Социјалдемократска партија Немачке — разлика између измена

| лидер = [[Андреа НахлесНалес]]

| основана = [[18751863]].

| међународно_чланство = [[ПрогресистичкаПрогресивни алијансасавез]] и [[Социјалистичка интернационала]]

| европско_чланство = [[Партија европскогевропских социјализмасоцијалиста]]

| група_у_Европском_парламенту = [[ПрогресистичкаПрогресивни алијансасавез социјалиста и демократа]]

'''Социјалдемократска партија Немачке (СПД)''' ({{јез-нем|Sozialdemokratische Partei Deutschlands (SPD)}}) је друга најстарија [[политичка партија|политичка странка]] у [[Немачка|Немачкој]]. и једна од највећих у свету, којаОснована је свој 14023. рођендан прославиламаја 20031863. године. Веома блиска са радничким покретима и синдикатима, СПД се сврстава у групу [[Социјалдемократијасоцијалдемократија|социјалдемократских]] партијастранака лево[[леви одцентар|левог центра]].<ref name="Nordsieck">[http://www.parties-and-elections.eu/germany.html Parties and Elections in Europe: The database about parliamentary elections and political parties in Europe, by Wolfram Nordsieck]</ref><ref>{{Cite book |title = Social Democracy in Power: the capacity to reform |last=Merkel|first= Wolfgang |authorlink= |coauthors= Alexander Petring, Christian Henkes, Christoph Egle |year=2008|publisher= Taylor & Francis |location= London |isbn=978-0-415-43820-9|accessdate = 24. 5. 2013}}</ref>

Чланови партијестранке млађи од 35 година су организовани у омладинској подорганизацији која се назива [[Јусос|"Радна група младих социјалиста у СПД-у"]]у.

Основана је године [[1863]]. и њена оригинална платформа је било залагање за [[демократски социјализам]]. Иако ју је за време Другог Рајха забрањивао канцелар [[Ото фон Бизмарк]], њени чланови су били бирани у [[Рајхстаг]]. и БисмарцкБизмарк је, како би сузбио њихов утицај, донео низ реформи којима је по први пут у историји уведен модерни систем пензионерског и социјалног осигурања. Године 1912. СПД се наметнула као најјача странка у Рајхстагу. Упркос револуционарној реторици, СПД је с временом постала део естаблишмента те је подржала царску владу приликом уласка у [[Први светски рат]]. Након пораза Немачке у рату, челници СПД-а су предводили збацивање монархије и успостављање [[Вајмарска република|Вајмарске републике]],. алиБили су сепротив такођелевог ирадикализма крвавотога обрачунали са својим друговима који су прихватили [[комунизам]]доба.

СПД, која је револуционарни демократски социјализам у потпуности заменила реформском [[социјалдемократија|социјалдемократијом]], свој програм није била у стању провести због оштрих одредби [[Версајски споразум|Версајског мировног споразума]], [[Велика криза|велике економске кризе]] и политичке нестабилности која је завршена доласком [[националсоцијалистичка њемачка радничка партија|нациста]] на власт. Нова влада је године 1933. забранила рад СПД.

Након Другог светског рата, СПД је обновљена у делу Немачке под доминацијом западних савезника, док су њени чланови у источном делу под совјетском доминацијом присилно уједињени у с комунистима бољшевичког типа у владајућу [[Јединствена социјалистичка партија Немачке|Јединствену социјалистичку партију Немачке]].

На западу је СПД била у опозицији све док године 1966. није с владајућим [[Хришћанско-демократска унија Немачке|демохришћанима]] ушла у велику коалицију. Захваљујући популарном [[Вили Брант|Вилију Бранту]] је године 1969. освојила власт те је задржала све до године 1982. када су их њихови савезници из центристичке [[Странка слободних демократа (Немачка)|ФДП]] одбацили у корист демохришћанске [[Хришћанско-демократска унија Немачке|ЦДУ]].

СПД је у другој половини 1990-их под вођством [[Герхард Шредер|Герхарда Шредера]] одбацила класични социјалдемократски програм у корист економски неолибералног [[Трећи пут|Трећег пута]], те године 1998. заједно са [[Савез 90/Зелени|Зеленима]] преузела власт од демохришћана из ЦДУ. Под влашћу СПД Немачка је забележила економску стагнацију, пораст незапослености те јачање екстремнихрадикалних странака с лева и десна. Због2005. свега тогагодине су године 2005. расписани ванредни избори, пре којих се лева фракција странке одметнулаотцепила и заједно с бившим комунистималевичарима из [[Источна Немачка|ДДР]]-а створила [[Левица (Немачка)|Левицу]]. Након избора су СПД и ЦДУ договорили стварање велике коалиције на челу с [[Ангела Меркел|Ангелом Меркел]] из демохришћанске ЦДУ.

На [[Немачки савезни избори 2013.|изборима 2013]]. под вођством [[Пер Штајнбрик|Пера Штајнбрика]] побољшава резултат са 25,7% гласова и улази поновно у велику коалицију са демохришћанима из [[Хришћанско-демократска унија Немачке|ЦДУ]].