, [[Европа (митологија)|Европа]] је била [[Феникија|феничанска]] принцеза коју је [[Зевс]] отео након што је преузео облик бијелогбелог бика. Одвео ју је на острво [[Крит]] гдјегде је родила [[Миној]]а, [[Радамант]]а и [[Сарпедон]]а. По [[Хомер]]у, Европа ({{јез-стгрч|Εὐρώπη}}) је била митска краљица Крита, а не географска одредница.
 
Етимологија Европе је несигурна. По једној теорији назив је настао од грчке речи {{јез|el|εὐρύς}}, што значи ''широк'' и речи {{јез|el|ὤψ/ὠπ-/ὀπτ}} које значе ''око'' или ''лице'', отуд Европа, ''широко лице''.<ref name=":4" /> ''Широк'' је био епитет саме Земље у реконструисаној праиндоевропској религији. Друга теорија тврди да је назив базиран на семитској тј. акадској ријечиречи ''-{erebu}-'' што значи ''сићи'' или ''заћи'' (у односу на Сунце), [[когнат]] феничке ријечи ''-{ereb}-'' која значи ''вече'' или ''запад''<ref name=":4" /> и арапске ријечи ''[[Магреб]]'', хебрејске ''-{ma'arav}-''. [[Мартин Личфилд Вест]] тврди „Фонолошки, поклапање назива Европе и било које семитске ријечиречи је слаба”.{{sfn|West|1997|p=451}} Међутим, Мајкл Бери, професор на одјељењу за блискоисточне студије на Универзитету Пристон, налази спомињања ријечи ''Ереб'' на асирским [[стела]]ма са значењем ''ноћ'' или ''залазак Сунца'', као супротност ријечи ''Асу'' која значи ''излазак Сунца'', тј. Азија (назив Анадолија долази од {{јез|el|Ἀνατολή}}, што значи ''излазак [Сунца]'', ''исток'').<ref>M.A. Barry: « L’Europe et son mythe : à la poursuite du couchant ». ''Revue des deux Mondes''. {{page|year=1999|isbn=978-2-7103-0937-6|pages=110}}</ref> У „[[Хомерске химне|Хомерским химнама]]” написаним у 7. вијеку прије н. е, Европа се представља као Ереб, западна обала [[Егејско море|Егејског мора]].
 
Без обзира на поријекло имена митолошког бића, Εὐρώπη је први пут као географски израз употребљен у 6. вијекувеку прије н. е, а употребили су га грчки географи [[Анаксимандар]] и [[Хекатеј Милетски|Хекатеј]]. Анаксимандар је поставио границу између Азије и Европе током реке Риони, а концепт је преузео Херодот у 5. веку прије н. е. Израз „Европа” је први пут кориште у културној сфери током Каролиншке ренесансе. Од тада, израз одређује сферу утицаја Западне цркве, као супротности Православним цркавама и исламу свету. Савремени концепт, проширене области „Европе” на исток и југоисток, настао је у 19. веку.
 
Велика већина свјетских језика за назив континента користи ријечи изведене из израза „Европа”. У кинеском језику се користи назив ''-{Ōuzhōu}-'' (歐洲/欧洲); слична изведеница ''-{Ōshū}-'' (欧州) се понекад користи у јапанском називу за Европску унију, ''-{Ōshū Rengō}-'' (欧州連合), иако је назив за континент ''-{Yōroppa}-'' (ヨーロッパ) у много чешћој употреби. У неким туркијским језицима употребљава се изворни персијски назив ''[[Франгистан]]'' (земља Франака) који се односи на велики дио Европе, поред званичних назива ''Аврупа'' и ''Европа''.<ref name="davison">{{Cite journal|last=Davidson|first=Roderic H.|title=Where is the Middle East?|jstor=20029452 |journal=Foreign Affairs |volume=38|issue=4 |year=1960|doi=10.2307/20029452 |ref=harv|pages=665–675}}</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Европа