Мјанмар — разлика између измена

У рубним деловима земље и на истоку доминирају планински ланци и висоравни (највиши врх 5.881 -{m}- високи [[Хкакабо Рази]] на тромеђи с Индијом и Кином). У средишњем делу налази се долина главне мјанмарске реке [[Иравади]] и њених притока, испресецана ниским висоравнима којакоје се пружају у смеруправцу север-југ.

Највеће реке извиру у планинама и теку ка [[Индијски океан|Индијском океану]]. Највиши водостај је у време [[монсун]]ских киша, када су честе поплаве, док у сушној сезони многе реке пресуше. Обале уз океан су ниске и мочванемочварне. [[Плима и осека|Плима]] некада досегне и 100 m од обале.

МиајнмарМјанмар је од [[1531]]. до [[1885]]. био средиште независног краљевства које је свој врхунац доживјелодоживело средином 18. века када је под мјанмарском влашћу био великвелики диодео суседног Тајланда и неке индијске покрајине. Британци су постепено, у три рата од [[1824]]. до 1885. освојили земљу и укључили је у састав Британске Индије.

Од независности [[1948]]. Мјанмар је, упркос привредном опоравку, показивао знакове политичке нестабилности која је кулминирала [[1958]]. када је војни врх преузео власт, а затим поновно [[1962]]. када је војска свргнула демократски изабрану владу. Политика генерала [[Не Вин]]а била је мешавина марксизма и национализма већинских Бурманаца с готово потпуном изолацијом државе. Након његовог повлачења [[1988]]. власт је преузела група њему блиских официра на челу с генералом [[Сау Маунг]]ом која је испрва наставила реформе започете пред крај Виновог раздобља, али је након [[1990]]. појачала изолацију земље, не допустивши формирање демократске владе након избора на којима је побиједилапобедила странка предвођена [[Аунг Сан Су Ћи]], кћерком оца мјанмарске независности [[Аунг Сан]]а. Она је одбила да напусти Мјанмар и од тада се углавном налази у кућном притвору.

Мјанмар се дели на седам савезних држава и седам региона. Делови земље који су насељени највећом етничком групом Мјанмара (народ [[Бамар]]) подељени су на регионе. Области које насељавају углавном мањине зову се ''државе''„државе”.