|
'''Принуда''' је недозвољени актчин којим једно лице присиљава друго, да изјави своју вољу у одређеном правцу. Код принуде није реч о погрешној представи услед које је изјављена воља, већ о изјави воље која је учињена услед одређеног притиска. Притисак се може учинити употребом физичке принуде или изазивањем страха код принуђеног.
Код физичке принуде ради се о потпуном одсуству воље а не о њеном недостатку тако да овде и не може бити речи о настанунастанку уговора.
Код претње се притисак врши психичким путем - изазивањем страха од будуће опасности која ће се десити самом уговорнику, његовој имовини или блиским лицима уколико не закључи одређени уговор. [[Закон о облигационим односима]] (ЗОО) предвиђа претњу као ману воље због које се може тражити [[поништење уговора]].
[[Закон о облигационим односима]] (ЗОО) предвиђа претњу као ману воље због које се може тражити [[поништење уговора]].
Ако уговорна страна или неко трећи недопуштеном претњом изазове оправдан страх код друге уговорне стране тако да је ова због тога закључила [[уговор]], може тражити поништајпоништавање уговора. Страх се сматра оправданим ако се из околности види да је озбиљном опасношћу угрожен живот, тело или друго значајно добро уговорне стране или трећег лица.
Страх се сматра оправданим ако се из околности види да је озбиљном опасношћу угрожен живот, тело или друго значајно добро уговорне стране или трећег лица.
Услови код претње као мане воље:
Између# Претња мора одлучујуће утицати на вољу лица; између принуде и изјављене воље мора постојати каузалитет и да је она пресудно утицала на доношење одлуке о закључењу уговора. Лице закључује уговор јер страхује да ће у супротном опасност која се ставља у изглед бити реализована. ▼
Она# Претња мора бити озбиљна; она треба да представља озбиљан акт којим се врши притисак тако да изазива оправдан страх, што се цени према околностима конткретног случаја. ▼1 – Претња мора одлучујуће утицати на вољу лица
Она# Претња представља недопуштен акт; она је недопуштена кад представља [[кривично дело]], кад је противна другим прописима и уопште добрим обичајима (схвата се веома шрокошироко). ▼
▲Између принуде и изјављене воље мора постојати каузалитет и да је она пресудно утицала на доношење одлуке о закључењу уговора. Лице закључује уговор јер страхује да ће у супротном опасност која се ставља у изглед бити реализована.
2- Претња мора бити озбиљна
▲Она треба да представља озбиљан акт којим се врши притисак тако да изазива оправдан страх, што се цени према околностима конткретног случаја.
3 - Претња представља недопуштен акт
▲Она је недопуштена кад представља [[кривично дело]], кад је противна другим прописима и уопште добрим обичајима (схвата се веома шроко).
==Литература==
* СлободанЈаков Перовић:Радишић, ''Облигационо право'', Београд 19822004.▼
* ЈаковСлободан Радишић:Перовић, ''Облигационо право'', Београд 20041982.
▲* Слободан Перовић: ''Облигационо право'', Београд 1982
[[Категорија:Облигационо право]]
| 